Zakon o sudskim taksama

U postupku pred sudovima plaćaju se sudske takse (u daljem tekstu: takse) po odredbama ovog zakona i Taksene tarife koja je njegov sastavni deo.

Takse propisane ovim zakonom plaćaju lica po čijem predlogu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku, za koji je ovim zakonom utvrđeno plaćanje takse. Za podneske i za zapisnike koji zamenjuju podneske taksu je dužno da plati lice koje ih podnosi, odnosno lice na čiji zahtev se sastavlja zapisnik. Za odluku prvostepenog suda taksu je dužan da plati tužilac, odnosno predlagač, a za sudsko poravnanje taksu su dužne da plate obe strane na jednake delove, ukoliko u poravnanju nije drugačije ugovoreno. Za odluku drugostepenog suda i za odluku po vanrednom pravnom sredstvu, sudsku taksu je dužan da plati podnosilac žalbe, odnosno lice u čijem interesu je pokrenut postupak po vanrednom pravnom sredstvu. Kada su, u skladu sa odredbama ovog zakona, taksu dužna da plate dva ili više lica zajedno, njihova obaveza je solidarna. Lica iz st. 1. do 5. ovog člana su takseni obveznici u smislu ovog zakona.

Obaveza plaćanja takse (u daljem tekstu: taksena obaveza) nastaje: 1) za podneske – kada se predaju sudu, odnosno kad se izvrši obračun takse, ako njen iznos zavisi od vrednosti predmeta spora, a za podneske predate na zapisnik – kada je zapisnik sastavljen; 2) za sudske prepise – kada se zatraže od suda; 3) za sudske odluke – kada se objave, a ako stranka nije prisutna objavljivanju ili ako odluka nije javno objavljena – kada se stranci ili njenom zastupniku dostavi prepis odluke; 4) sudska poravnanja – kada se zaključe; 5) za paušalnu taksu u postupku raspravljanja zaostavštine – kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno; 6) u postupku reorganizacije i u stečajnom postupku – kada odluka kojom se usvaja plan reorganizacije, odnosno odluka o glavnoj deobi u stečajnom postupku postanu pravnosnažne. 7) za ostale radnje – kada se zatraži njihovo preduzimanje. Izuzetno od stava 1. ovog člana za tužbu taksena obaveza nastaje danom zaključenja pripremnog ročišta ili prvog ročišta za glavnu raspravu, ako postupak nije okončan pre održavanja ročišta posredovanjem, mirnim rešavanjem radnog spora, sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od tužbenog zahteva. Taksena obaveza za odgovor na tužbu nastaje, za svaku stranku srazmerno uspehu u sporu, danom dostavljanja pravosnažne odluke kojom se postupak okončava. Ako se postupak okonča pre zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu, rešenjem o odbacivanju tužbe ili rešenjem o povlačenju tužbe ili rešenjem o obustavi ili presudom zbog propuštanja ili presudom zbog izostanka ili presudom bez održavanja rasprave, taksena obaveza za tužbu nastaje danom dostavljanja odluke kojom se postupak okončava tužiocu.

Taksa se plaća najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka taksene obaveze, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Za podneske i odluke u upravnim sporovima u stvarima penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, dečijeg dodatka, starateljstva, usvojenja i socijalne pomoći, taksa se plaća samo ako tužba bude pravosnažno odbijena ili odbačena. Taksena obaveza iz stava 1. ovog člana nastaje danom dostavljanja pravosnažne odluke kojom je tužba odbijena ili odbačena.

Takse predviđene Taksenom tarifom plaćaju se u sudskim taksenim markama ili u gotovom novcu. Taksene marke lepe se na podnesku ili na sudskom spisu i poništavaju se igličastim štambiljem koji buši taksenu marku tako da na njoj piše: „poništeno” ili okruglim štambiljem suda. Taksa u iznosu do 5.000 dinara plaća se, po pravilu, u sudskim taksenim markama. Taksa u iznosu preko 5.000 dinara plaća se u gotovom novcu. Sudske taksene marke su u apoenima od 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 i 5000 dinara. Ako se taksena obaveza utvrdi u iznosu za koji ne postoji odgovarajući apoen sudske taksene marke, iznos takse se zaokružuje, i to od 1 do 9 dinara na 0 dinara. Takseni obveznik taksu u gotovom novcu plaća tako što iznos takse uplaćuje na propisani račun i potvrdu o uplati prilaže uz podnesak za koji je taksa plaćena. Kada se podnosi potvrda o plaćenoj taksi za sudsku odluku, takseni obveznik je dužan da na njoj označi broj odluke za koju se taksa plaća.

