Član 46ž

(1) Ako se naknadno sazna da za stranca kome je izdata jedinstvena dozvola postoji jedan ili više razloga propisanih za odbijanje zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole, nadležni organ će doneti rešenje o prestanku važenja jedinstvene dozvole. (2) Rešenjem iz stava (1) ovog člana može se odrediti rok u kom je stranac dužan da napusti Republiku Srbiju, koji ne može biti duži od 30 dana od dana dostavljanja rešenja i može se izreći zabrana ulaska. (3) Na izricanje zabrane ulaska shodno se primenjuje član 78. ovog zakona. (4) O postojanju razloga za prestanak važenja jedinstvene dozvole inspekcija rada i drugi organi, koji u okviru svoje nadležnosti mogu utvrditi postojanje tih razloga, odmah obaveštavaju nadležni organ po službenoj dužnosti. (5) U slučaju iz stava (2) ovog člana cene se posebne okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, a posebno dužina trajanja prethodnih privremenih boravaka, odnosno jedinstvene dozvole stranca, njegove lične, porodične, socijalne, ekonomske i druge veze sa Republikom Srbijom. (6) Protiv rešenja o prestanku važenja jedinstvene dozvole može se, preko nadležnog organa, izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. (7) Žalba se podnosi u pisanoj formi, na srpskom jeziku, uz plaćanje propisane takse. (8) O žalbi na rešenje o prestanku važenja jedinstvene dozvole odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. (9) Žalba odlaže izvršenje rešenja, izuzev u slučaju iz stava (2) ovog člana. (10) Protiv rešenja donetog u drugostepenom postupku može se pokrenuti upravni spor. (11) Rešenje o prestanku važenja jedinstvene dozvole može se doneti i na zahtev stranca. (12) Jedinstvena dozvola prestaje da važi po sili zakona u slučaju smrti stranca, odobrenja stalnog nastanjenja stranca u Republici Srbiji, odnosno prijema stranca u državljanstvo Republike Srbije.