Član 15

Odredbe čl. 11–14. ovog zakona ne primenjuju se u sledećim slučajevima: 1) kada se prenosom novčanih sredstava vrši plaćanje poreza, novčanih kazni i drugih javnih davanja, a pružalac platnih usluga platioca i pružalac platnih usluga primaoca plaćanja imaju sedište u Republici Srbiji; 2) kada se prenosom novčanih sredstava vrši plaćanje primaocu plaćanja po osnovu pruženih telekomunikacionih usluga, usluga snabdevanja električnom energijom, gasom, parom ili vodom, usluga skupljanja, tretmana i odlaganja otpada, usluga održavanja stambenih objekata ili drugih sličnih trajnih usluga, pod sledećim uslovima: (1) da iznos prenosa novčanih sredstava nije viši od 60.000 dinara, (2) da se naplate usluga iz ove tačke izvršavaju odobrenjem platnog računa primaoca plaćanja koji se koristi isključivo za te naplate, (3) da pružalac platnih usluga primaoca plaćanja može da putem ovog lica, na osnovu jedinstvene oznake transakcije ili drugog podatka koji prati prenos novčanih sredstava, dođe do podataka o licu koje ima zaključen ugovor s primaocem plaćanja za pružanje usluga iz ove tačke, (4) da pružalac platnih usluga platioca i pružalac platnih usluga primaoca plaćanja imaju sedište u Republici Srbiji; 3) kada se prenos novčanih sredstava vrši isključivo radi kupovine robe ili usluge, i to korišćenjem platne kartice, platnog instrumenta koji služi za raspolaganje elektronskim novcem, mobilnog telefona ili bilo kog drugog digitalnog ili informaciono-tehnološkog uređaja sa sličnim obeležjima, pod uslovom da platilac i primalac plaćanja nisu fizička lica koja ne obavljaju delatnost i da broj te kartice, instrumenta ili uređaja, odnosno jedinstvena identifikaciona oznaka, prati ovaj prenos na način koji omogućava da se putem tog broja ili oznake dođe do podataka o platiocu; 4) kada su platilac i primalac plaćanja pružaoci platnih usluga koji deluju u svoje ime i za svoj račun; 5) kada platilac podiže gotov novac sa svog računa; 6) kada su ispunjeni uslovi iz člana 16. stav 1. ovog zakona.