Član 79

Ukoliko je neophodno izvršiti iseljenje u slučajevima iz člana 78. st. 1. i 2. ovog zakona i ukoliko to lice sa članovima svog porodičnog domaćinstva nema u svojini drugu nepokretnost za stanovanje i nema dovoljno sredstava da obezbedi drugi smeštaj, to lice sa članovima svog porodičnog domaćinstva ostvaruje pravo na preseljenje u odgovarajući smeštaj (u daljem tekstu: preseljenje) koje obezbeđuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji to lice ima prebivalište i koji je doneo rešenje o iseljenju. Ukoliko lice koje se iseljava i ispunjava uslove za preseljenje u odgovarajući smeštaj nema prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja je donela rešenje o iseljenju, odgovarajući smeštaj iz stava 1. ovog člana obezbeđuje jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji to lice ima poslednje prijavljeno prebivalište, odnosno na čijoj teritoriji se nalazi ustanova ili centar za socijalni rad ukoliko lice na toj adresi ima prijavljeno prebivalište, a po obaveštenju jedinice lokalne samouprave koja je donela rešenje o iseljenju. Odgovarajući smeštaj za preseljenje iz stava 1. ovog člana treba da zadovolji: 1) odgovarajuću lokaciju, u smislu pristupa osnovnoj komunalnoj infrastrukturi, nezagađenosti zemljišta, mogućnostima ostvarivanja prihoda i dostupnosti javnih usluga, a naročito u pogledu obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite; 2) cenovnu dostupnost stanovanja, u smislu smanjenja učešća u troškovima stanovanja u zavisnosti od visine primanja domaćinstva, u skladu sa odredbama ovog zakona o stambenoj podršci, licima koja ne mogu da plaćaju troškove stanovanja; 3) odgovarajuće prostorne uslove stana, u smislu da korisna stambena površina stana po članu porodičnog domaćinstva ne može biti manja od 8 m²; 4) odgovarajuće uslove opremljenosti osnovnim električnim, vodovodnim i sanitarnim instalacijama; 5) zadovoljavajuće uslove sa stanovišta sigurnosti i bezbednosti, u smislu fizičke bezbednosti, kao i zaštite od hladnoće, vlage, toplote, kiše, vetra i ostalih nepovoljnih klimatskih uticaja; 6) fizičku pristupačnost objekta u skladu sa propisom koji uređuje nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama; 7) uvažavanje kulturne prikladnosti stanovanja lica koje se preseljava. Lice iz stava 1. ovog člana samo jednom ima pravo na preseljenje u odgovarajući smeštaj. Prava i obaveze lica iz stava 1. ovog člana koje se odnose na način korišćenja dodeljenog odgovarajućeg smeštaja uređuju se ugovorom koji naročito sadrži: 1) mesto i datum zaključenja ugovora i podatke o ugovornim stranama; 2) broj i datum rešenja o preseljenju; 3) podatke o odgovarajućem smeštaju (adresa, struktura i površina smeštaja, uređaji i oprema kojima je smeštaj opremljen i druge bitne karakteristike smeštaja); 4) podatke o licima koja koriste smeštaj; 5) obavezu plaćanja troškova nastalih korišćenjem smeštaja, odnosno udeo učešća u plaćanju ovih troškova; 6) odredbe o međusobnim obavezama ugovornih strana o korišćenju i održavanju smeštaja, u skladu sa ovim zakonom; 7) odredbe o korišćenju drugih prostorija koje su date na korišćenje zajedno sa smeštajem; 8) rok u kome je preseljeno lice dužno da se iseli i smeštaj preda davaocu smeštaja u slučaju nastupanja uslova za raskid, odnosno prestanak ugovora. Ugovor se zaključuje sa oba supružnika, odnosno oba partnera u vanbračnoj zajednici, kada je to moguće. Lice koje ne izvršava svoje obaveze utvrđene u ugovoru iz stava 5. ovog člana gubi pravo na korišćenje odgovarajućeg smeštaja. Ministar nadležan za stanovanje bliže propisuje uslove koje treba da zadovolji objekat za odgovarajući smeštaj, a u skladu sa stavom 2. tač. 3), 4) i 5) ovog člana.