Član 62

(1) Ukoliko se tokom sprovođenja postupka utvrđivanja identiteta stranca, na osnovu posebnih pokazatelja pretpostavi da je stranac žrtva trgovine ljudima, nadležni državni organ za identifikaciju i koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima vrši procenu stanja i potreba žrtve, kao i identifikaciju žrtve, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima u domenu registrovane delatnosti. (2) Nadležni državni organ za identifikaciju i koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima obaveštava Ministarstvo unutrašnjih poslova o pokretanju postupka iz stava (1) ovog člana i informiše stranca o uslovima za odobrenje privremenog boravka i drugim pravima. (3) Privremeni boravak strancu za kojeg se pretpostavlja da je žrtva trgovine ljudima može se odobriti bez ispunjavanja opštih uslova iz člana 43. ovog zakona u vremenskom trajanju od 90 dana. (4) Tokom trajanja privremenog boravka, omogućava se oporavak i eliminisanje mogućeg daljeg uticaja izvršioca krivičnog dela na žrtvu, kao i mogućnost da, na osnovu blagovremenih i potpunih informacija o svom statusu, samostalno, bez uslovljavanja na svedočenje, donese odluku o daljoj saradnji sa nadležnim državnim organom za identifikaciju i koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, sudom, tužilaštvom ili policijom. (5) U vremenu važenja privremenog boravka po ovom osnovu ne može se doneti rešenje o vraćanju. (6) U vremenu važenja privremenog boravka po ovom osnovu, nadležni državni organ za identifikaciju i koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima koordinira zaštitom žrtve trgovine ljudima i u saradnji sa drugim institucijama, ustanovama i organizacijama obezbeđuje sigurnost i zaštitu, prikladan i siguran smeštaj, psihološku i materijalnu pomoć, pristup hitnoj medicinskoj zaštiti, pristup obrazovanju za maloletnike, savetovanje i informisanje o njegovim zakonskim pravima i pravima koja su mu dostupna, na jeziku koji razume. (7) Ako postoji potreba, obezbeđuju se i usluge prevođenja, tumačenja i pomoć u ostvarivanju njegovih prava i interesa u slučaju vođenja krivičnog postupka. (8) Kada se za maloletnog stranca za kog se pretpostavlja da je žrtva trgovine ljudima utvrdi da nema pratnju roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika, nadležni organ, organ starateljstva i policija, u saradnji sa nadležnim državnim organom za identifikaciju i koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, utvrđuje da li se na teritoriji Republike Srbije nalazi njegova porodica, u cilju spajanja porodice. (9) Žrtva se neće spajati sa porodicom kada državni organ nadležan za zaštitu žrtava trgovine ljudima oceni da spajanje maloletnika sa porodicom nije u njegovom najboljem interesu, a naročito ukoliko postoji sumnja da je porodica žrtve umešana u trgovinu ljudima. Spajanje maloletnika sa porodicom vršiće se samo u situacijama kada nadležni organ starateljstva u saradnji sa nadležnim državnim organom za identifikaciju i koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, utvrdi da je spajanje sa porodicom u najboljem interesu deteta. (10) Ako se na teritoriji Republike Srbije ne nalazi porodica žrtve ili je nije moguće pronaći, maloletniku će se postaviti staratelj u skladu sa zakonom.