Neisplaćene zarade — rokovi, prijava i sudska zaštita

Kada zarada izostane jednom, većina zaposlenih čeka. Kada izostane treći ili peti put, počinju da traže rešenje — i tek tada saznaju da su svo to vreme tekli rokovi za koje nisu znali.

Neisplaćena zarada nije samo finansijski problem. To je novčano potraživanje kao i svako drugo: ima tačan dan dospelosti, od tog dana teče zakonska zatezna kamata, i posle određenog vremena više se ne može naplatiti. Ovaj tekst je pregled tih rokova, načina na koji se podnosi prijava inspekciji rada i puteva zaštite — sudskih i vansudskih.

Ako vas prvenstveno zanima šta konkretno da uradite kada plata prvi put zakasni, korak po korak, o tome smo pisali u tekstu Šta uraditi ako poslodavac kasni sa platom?. Ovde se bavimo rokovima i formalnim postupcima.

Podaci u tekstu odgovaraju propisima važećim na dan 3. avgusta 2026. godine.

Kada zarada dospeva — i kada tačno počinje kašnjenje

Zakon o radu postavlja dva pravila. Zarada se isplaćuje najmanje jedanput mesečno, i najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

To znači da zarada za mart mora biti isplaćena najkasnije 30. aprila. Ako 1. maja nije na računu, poslodavac je u docnji — i od tog dana teku sve pravne posledice.

Dan dospelosti je najvažniji datum u celoj priči. Od njega se računa zakonska zatezna kamata, od njega počinje rok zastarelosti, i on se navodi i u obračunu zarade i u tužbenom zahtevu. Zato se u svakom formalnom koraku ne govori o „plati koja kasni", nego o zaradi za tačno određeni mesec, u tačno određenom iznosu, sa tačno određenim danom dospelosti.

Ako ugovor o radu ili opšti akt predviđaju duži rok od zakonskog — takva odredba nema pravno dejstvo. Rok se ne može produžiti dogovorom, ni pismenim ni usmenim.

Pregled rokova na jednom mestu

| Šta | Rok | Od kada se računa | | --- | --- | --- | | Isplata zarade | do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec | — | | Dostavljanje obračuna zarade | do kraja meseca za prethodni mesec, i onda kada isplata nije izvršena | — | | Zastarelost novčanog potraživanja iz radnog odnosa | 3 godine | od dospelosti svake pojedinačne zarade | | Zakonska zatezna kamata | teče do isplate | od prvog dana docnje | | Pokretanje spora protiv rešenja kojim je povređeno pravo | 60 dana | od dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu | | Zahtev Fondu solidarnosti (kada je otvoren stečaj) | 45 dana | od dostavljanja rešenja kojim je utvrđeno potraživanje | | Prijava inspekciji rada | nije vezana rokom | — |

Dva reda u ovoj tabeli najčešće se mešaju: rok od 60 dana i rok od tri godine. O njihovoj razlici — nešto niže.

Zastarelost: tri godine, ali za svaki mesec posebno

Novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Ključna posledica je ta što se svaka mesečna zarada tretira kao zasebno potraživanje, sa zasebnim rokom.

Primer: zarada za mart 2023. dospela je 30. aprila 2023. i zastareva 30. aprila 2026. Zarada za april 2023. zastareva mesec dana kasnije, i tako redom.

Praktično, to znači da kod dugotrajnog neisplaćivanja čekanjem ne gubite ceo slučaj odjednom — ali svakog meseca vam „otpada" po jedan najstariji mesec. Zaposleni koji je dve i po godine čekao da se stvar reši dogovorom po pravilu i dalje može da naplati veći deo duga; onaj koji je čekao četiri godine izgubio je prvu godinu potraživanja u potpunosti.

Dve stvari vredi znati o samom roku.

Sud ne pazi na zastarelost po službenoj dužnosti. Ako poslodavac ne istakne prigovor zastarelosti, sud će suditi i o zastarelom potraživanju. To je, međutim, loša strategija za planiranje — poslodavci koji imaju punomoćnika gotovo uvek istaknu prigovor.

