Član 8

Član posade vozila mora da koristi dnevne i nedeljne odmore. Član posade vozila mora da iskoristi novi dnevni odmor u roku od 24 časa nakon završetka prethodnog dnevnog ili nedeljnog odmora. Deo dnevnog odmora koji ulazi u navedeni rok od 24 časa i traje najmanje 9 a manje od 11 časova, smatra se skraćenim dnevnim odmorom. Dnevni odmor može da se produži tako da postane pun nedeljni odmor ili skraćeni nedeljni odmor. Izuzetno od stava 2. ovog člana vozač koji je član višečlane posade mora da iskoristi novi dnevni odmor u trajanju od najmanje devet časova u roku od 30 časova od završetka dnevnog ili nedeljnog odmora. Član posade vozila može imati najviše tri skraćena dnevna odmora između svaka dva nedeljna odmora. U toku bilo koje dve uzastopne nedelje, član posade vozila mora da koristi najmanje dva puna nedeljna odmora ili jedan puni nedeljni odmor i jedan skraćeni nedeljni odmor. Nedeljni odmor mora da započne najkasnije po završetku šestog 24-časovnog perioda od završetka prethodnog nedeljnog odmora. Izuzetno od stava 7. ovog člana, član posade vozila koji obavlja međunarodni vanlinijski prevoz putnika, može da odloži korišćenje nedeljnog odmora najkasnije do završetka 12 uzastopnih 24-časovnih perioda od završetka prethodnog punog nedeljnog odmora, uz istovremeno ispunjenje sledećih uslova: 1) da međunarodni prevoz traje najmanje 24 uzastopna časa van države u kojoj je prevoz započet; 2) da nakon odlaganja nedeljnog odmora član posade koristi dva puna nedeljna odmora ili jedan pun nedeljni odmor i jedan skraćeni nedeljni odmor; 3) da se prevoz obavlja vozilom u koje je ugrađen digitalni tahograf; 4) da tokom vremenskog perioda između 22:00 i 6:00 časova, vozilom upravlja višečlana posada ili period upravljanja bez pauze iz člana 6. ovog zakona ne traje duže od tri časa. U slučaju korišćenja skraćenog nedeljnog odmora, član posade je dužan da nadoknadi vremensku razliku do punog nedeljnog odmora najkasnije do kraja treće nedelje računajući od nedelje u kojoj je korišćen skraćeni nedeljni odmor. Svaka vremenska razlika koja se koristi za nadoknađivanje skraćenog nedeljnog odmora mora da se iskoristi u celini tako da se nadoveže na drugi odmor u trajanju od najmanje devet časova. Izuzetno od st. 6. i 9. ovog člana, posada vozila u javnom linijskom gradskom i prigradskom prevozu putnika, odnosno u međumesnom linijskom prevozu putnika na linijama dužine do 50 km, koji se obavlja u celini na teritoriji Republike Srbije koristi najmanje skraćeni nedeljni odmor koji se dodaje vremenu dnevnog odmora. Nedeljni odmor koji se proteže u dve nedelje može da se računa u bilo kojoj, ali isključivo u jednoj od te dve nedelje. Član posade vozila može da koristi dnevni odmor i skraćeni nedeljni odmor u vozilu, ako u njemu postoji ležaj za spavanje svakog člana posade vozila i ako je vozilo u stanju mirovanja. Pune nedeljne odmore, odnosno odmore koji traju duže od 45 časova a koji se koriste za nadoknađivanje skraćenih nedeljnih odmora, članovi posade vozila ne smeju da koriste u vozilu, već u adekvatnom smeštaju, koji odgovara rodnim specifičnostima i raspolaže odgovarajućim smeštajnim i sanitarnim kapacitetima. Pun dnevni odmor koji koristi član posade vozila koje se prevozi trajektom ili vozom, može se prekinuti, ne više od dva puta, ostalim aktivnostima koje ukupno ne traju duže od jednog časa. Tokom ovako korišćenog punog dnevnog odmora član posade vozila mora imati pristup ležaju u kabini trajekta ili kušet kolima. Vreme putovanja člana posade vozila do mesta preuzimanja, odnosno od mesta predaje vozila na koje se ovaj zakon odnosi, pri čemu se navedeno vozilo ne nalazi u mestu boravka člana posade vozila, niti u uobičajenom mestu rada člana posade vozila evidentira se kao vreme raspoloživosti. Vreme kada član posade prati vozilo koje se prevozi trajektom ili vozom se ne sme računati i evidentirati kao odmor , osim kada član posade ima pristup ležaju u kabini trajekta ili kušet kolima. Vreme upravljanja vozilom koje ne spada u oblast primene ovog zakona do mesta preuzimanja, odnosno od mesta predaje vozila na koje se ovaj zakon odnosi, pri čemu se drugo pomenuto vozilo ne nalazi u mestu boravka vozača, niti u uobičajenom mestu rada vozača, evidentira se kao ostalo radno vreme.