Nedovoljno plaćena ili neplaćena taksa ne zadržava tok sudskog postupka, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Ako takseni obveznik zahteva, sud je dužan da primi podneske koji nisu taksirani ili su nedovoljno taksirani. U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana taksa se naplaćuje u skladu sa odredbom člana 37. ovog zakona.

Naplata takse zastareva u roku od pet godina po isteku kalendarske godine u kojoj je nastala taksena obaveza.

Od plaćanja takse oslobođeni su Republika Srbija, državni organi i posebne organizacije, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave, organizacije Crvenog krsta, lica koja zahtevaju zakonsko izdržavanje, lica koja zahtevaju isplatu minimalne zarade, kao i lica koja su oslobođena plaćanja sudske takse u skladu sa drugim propisima. Taksu za podneske i radnje ne plaćaju lica koja Republici Srbiji, socijalno-humanitarnim, naučnim ili kulturnim organizacijama, ustanovama ili fondacijama poklanjaju svoju imovinu ili se u njihovu korist odriču prava svojine na nepokretnostima ili im bez naknade ustupaju druga stvarna prava na nepokretnostima. Strana država je oslobođena plaćanja takse ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom ili pod uslovom uzajamnosti. U slučaju sumnje o postojanju uzajamnosti mišljenje daje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa. Stranka u vanparničnom postupku oslobođena je od plaćanja takse za radnje ili postupke koje je sud poverio javnom beležniku. Stranke se oslobađaju od plaćanja takse ukoliko se parnični postupak okonča do dana zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu posredovanjem, mirnim rešavanjem radnog spora, sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od tužbenog zahteva.

Sud može osloboditi taksenog obveznika od plaćanja takse ako bi plaćanjem takse, imajući u vidu visinu sredstava iz kojih se obveznik i članovi njegovog domaćinstva izdržavaju, ta sredstva bila u tolikoj meri umanjena da bi time bila ugrožena njihova socijalna sigurnost. Odluku iz stava 1. ovog člana donosi prvostepeni sud na predlog taksenog obveznika koji može biti podnet do zaključenja rasprave. Pre donošenja odluke sud će oceniti sve okolnosti, a naročito će uzeti u obzir vrednost merodavnu za naplatu takse, ukupnu imovinu, ukupan prihod taksenog obveznika i članova njegovog domaćinstva, kao i broj lica koja takseni obveznik izdržava. Pod domaćinstvom se, u smislu ovog zakona, podrazumeva zajednica života, privređivanja i trošenja ostvarenih prihoda. Izdržavana lica, u smislu ovog zakona su: 1) maloletna deca, odnosno usvojenici, 2) deca, odnosno usvojenici na redovnom školovanju ili na vanrednim studijama, ako su nezaposleni – do navršene 26. godine života, 3) unuci, ako ih roditelji ne izdržavaju i ako žive u domaćinstvu sa obveznikom, 4) bračni drug i 5) roditelji, odnosno usvojioci.

Visinu prihoda taksenog obveznika sud utvrđuje na osnovu uverenja nadležnog organa, odnosno drugih dokaza koje takseni obveznik podnese o svom imovnom stanju. Uverenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o visini prihoda taksenog obveznika i članova njegovog domaćinstva, kao i o drugim izvorima prihoda i uopšte o imovnom stanju lica kome se izdaje uverenje. Uverenje iz stava 1. ovog člana služi kao dokaz za oslobođenje od plaćanja takse samo ako od njegovog izdavanja do podnošenja predloga za oslobođenje nije proteklo više od šest meseci. Uverenje iz stava 1. ovog člana podnosi takseni obveznik uz predlog za oslobođenje od plaćanja takse. Sud može po službenoj dužnosti pribaviti i proveriti potrebne podatke o imovnom stanju taksenog obveznika i članova njegovog domaćinstva, a može o tome saslušati i protivnu stranku. Protiv rešenja suda kojim se usvaja predlog za oslobođenje od plaćanja takse nije dozvoljena žalba.

Strani državljanin oslobodiće se od plaćanja takse ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom ili pod uslovom uzajamnosti. U slučaju sumnje o postojanju uzajamnosti mišljenje daje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Oslobođenje od plaćanja takse dato u parničnom, vanparničnom, krivičnom i prekršajnom postupku, kao i u postupku u upravnim sporovima važi i u postupku izvršenja odluka donetih u tim postupcima, ako se izvršenje zahteva u roku od tri meseca po pravosnažnom okončanju postupka. Oslobođenje od plaćanja takse u vanparničnom i izvršnom postupku važi i u parničnom postupku koji nastane u toku i povodom vanparničnog i izvršnog postupka. Ovlašćenja za prodaju dobijena na osnovu člana 48. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS”, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01 – dr. zakon, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08 – dr. zakon, 31/09, 101/11, 93/12 i 93/14), prestaju da važe 1. januara 2016. godine. Propis iz člana 7. ovog zakona doneće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rešenje o oslobađanju od plaćanja takse odnosi se na sve takse po odgovarajućem predmetu bez obzira kada je nastala taksena obaveza. Ukoliko je pokrenut postupak za naplatu takse za podneske, radnje i isprave za koje je taksena obaveza nastala pre donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, postupak će se obustaviti. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba člana 1, čl. 3–6, člana 7. (novelirani član 48. st. 1. i 2) i člana 8. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2016. godine.