Rok se prekida. Prekida ga pisano priznanje duga od strane poslodavca, delimična isplata, potpisana izjava o usaglašavanju stanja duga, kao i podnošenje tužbe ili predloga za izvršenje. Posle prekida, rok od tri godine počinje da teče iznova. Ako vam poslodavac šalje poruke tipa „znam da dugujem za maj i jun, isplatiću čim se odblokira račun" — sačuvajte ih, one imaju vrednost.

Obračun zarade određuje koji vam je put otvoren

Poslodavac je dužan da dostavi obračun zarade i za mesec u kojem zarada nije isplaćena — u njemu mora da navede iznos koji nije isplaćen i dan dospelosti.

Taj dokument je izvršna isprava. Sa njim možete direktno kod javnog izvršitelja, bez parnice i bez presude.

Zato se ceo dalji postupak grana na dva puta:

• Imate obračun → idete pravo na prinudnu naplatu. Preskačete sud.
• Nemate obračun → prvo prijava inspekciji rada (da poslodavca obaveže da ga izda) ili odmah tužba.

Prvi pisani zahtev poslodavcu zato ne treba da glasi samo „molim isplatu", nego i „molim dostavljanje obračuna zarade za mesece X, Y i Z". Ako obračun stigne, dobili ste izvršnu ispravu.

Prijava inspekciji rada — šta prijava treba da sadrži

Ne postoji propisan obrazac i prijava se ne odbacuje zbog forme. Ali prijava koja sadrži konkretne podatke po pravilu daje brži i konkretniji rezultat od prijave u dve rečenice.

Korisna prijava sadrži:

1. Podatke o poslodavcu — pun poslovni naziv, matični broj ili PIB, adresu sedišta i adresu na kojoj se stvarno radi, ime odgovornog lica.
2. Vaše podatke i podatke o radnom odnosu — datum zasnivanja, radno mesto, vrsta ugovora, da li ste još uvek u radnom odnosu.
3. Spisak meseci — za koje mesece zarada nije isplaćena, u kom iznosu i sa kojim danom dospelosti. Ovo je najvažniji deo prijave.
4. Podatak o obračunima — da li ste dobijali obračun zarade i da li je u njemu navedeno da isplata nije izvršena.
5. Šta ste do sada preduzeli — kada ste se i kako obratili poslodavcu i šta vam je odgovoreno.
6. Zahtev — da se izvrši nadzor, da se poslodavac obaveže na dostavljanje obračuna za navedene mesece i da se pokrene prekršajni postupak.
7. Priloge — ugovor o radu, obračune koje imate, izvode iz banke, prepisku sa poslodavcem.

Primer formulacije jezgra prijave:

> Zaposlen sam kod poslodavca [naziv, PIB] po ugovoru o radu od [datum], na radnom mestu [naziv]. Zarada za mesece mart, april i maj 2026. godine nije mi isplaćena, niti mi je za te mesece dostavljen obračun zarade. Zarada za mart dospela je 30. aprila 2026, za april 31. maja 2026, a za maj 30. juna 2026. godine. Poslodavcu sam se pisanim putem obratio 10. juna 2026. godine, bez odgovora. Predlažem da se izvrši inspekcijski nadzor i da se poslodavac obaveže da mi dostavi obračune zarade za navedene mesece.

Prijava se podnosi lično u nadležnoj inspekciji rada, poštom, ili elektronski preko objedinjenog kontakt centra republičkih inspekcija.

Šta inspektor može

Inspektor može da izvrši nadzor, utvrdi činjenično stanje, rešenjem obaveže poslodavca da izda obračun za neisplaćene zarade i da podnese prekršajnu prijavu. Kazne za neisplatu zarade kreću se od 800.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice.

Šta inspektor ne može

Inspektor ne može da naplati novac umesto vas. Nadzor ne zamenjuje ni tužbu ni izvršni postupak.

I jedna stvar koju gotovo niko ne uzima u obzir: prijava inspekciji rada ne prekida rok zastarelosti. Dok traje nadzor, dok se čeka rešenje i dok se vodi prekršajni postupak — tri godine i dalje teku. Prijava je koristan pritisak i način da dobijete obračun, ali nije zaštita od proteka roka.

Anonimna prijava i strah od odmazde

Prijava može biti anonimna i inspekcija je dužna da po njoj postupi, s tim što vas u tom slučaju ne može obavestiti o ishodu. Odmazda prema zaposlenom koji je prijavio kršenje propisa je zabranjena, a otkaz koji usledi neposredno posle prijave po pravilu je teško braniti kao zakonit.

