Član 88

Stambena podrška je svaki oblik pomoći za stanovanje licu koje iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne može sopstvenim sredstvima da reši stambenu potrebu po tržišnim uslovima za sebe i svoje porodično domaćinstvo. Stambena podrška ostvaruje se kroz programe koji se definišu u skladu sa sledećim principima: 1) racionalnosti, u smislu da se stambena podrška pruža od nivoa koji može obezbediti sam korisnik do nivoa zadovoljenja njegove stambene potrebe, odnosno da se sa što manje sredstava postignu što bolji efekti po krajnjeg korisnika; 2) pravičnosti, u smislu dodele pomoći proporcionalno socijalnoj ugroženosti, odnosno da obim stambene podrške bude veći za korisnika koji je u težoj stambenoj i socijalnoj situaciji, a u slučaju osoba sa invaliditetom proporcionalno i stepenu invaliditeta; 3) finansijske održivosti, u smislu da se kroz program stambene podrške uložena sredstva u najvećoj mogućoj meri vrate kako bi se mogla koristiti za buduće programe stambene podrške; 4) socijalne održivosti, u smislu obezbeđivanja odgovarajućih mera socijalne zaštite tako da plaćanje svih troškova stanovanja ne ugrozi egzistenciju korisnika; 5) institucionalne održivosti, u smislu da se usled smanjenja troškova stanovanja korisnika ne ugrozi poslovanje neprofitne stambene organizacije koja tu stambenu podršku pruža; 6) transparentnosti tokova sredstava u programu stambene podrške, u smislu jasno prikazanih izvora finansiranja i uslova povraćaja sredstava po izvorima finansiranja, kao i prikaz svih subvencija i olakšica; 7) prostorno-urbanističke adekvatnosti u smislu blizine stambenih zgrada i porodičnih kuća iz programa stambene podrške postojećim stambenim zgradama i kompleksima, kao i drugim kompatibilnim namenama, saobraćajne dostupnosti i dostupnosti objektima javnih usluga, kao što su osnovne škole, dečje ustanove, zdravstvene ustanove, centri snabdevanja i drugo, kako ne bi došlo do prostorne segregacije stambenih zgrada i porodičnih kuća iz programa stambene podrške.