Sud može u toku postupka ukinuti rešenje o oslobađanju od plaćanja takse ako utvrdi da je takseni obveznik u stanju da plati taksu a tom prilikom će odlučiti da li će obveznik u potpunosti ili delimično platiti takse od kojih je bio ranije oslobođen.

Ako sudski postupak traje duže od dve godine lice oslobođeno od plaćanja sudske takse dužno je da po isteku druge i svake sledeće godine trajanja postupka podnese novo uverenje o svom imovnom stanju.

Staralac odsutnog lica čije je boravište nepoznato, staralac imovine čiji je sopstvenik nepoznat, privremeni zastupnik stranke koga sud postavi u postupku i branilac po službenoj dužnosti, nisu dužni da plaćaju takse za lice koje zastupaju. Naplata takse u slučajevima iz stava 1. ovog člana vrši se iz imovine lica koje je zastupano. Neplaćene takse sud će unositi u popis taksa.

Oslobođenje od plaćanja takse koristi samo licu kome je to oslobođenje priznato. Kada više lica zajednički predaju podnesak ili zajedno preduzmu radnju u postupku, a jedno ili više njih je oslobođeno od plaćanja takse, lice koje nije oslobođeno dužno je da plati taksu kao da nema oslobođenih od plaćanja takse, osim u slučajevima formalnog suparničarstva.

Ako u parničnom, izvršnom ili krivičnom postupku po privatnoj tužbi lice oslobođeno od plaćanja takse uspe u postupku, takse koje bi ono bilo dužno da plati da nije bilo oslobođeno, platiće stranka koja ne uživa oslobođenje i to u srazmeri u kojoj je oslobođena stranka uspela u postupku. Taksena obaveza za stranku koja ne uživa oslobođenje iz stava 1. ovog člana nastaje danom dostavljanja pravosnažne odluke. Ako se između stranke oslobođene od plaćanja takse i stranke koja nije oslobođena zaključi poravnanje, taksu koju bi trebalo da plati oslobođena stranka platiće stranka koja nije oslobođena.

Kada u postupku pred sudom učestvuju na jednoj strani lice oslobođeno od plaćanja takse, a na drugoj lice koje nije oslobođeno, sud je dužan da vodi popis taksa koje bi trebalo da plati oslobođeno lice. Popis taksa se zaključuje po završetku postupka. Ako se postupak završi na način predviđen članom 19. ovog zakona, sud će shodno članu 37. ovog zakona izdati nalog za plaćanje takse licu obaveznom da taksu plati.

U parničnom postupku takse se plaćaju prema vrednosti predmeta spora. Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak na osnovu kojih se utvrđuje vrednost spora radi određivanja stvarne nadležnosti i sastava suda primenjuju se i prilikom određivanja vrednosti spora radi naplate takse. Vrednost predmeta spora radi naplate takse utvrđuje se prema vrednosti koju predmet spora ima u vreme nastanka taksene obaveze. Pod vrednošću predmeta spora u smislu stava 2. ovog člana podrazumeva se vrednost glavnog zahteva.

Ako se jednom tužbom obuhvati više zahteva protiv istog tuženog, bez obzira da li se svi zahtevi zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu ili ne, vrednost predmeta spora radi naplate takse određuje se prema zbiru vrednosti svih zahteva. U slučaju formalnog suparničarstva – ako više lica podnese jednu tužbu ili ako je više lica tuženo jednom tužbom, a predmet spora su zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, vrednost predmeta spora radi naplate takse određuje se prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.

Ako tužilac jednom tužbom obuhvati dva ili više tuženih i traži da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom za slučaj da ne bude usvojen prema onome koji je u tužbi naveden pre njega ili ako prema svakom od njih postavlja isti zahtev ili ako prema pojedinim od njih ističe različite zahteve koji su u međusobnoj vezi, vrednost predmeta spora radi naplate takse određuje se prema zahtevu čija je vrednost veća.

Ako je predmet spora pravo na zakonsko izdržavanje ili potraživanje pojedinih iznosa zakonskog izdržavanja, vrednost predmeta spora radi naplate takse računa se prema zbiru davanja za tri meseca, ako se izdržavanje ne traži za kraće vreme.