Mirno rešavanje radnog spora — vansudski put koji se retko koristi

Spor o isplati zarade spada u individualne radne sporove koji se mogu rešiti pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova.

Postupak vodi arbitar sa liste Agencije, stranke ne snose troškove arbitra, a arbitražno rešenje je konačno i ima snagu izvršne isprave — dakle, sa njim se ide direktno kod javnog izvršitelja. Arbitar donosi rešenje u roku od 30 dana od otvaranja rasprave, što je nesamerljivo brže od parnice.

Slabost postupka je u tome što je potrebna saglasnost obe strane. Poslodavac koji svesno ne isplaćuje zarade retko će pristati. Ali kod poslodavaca koji imaju stvarne likvidnosne probleme i žele da izbegnu sud i izvršitelja, ovo je put koji vredi predložiti — i predlog ništa ne košta.

Sudska zaštita

Koji sud je nadležan

Sporovi iz radnog odnosa vode se pred osnovnim sudom. Ako tužbu podnosi zaposleni, pored suda opšte mesne nadležnosti (prema sedištu poslodavca) nadležan je i sud na čijem se području rad obavlja ili se obavljao — što je za zaposlenog često praktičnije.

Šta se traži tužbom

Tužbeni zahtev treba da obuhvati:

• glavnicu, razvrstanu po mesecima, sa iznosom i danom dospelosti za svaki mesec;
• zakonsku zateznu kamatu na svaki iznos, od dana dospelosti tog meseca do konačne isplate;
• uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za sporne mesece;
• troškove postupka.

Dva zahteva se u praksi najčešće zaboravljaju. Prvi je kamata — a kod dugogodišnjeg duga ona može činiti značajan deo ukupnog iznosa. Drugi je zahtev za uplatu doprinosa: to je zaseban zahtev i ako se ne postavi, sud o njemu ne odlučuje, pa vam ostaje presuda za novac, ali i rupa u stažu.

Koliko traje

Radni sporovi su po zakonu hitni, a sud je dužan da prvostepeni postupak okonča u roku od šest meseci od pokretanja spora. U praksi taj rok često nije ispoštovan; realno je računati na godinu do dve u prvom stepenu, uz mogućnost žalbe.

Koliko košta

Taksena obaveza za tužbu nastaje tek zaključenjem pripremnog ročišta ili prvog ročišta za glavnu raspravu. Ako se postupak okonča pre toga — posredovanjem, mirnim rešavanjem radnog spora, sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od zahteva — takse nema. Nezavisno od toga, sud može osloboditi stranku plaćanja takse s obzirom na imovno stanje. Ako uspete u sporu, troškove postupka snosi poslodavac.

Rok od 60 dana — kada se primenjuje, a kada ne

Ovo je najčešća zabuna u praksi. Rok od 60 dana važi za pokretanje spora protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog — rešenja o otkazu, o udaljenju sa rada, o premeštaju, aneksa ugovora. Računa se od dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava.

Za samu naplatu neisplaćene zarade ne postoji rok od 60 dana. Tu važi opšti rok zastarelosti od tri godine. Zaposleni koji je dobio otkaz i kome duguju i zarade zapravo ima dva odvojena roka: 60 dana za osporavanje otkaza i tri godine za naplatu svakog neisplaćenog meseca.

Od izvršne isprave do novca

Sa obračunom zarade, presudom ili arbitražnim rešenjem podnosi se predlog za izvršenje javnom izvršitelju. Sredstva izvršenja su prenos sredstava sa računa poslodavca, popis i prodaja pokretnih stvari, izvršenje na nepokretnosti i druga zakonom predviđena sredstva.

Ako je račun poslodavca u blokadi, naplata ide po redosledu prinudne naplate, u kojem potraživanja po osnovu zarade imaju povoljniji položaj od većine komercijalnih potraživanja. To ne znači brzu naplatu, ali znači da ste u redu ispred dobavljača.

Ako poslodavac nema ni sredstava ni imovine, izvršni postupak može ostati bez rezultata. Utoliko je važnije ne čekati — poslodavac koji kasni sa zaradama najčešće kasni i sa svim ostalim obavezama, a imovine je vremenom sve manje.

