Član 47

Nadzor na putu se organizuje na različitim lokacijama i u različito vreme tako da se pokrije dovoljan procenat putne mreže kako bi se sprečilo izbegavanje nadzora. Ministarstva nadležna za nadzor na putu se staraju da: 1) bude predviđen dovoljan prostor za kontrolne punktove za vršenje nadzora na putu na ili u blizini postojećih i planiranih puteva i da, ako je potrebno, odmorišta, parkirališta, servisna stajališta i drugi bezbedni prateći sadržaji puta za potrebe korisnika duž autoputeva budu osposobljeni za kontrolne punktove; 2) se nadzori sprovode po sistemu rotacije na bazi slučajnog izbora, uz odgovarajuću ravnomernu geografsku raspodelu. Nadzor na putu obuhvata najmanje: 1) dnevno i nedeljno vreme upravljanja vozilom, pauze, dnevno i nedeljno vreme odmora, evidencije koje se moraju nalaziti u vozilu, odnosno tahografske listiće, podatke na kartici vozača, u memoriji tahografa, odnosno na štampanim ispisima najviše za tekući dan i prethodnih 28 dana; 2) sva prekoračenja brzine vozila evidentirana tahografom, tokom kojih brzina vozila prelazi 90 km/h za vozila vrste N3 ili 100 km/h za vozila vrste M3 najviše za tekući dan i prethodnih 28 dana; 3) ako je moguće, trenutne brzine vozila koje evidentira tahograf tokom najviše 24 prethodna časa korišćenja vozila; 4) ispravnost tahografa odnosno postojanje uređaja ili naprave za manipulaciju sa tahografom, tahografskim listićem, ispisom ili karticom vozača koje mogu da dovedu do zloupotrebe u smislu izmena, prikrivanja, brisanja ili uništavanja memorisanih ili evidentiranih podataka, odnosno do ometanja razmene podataka između sastavnih delova tahografa ili njihove izmene. Izuzetno od stava 3. ovog člana, nadzor na putu može da se usmeri na pojedine tačke iz stava 3. ovog člana. O izvršenom nadzoru na putu sačinjava se zapisnik koji se uručuje vozaču, kao pisani dokaz o izvršenom nadzoru, a čiji izgled i sadržinu propisuje Ministar uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova. Nadzor na putu vrši se bez diskriminacije u pogledu države registracije vozila, države prebivališta vozača, države sedišta prevoznika, mesta početka i kraja putovanja i vrste tahografa (analogni ili digitalni). Nadzorni organi se osposobljavaju i opremaju za vršenje nadzora na putu i u prostorijama prevoznika. Oprema za nadzor obuhvata: 1) kartice nadzornih organa koje omogućavaju pristup podacima koji su evidentirani u memoriji tahografa i na karticama vozača i opciono, na karticama radionice; 2) sredstva za preuzimanje podataka sa digitalnog tahografa i kartice vozača, koja omogućavaju učitavanje, analizu preuzetih podataka odnosno prenos podataka u centralnu bazu podataka radi analize; 3) uređaje za proveru štampanih ispisa iz digitalnih tahografa i tahografskih listića iz analognih tahografa; 4) uređaje za analizu sa programskom podrškom za proveru i potvrdu digitalnog potpisa elektronskih podataka, kao i analizu detaljnog profila brzine vozila; 5) uređaje za preuzimanje podataka na daljinu sa „smart” tahografa. Agencija organizuje osposobljavanje, odnosno unapređenje znanja nadzornih organa. Nadzorni organi, najmanje šest puta godišnje, učestvuju u vršenju istovremenih nadzora na putu vozača i vozila obuhvaćenih ovim zakonom. Nadzor na putu vrše istovremeno nadzorni organi dve ili više država, svaki na teritoriji svoje države. Ako se prilikom nadzora na putu vozača vozila registrovanog u drugoj državi posumnja da je počinjen prekršaj koji se ne može ustanoviti tokom nadzora zbog nedostatka podataka, nadležni nadzorni organi predmetnih država se međusobno ispomažu u cilju razjašnjenja situacije.