Ako je predmet spora nasledno pravo na celoj zaostavštini, kao vrednost predmeta spora uzima se vrednost čiste zaostavštine, a ako je predmet spora samo jedan deo zaostavštine ili određena stvar iz zaostavštine, kao vrednost predmeta spora uzima se čista vrednost tog dela, odnosno stvari.

Vrednost predmeta spora u svojinskim i državinskim sporovima o nepokretnostima i u sporovima o pravu korišćenja nepokretnosti, određuje se prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti koja je predmet spora, ali ne može biti manja: 1) za zemljište: od trostrukog iznosa katastarskog prihoda sa zemljišta; 2) za zgrade ili posebne delove zgrada – od trogodišnjeg iznosa stanarine, odnosno zakupnine, a ako ne postoji ugovor kojim se utvrđuje visina stanarine, odnosno zakupnine, ta visina će se utvrditi prema visini stanarine, odnosno zakupnine slične zgrade ili posebnog dela zgrade u mestu u kome se nalazi zgrada.

Kao vrednost predmeta spora radi naplate takse uzima se: 1) u parnicama za deobu zajedničke imovine – vrednost onog dela imovine koji tužilac tužbom traži, ali da ta vrednost ne može biti manja od 10.000 dinara; 2) u parnicama u kojima je predmet spora izvršenje kakve radnje, nečinjenje ili trpljenje ili izjava volje ili utvrđenje da postoji ili ne postoji neko pravo ili pravni odnos ili da se utvrdi istinitost ili neistinitost kakve isprave – iznos koji je tužilac označio u tužbi, ali taj iznos ne može biti manji od 10.000 dinara; 3) u parnicama za poništaj arbitražne odluke – iznos koji je stranci dosuđen, a ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos merodavna je vrednost koju je tužilac označio u tužbi, a koja ne može biti manja od 10.000 dinara; 4) u sporovima o otkazu ugovora o najmu ili zakupu stvari, o otkazu ugovora o korišćenju, odnosno zakupu stana ili podstanarskog ugovora i u sporovima za iseljenje iz stana – iznos od 10.000 dinara; 5) u sporovima o otkazu ugovora o zakupu poslovnih prostorija ili po tužbi za iseljenje iz poslovnih prostorija – jednogodišnji iznos zakupnine; 6) u sporovima zbog smetanja državine – iznos od 10.000 dinara; 7) u sporovima radi utvrđivanja ili osporavanja očinstva – iznos od 10.000 dinara; 8) u sporovima radi utvrđenja punovažnosti braka, poništenja ili razvoda braka – iznos od 20.000 dinara; 9) u sporovima o stvarnim i ličnim službenostima i o doživotnom izdržavanju – iznos od 20.000 dinara; 10) u sporovima o utvrđivanju reda prvenstva potraživanja u izvršnom postupku – visina potraživanja, a najviše 10.000 dinara. Za podneske, radnje i isprave po kojima je taksena obaveza nastala do dana stupanja na snagu ovog zakona, a taksa nije plaćena, plaćaće se taksa u skladu sa propisima i tarifom koji su važili do njegovog stupanja na snagu. Ako je do stupanja na snagu ovog zakona plaćena taksa za radnju koja će se izvršiti posle njegovog stupanja na snagu neće se plaćati nova taksa po ovom zakonu, niti će se vraćati više naplaćena taksa. Ukoliko po stupanju na snagu ovog zakona viši sud ukine odluku nižeg suda koja je doneta pre stupanja na snagu ovog zakona, neće se plaćati taksa za novu odluku nižeg suda. Ako je u postupku koji do stupanja na snagu ovog zakona nije okončan takseni obveznik oslobođen plaćanja takse, dato oslobođenje važi i posle stupanja na snagu ovog zakona. Ako se zajedno sa brakorazvodnim sporom ili sporom radi utvrđivanja očinstva raspravlja i zahtev za izdržavanje deteta ili bračnog druga, naplaćuje se samo jedna taksa, i to prema vrednosti prema kojoj se naplaćuje taksa za brakorazvodni spor, odnosno za spor za utvrđivanje očinstva. Ako se u nekom od postupaka traži obezbeđenje dokaza pre pokretanja parničnog postupka kao vrednost merodavna za naplatu takse uzima se iznos od 10.000 dinara.

