Član 45

(1) Zahtev za privremeni boravak, odnosno zahtev za produženje privremenog boravka odbija se kada: 1) je rok važenja ličnog dokumenta koji je priložen uz zahtev za odobrenje, odnosno produženje privremenog boravka kraći od roka propisanog u članu 43. ovog zakona; 2) nije ispunjen jedan ili više opštih uslova propisanih članom 43. stav (1) ovog zakona, osim u slučaju iz člana 43a ovog zakona; 3) je strancu na snazi zaštitna mera udaljenja, mera bezbednosti proterivanja ili mu je izrečena zabrana ulaska; 4) to zahtevaju razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana; 5) postoji opravdana sumnja da stranac neće koristiti privremeni boravak u nameravanu svrhu; 5a) nadležni organ, u postupku po zahtevu za produženje privremenog boravka, utvrdi da stranac prethodno odobren privremeni boravak nije koristio u skladu sa osnovom po kom je privremeni boravak odobren; 6) stranac priloži falsifikovanu putnu ispravu; 7) se utvrdi da su dokazi priloženi uz zahtev za privremeni boravak falsifikovani ili pribavljeni na nezakonit način; 8) postoje razlozi da se opravdano veruje da neće postupati u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije. (2) brisan je (vidi član 18. Zakona – 62/2023-56). (2) Protiv rešenja o odbijanju zahteva za odobrenje privremenog boravka, odnosno za produženje privremenog boravka stranac može, preko nadležnog organa, izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. (3) Žalba se podnosi u pisanoj formi, na srpskom jeziku, uz plaćanje propisane takse. (4) O žalbi na rešenje o odbijanju zahteva za odobrenje privremenog boravka, odnosno za produženje privremenog boravka odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. (5) Žalba odlaže izvršenje rešenja. (6) Protiv rešenja donetog u drugostepenom postupku može se pokrenuti upravni spor, a pokretanje upravnog spora ne odlaže izvršenje rešenja drugostepenog organa.