Kada poslodavac ode u stečaj

Otvaranje stečaja menja ceo postupak. Potraživanje se prijavljuje stečajnom sudu u roku navedenom u oglasu o otvaranju stečajnog postupka, a pojedinačni izvršni postupci se prekidaju.

Uporedo, zaposleni ima pravo da se obrati Fondu solidarnosti, koji obezbeđuje isplatu neisplaćenih zarada i naknada zarade za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečaja (u visini minimalne zarade), pripadajućih doprinosa, naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor i otpremnine za odlazak u penziju, ako je to pravo bilo stečeno. Zahtev se podnosi u roku od 45 dana od dostavljanja rešenja kojim je utvrđeno potraživanje.

Dve stvari treba imati u vidu. Fond ne isplaćuje pun iznos vaše zarade nego minimalnu zaradu za sporne mesece — razlika ostaje potraživanje u stečaju. I rok od 45 dana je prekluzivan, pa ga ne treba propustiti.

Šta ako je radni odnos u međuvremenu prestao

Prestanak radnog odnosa ne gasi potraživanje. Poslodavac je dužan da isplati sve neisplaćene zarade, naknade i druga primanja ostvarena do dana prestanka radnog odnosa, a vama ostaju isti mehanizmi: obračun kao izvršna isprava, inspekcija, izvršitelj, sud. Rok od tri godine i dalje teče od dospelosti svakog pojedinačnog meseca.

Jedina realna opasnost je dokument koji potpisujete na izlasku. Sporazum o prestanku radnog odnosa u koji je uneta klauzula da nemate nikakvih daljih potraživanja prema poslodavcu može ozbiljno otežati naplatu onoga što vam duguju. Pre potpisa pročitajte ceo tekst i, ako takva klauzula postoji, tražite da se iz nje izuzmu neisplaćene zarade — ili nemojte potpisati.

Najčešća pitanja

Koliko dugo mogu da čekam pre nego što reagujem? Formalno, tri godine od dospelosti svakog meseca. Praktično — što duže čekate, to je manja šansa da poslodavac uopšte ima iz čega da plati.

Da li prijava inspekciji rada zaustavlja zastarelost? Ne. Zastarelost prekida tužba, predlog za izvršenje ili priznanje duga od strane poslodavca. Inspekcijski postupak nema to dejstvo.

Da li mi treba advokat? Za izvršenje na osnovu obračuna zarade — najčešće ne. Za parnicu, posebno kada se traže i kamata i doprinosi za više meseci, angažovanje advokata se u praksi isplati, tim pre što troškove snosi poslodavac ako spor dobijete.

Šta ako mi je isplaćen samo deo zarade? Delimična isplata ne menja ništa — razlika je i dalje dospelo potraživanje, sa kamatom i sopstvenim rokom zastarelosti. Uz to, delimična isplata se po pravilu smatra priznanjem duga.

Mogu li jednostavno da prestanem da dolazim na posao dok mi ne plate? Ne. Neopravdano izostajanje je otkazni razlog i time biste sebi otežali položaj. Zaposleni može dati otkaz uz otkazni rok od najmanje 15 dana, i pritom zadržava sva potraživanja prema poslodavcu.

Da li mogu da tražim kamatu? Da. Zakonska zatezna kamata teče od prvog dana docnje do isplate, bez posebnog zahteva prema poslodavcu — ali u tužbi mora biti izričito zatražena.

Zaključak

Neisplaćena zarada retko ostane usamljen slučaj — ako se ponovi, po pravilu se ponavlja i dalje. Zato je najvažnija odluka ona koju donesete rano: da tražite obračun zarade pisanim putem, da svaki mesec vodite kao zasebno potraživanje sa svojim danom dospelosti i da ne dozvolite da vam se najstariji meseci tiho izgube u zastarelosti.

Redosled koraka koji u praksi daje najbolji rezultat je jednostavan. Pisani zahtev za isplatu i obračun. Ako obračuna nema — prijava inspekciji rada. Ako obračun postoji — izvršenje, bez čekanja. Ako ni to ne prolazi — tužba, sa zahtevom koji obuhvata i kamatu i doprinose.

Zakon vam daje tri godine. To zvuči kao dosta vremena — sve dok se ne setite da svakog meseca ističe po jedan.