Ako se po odredbama čl. 21. do 27. ovog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima iznos od 15.000 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora, odnosno iznos od 30.000 dinara u privrednim sporovima. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. NAPOMENA IZDAVAČA: Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama Taksena tarifa je zamenjena novom Taksenom tarifom. TAKSENA TARIFA I. PARNIČNI I IZVRŠNI POSTUPAK 1. Podnesci Tarifni broj 1. (1) Za tužbu i protivtužbu podnetu pred sudom opšte nadležnosti plaća se prema vrednosti predmeta spora: – do 10.000 dinara vrednosti – 2.800 dinara; – preko 10.000 do 100.000 dinara vrednosti – 2.800 dinara uvećano za 4% od vrednosti predmeta spora; – preko 100.000 do 500.000 dinara vrednosti – 11.000 dinara uvećano za 2% od vrednosti predmeta spora; – preko 500.000 do 1.000.000 dinara vrednosti – 32.000 dinara uvećano za 1% od vrednosti predmeta spora; – preko 1.000.000 dinara vrednosti – 53.000 dinara uvećano za 0,5% od vrednosti spora, a najviše 105.000 dinara. (2) Za tužbu i protivtužbu podnetu pred privrednim sudom plaća se prema vrednosti spora: – do 10.000 dinara vrednosti – 5.000 dinara; – od 10.000 do 100.000 dinara vrednosti – 5.000 dinara uvećano za 6% od vrednosti predmeta spora; – od 100.000 do 1.000.000 dinara vrednosti – 17.000 dinara uvećano za 2% od vrednosti predmeta spora; – od 1.000.000 do 10.000.000 dinara vrednosti – 60.000 dinara uvećano za 1% od vrednosti predmeta spora; – preko 10.000.000 dinara vrednosti – 275.000 dinara uvećano za 0,5% od vrednosti predmeta spora, a najviše 420.000 dinara. (3) Za predlog da se odredi izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, za predlog za obezbeđenje, za prigovor i žalbu podnete u postupku pobijanja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenja o obezbeđenju, za predlog za obezbeđenje dokaza, za odgovor na tužbu i za odgovor na žalbu ili reviziju, plaća se polovina takse iz stava (1) ovog tarifnog broja, a u postupku pred privrednim sudom plaća se polovina takse iz stava (2) ovog tarifnog broja. (4) Za žalbu protiv presude ili rešenja i za žalbu protiv rešenja u sporovima zbog smetanja poseda, plaća se taksa iz stava (1) ovog tarifnog broja, a u postupku pred privrednim sudom plaća se taksa iz stava (2) ovog tarifnog broja. (5) Za reviziju protiv presude ili rešenja i za predlog za ponavljanje postupka plaća se dvostruka taksa iz stava (1) ovog tarifnog broja, a ako se revizijom, odnosno predlogom za ponavljanje postupka pobija odluka privrednog suda – plaća se dvostruka taksa iz stava (2) ovog tarifnog broja. (6) Za predlog da se prizna odluka stranog suda i za žalbu protiv rešenja po predlogu plaća se taksa u iznosu od 2.800 dinara pred sudom opšte nadležnosti, a u postupku pred privrednim sudom u iznosu od 27.000 dinara. (7) Za žalbu protiv rešenja kojim se odbija ili odbacuje predlog za povraćaj u pređašnje stanje plaća se polovina takse iz stava (1) ovog tarifnog broja, a u postupku pred privrednim sudom plaća se polovina takse iz stava (2) ovog tarifnog broja, ali ne više od 2.800 dinara, odnosno ne više od 27.000 dinara u postupku pred privrednim sudom. (8) Kada je u postupku pred privrednim sudom jedna od stranaka fizičko lice koje nije preduzetnik, plaća se taksa kao pred sudom opšte nadležnosti. Napomena: 1. Kad bračni drugovi sporazumno traže razvod braka plaća se jedna taksa za tužbu. 2. Za tužbu u kojoj je stavljen predlog za izdavanje platnog naloga plaća se polovina takse iz stava (1) ovog tarifnog broja, a u postupku pred privrednim sudom plaća se polovina takse iz stava (2) ovog tarifnog broja. 3. Ako je podnesak primljen na zapisnik kod suda, uključujući i podneske koji su primljeni na zapisnik u toku rasprave, plaća se taksa predviđena za odnosni podnesak; neće se naplaćivati posebna taksa za prepisivanje iz tarifnog broja 26, ako je zapisnik trebalo sačiniti u više primeraka. 4. Kad je već u tužbi stavljen predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja plaća se pored takse za tužbu i taksa za predlog, izuzev ako je predloženo određivanje privremene mere obezbeđenja u sporovima za razvod braka ili u sporovima za izdržavanje dece. 5. Za predlog da se odredi izvršenje ili obezbeđenje plaća se jedna taksa i kada se predlaže više sredstava izvršenja, odnosno obezbeđenja, bez obzira da li istovremeno ili naknadno. 6. Za žalbu protiv rešenja prvostepenog suda plaća se taksa samo onda ako se žalbom pobija rešenje koje podleže plaćanju takse po tarifnom broju 2. 7. Otkaz poslovne prostorije smatra se tužbom u pogledu naplate takse i za taj otkaz plaća se polovina takse iz stava (1) ovog tarifnog broja, a u postupku pred privrednim sudom plaća se polovina takse iz stava (2) ovog tarifnog broja. 8. U sporovima iz radnog odnosa, kao i u sporovima koje zaposleni pokrenu protiv stečajnog ili likvidacionog dužnika, zaposleni ili bivši zaposleni plaća taksu po ovom tarifnom broju samo ako se zahtev odnosi na novčano potraživanje. 9. Za podneske koji nisu navedeni u ovom tarifnom broju, kao i za predloge uz podneske, ne plaća se taksa.

Iznos takse koju je takseni obveznik dužan da plati obračunava, u skladu sa odredbama ovog zakona, lice koje odredi predsednik suda. Kontrolu obračunate i naplaćene takse vrši sudija – predsednik veća koji vodi postupak, odnosno ovlašćeno lice koje preduzima radnje. Kontrola iz stava 2. ovog člana vrši se na taj način što je sud dužan da po prijemu tužbe na brz i pogodan način utvrdi vrednost spora, odnosno da proveri vrednost označenu u tužbi, kao i na osnovu nje određeni iznos takse. Ispitivanje vrednosti spora sud će preduzeti najkasnije na pripremnom ročištu, a ako ono nije održano, na prvom ročištu za glavnu raspravu, pre početka raspravljanja o glavnoj stvari. Ako utvrdi da u tužbi nije označena odgovarajuća vrednost spora ili ako utvrdi da taksa nije pravilno obračunata i naplaćena sud će rešenjem odrediti iznos takse, koju je takseni obveznik dužan da plati. Kada se radi o naplati takse i tuženi može podneti prigovor da je u tužbi vrednost predmeta spora previsoko određena i tada će sud rešenjem odrediti vrednost merodavnu za naplatu takse i iznos takse koju je takseni obveznik dužan da plati. Prigovor iz stava 4. ovog člana tuženi može istaći najkasnije do završetka pripremnog ročišta, a ako ono nije održano na prvom ročištu za glavnu raspravu, dok se sud nije upustio u raspravljanje. Protiv rešenja iz st. 3. i 4. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.

U izvršnom postupku plaća se taksa prema vrednosti zahteva koji treba izvršiti ili obezbediti. Pri utvrđivanju vrednosti zahteva za naplatu takse shodno se primenjuju odredbe čl. 21. do 28. ovog zakona. Parnični troškovi, odnosno troškovi postupka i sporedna traženja uzimaju se u obzir samo ako su sami za sebe predmet zahteva koji treba izvršiti ili obezbediti. Ako je izvršnom postupku prethodila parnica o istom zahtevu, kao vrednost zahteva za naplatu takse u izvršnom postupku uzeće se vrednost predmeta spora utvrđena u parnici, ako se ne zahteva manji iznos.

Kad poverilac ne naznači vrednost merodavnu za naplatu takse, niti se ona može utvrditi na osnovu člana 30. ovog zakona, kao vrednost uzima se iznos od 10.000 dinara.

U postupku izvršenja primenjivaće se shodno odredbe člana 29. ovog zakona.

U upravnim sporovima plaća se taksa prema vrednosti predmeta spora, ako je predmet spora procenjiv. Vrednost procenjivog spora utvrđuje se shodno odredbama čl. 21. do 28. ovog zakona. Ako predmet spora nije procenjiv, kao vrednost se uzima iznos od 15.000 dinara.

U postupku u upravnim sporovima shodno se primenjuju odredbe člana 29. ovog zakona.

Kada je u vanparničnom postupku , u stečajnom postupku i u postupku reorganizacije za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva, za njeno utvrđivanje će se shodno primenjivati odredbe čl. 21. do 28. ovog zakona, ako u Taksenoj tarifi nije drugačije određeno.

Ako se u smislu člana 29. ovog zakona utvrdi nova vrednost, kao osnov za plaćanje takse uzima se ta nova vrednost i to od dana kada se rešenje suda o tome saopšti strankama. Kada se vrednost promeni zbog preinačenja zahteva ili zbog toga što je zahtev delimično rešen, kao vrednost za plaćanje takse uzima se promenjena vrednost i to za sve podneske i radnje učinjene posle takve promene. Ako je izjavu o promeni vrednosti stranka dala u podnesku i taksa za taj podnesak plaća se po promenjenoj vrednosti. Ako se pravnim lekom, odnosno prigovorom protiv rešenja o izvršenju odluka pobije samo u jednom delu, za plaćanje takse za pravni lek, odnosno prigovor, uzima se vrednost samo pobijanog dela. Ako pravni lek, ulažu obe stranke, taksa za pravni lek određuje se posebno za svaku stranku prema vrednosti onog dela odluke koji se pravnim lekom pobija. U statusnim sporovima, u sporovima za utvrđivanje i u sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, za plaćanje takse za pravni lek, merodavna je vrednost prema kojoj je plaćena taksa za tužbu. Za pravni lek koji se ulaže samo protiv odluke o troškovima postupka ili odluke o sporednim traženjima, taksa se plaća samo prema iznosu troškova postupka ili iznosa sporednih traženja.

Sud dostavlja stranci nalog za plaćanje sudske takse po nastanku taksene obaveze. Nalog iz stava 1. ovog člana sadrži rok za plaćanje takse, iznos taksene obaveze, podatke o računu za uplatu takse i pouku o posledicama neplaćanja takse u roku, kao i obaveštenje o dužnosti dostavljanja dokaza o izvršenoj uplati takse. Ako stranka u postupku ima punomoćnika, nalog za plaćanje takse dostaviće se njenom punomoćniku.

Ako ukupan iznos taksa koje je takseni obveznik dužan da plati premašuje 1/3 njegovih mesečnih primanja, sud može, na zahtev taksenog obveznika, rešenjem odrediti da taksenu obavezu izmiri u ratama i to najviše u šest mesečnih rata.

Ako postupak nije okončan do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu posredovanjem, sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od tužbenog zahteva, tužilac je dužan da plati taksu za tužbu, a tuženi taksu za protivtužbu koja je podneta do zaključenja pripremnog ročišta, odnosno prvog ročišta za glavnu raspravu u roku od osam dana od dana zaključenja pripremnog ročišta, odnosno prvog ročišta za glavnu raspravu. Taksa za protivtužbu koja je podneta posle zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu plaća se u roku od osam dana od dana podnošenja protivtužbe. Ako se postupak okonča pre zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu, rešenjem o odbacivanju tužbe ili rešenjem o povlačenju tužbe ili rešenjem o obustavi ili presudom zbog propuštanja ili presudom zbog izostanka ili presudom bez održavanja rasprave, tužilac je dužan da plati taksu za tužbu u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke kojom se postupak okončava. Taksa za odgovor na tužbu plaća se u roku od osam dana od dana dostavljanja pravosnažne odluke. Takse za predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja i predlog za obezbeđenje dokaza koji su podneti do zaključenja pripremnog ročišta, odnosno prvog ročišta za glavnu raspravu plaćaju se u roku od osam dana od dana zaključenja pripremnog ročišta, odnosno prvog ročišta za glavnu raspravu. Takse za predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja i predlog za obezbeđenje dokaza koji su podneti posle zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu plaćaju se u roku od osam dana od dana podnošenja predloga. Taksa za predlog za vraćanje u pređašnje stanje plaća se u roku od tri dana od dana podnošenja predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Taksa za žalbu, odgovor na žalbu, reviziju, odgovor na reviziju ili predlog za ponavljanje postupka plaća se u roku od osam dana od dana podnošenja žalbe, odgovora na žalbu, revizije, odgovora na reviziju ili predloga za ponavljanje postupka. Taksa za presudu, rešenje ili sudsko poravnanje plaća se u roku od osam dana od dana dostavljanja presude, odnosno rešenja ili zaključenja sudskog poravnanja. Taksa se ne plaća za presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja, rešenje ili sudsko poravnanje koji su doneti, odnosno koje je zaključeno najkasnije na dan zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu.

Ako fizičko lice, kao takseni obveznik, ne plati taksu u roku određenom u članu 37. ovog zakona, sud u narednih pet dana donosi rešenje o izvršenju u kome obavezuje taksenog obveznika da u roku od pet dana od dana prijema rešenja plati dugovanu taksu i kaznenu taksu od 50% od visine takse i u kome ne određuje sredstvo i predmet izvršenja, i rešenje o izvršenju dostavlja javnom izvršitelju, a u spisu zabeležava da je rešenje dostavljeno javnom izvršitelju. Uz rešenje o izvršenju sud prilaže i dokaz o tome da je taksenom obvezniku dostavljen nalog. Javni izvršitelj dostavlja rešenje o izvršenju taksenom obvezniku. Redovni pravni lek protiv rešenja o izvršenju, koji može da se izjavi u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, ne odlaže izvršenje rešenja. Postupak izvršenja sprovodi se prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje. Javnog izvršitelja koji sprovodi izvršenje određuje predsednik suda, tako što rešenje o izvršenju dostavlja javnom izvršitelju čije se sedište nalazi na području suda koji je doneo rešenje o izvršenju, a ako više javnih izvršitelja ima sedište na području tog suda, rešenja o izvršenju dostavljaju se ravnomerno, prema redosledu po kome su javni izvršitelji upisani u Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja. Od sredstava ostvarenih naplatom takse javni izvršitelj na ime nagrade zadržava za sebe 10% naplaćene vrednosti takse i kaznene takse, ostatak uplaćuje na račun propisan za naplatu sudskih taksi, a troškove izvršenja naplaćuje od taksenog obveznika. Sud ne plaća predujam javnom izvršitelju.

Kad je takseni obveznik privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik sud će rešenjem utvrditi iznos neplaćene takse i iznos kaznene takse i rešenje će radi izvršenja dostaviti banci kod koje se vodi račun taksenog obveznika, odnosno organizaciji za prinudnu naplatu. Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može izjaviti žalbu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba ne zadržava naplatu takse. Nije dozvoljena žalba ako je rešenje iz stava 1. ovog člana doneo Vrhovni sud.

Lice koje je platilo taksu koju uopšte nije bilo dužno da plati ili je platilo taksu u iznosu većem od propisanog, kao i lice koje je platilo taksu za sudsku radnju, a ta radnja iz bilo kog razloga nije izvršena, ima pravo na povraćaj takse. Lice koje je platilo taksu za sudsku radnju koja nije izvršena ima pravo da traži povraćaj takse za neizvršenu radnju, ali ne i za podnesak kojim je zahtevalo njeno izvršenje.

Zahtev za povraćaj takse podnosi se sudu koji je rešavao u prvom stepenu i to u roku od 30 dana od dana kada je taksa pogrešno plaćena, odnosno od dana saznanja da sudska radnja nije izvršena, a najkasnije u roku od šest meseci od dana kada je taksa plaćena. Ako usvoji zahtev, sud donosi rešenje o povraćaju takse i dostavlja ga Upravi za trezor, radi izvršenja.

U postupku za povraćaj takse ne plaća se taksa. VI. MALOPRODAJA TAKSENIH MARAKA Odredbe člana 11. stav 2. i čl. 33. i 46. ovog zakona primenjivaće se od dana početka primene Zakona o uređenju sudova.

Maloprodaju sudskih taksenih maraka vrše privredna društva i druga pravna lica (u daljem tekstu: ovlašćeni prodavci). Ovlašćenje za prodaju sudskih taksenih maraka daje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. Izgled sudskih taksenih maraka, postupak izrade, distribucija i raspolaganje sudskim taksenim markama bliže se uređuju propisom ministra nadležnog za poslove pravosuđa. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Ovlašćenje iz člana 48. stav 2. ovog zakona sadrži obaveze ovlašćenih prodavaca u maloprodaji taksenih maraka, posebno u odnosu na mesto, vreme i način prodaje. Ovlašćeni prodavac je dužan da maloprodaju taksenih maraka vrši u skladu sa izdatim ovlašćenjem. Ako ovlašćeni prodavac vrši prodaju suprotnu stavu 2. ovog člana Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove pravosuđa, donosi rešenje o prestanku važenja ovlašćenja za maloprodaju.

Ovlašćenom prodavcu pripada provizija od 10% od nominalne vrednosti iznosa kupljenih taksenih maraka.

Naplaćene takse prihod su budžeta Republike Srbije. Od naplaćenih taksi 40% raspodeljuje se za tekuće rashode sudova, osim za rashode za sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu, a 30% za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima koji su sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu i zaposlenih u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija bez beneficiranog radnog staža sa srednjom stručnom spremom, druge rashode, kao i investicije u skladu sa zakonom.

Za podneske, radnje i isprave po kojima je taksena obaveza nastala do dana stupanja na snagu ovog zakona, a taksa nije plaćena, plaćaće se taksa u skladu sa propisima i tarifom koji su važili do njegovog stupanja na snagu. Ako je do stupanja na snagu ovog zakona plaćena taksa za radnju koja će se izvršiti posle njegovog stupanja na snagu neće se plaćati nova taksa po ovom zakonu, niti će se vraćati više naplaćena taksa. Ukoliko po stupanju na snagu ovog zakona viši sud ukine odluku nižeg suda koja je doneta pre stupanja na snagu ovog zakona, neće se plaćati taksa za novu odluku nižeg suda. Ako je u postupku koji do stupanja na snagu ovog zakona nije okončan takseni obveznik oslobođen plaćanja takse, dato oslobođenje važi i posle stupanja na snagu ovog zakona.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o sudskim taksama i Uredba o valorizaciji sudskih taksa.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.