Član 54

Autobuska stanica je saobraćajni objekat koji ima: 1) poslovnu zgradu; 2) prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu; 3) čekaonicu; 4) garderobu; 5) javni sanitarni čvor sa tekućom vodom; 6) prostor za autobuse sa peronima i 7) uređaj za video nadzor na peronima. Autobusko stajalište ima propisane oznake i izgrađenu, odnosno obeleženu saobraćajnu površinu za zaustavljanje autobusa, za ukrcavanje i iskrcavanje putnika i utovar i istovar prtljaga. Za korišćenje autobuskog stajališta ne može se prevoznicima i putnicima naplaćivati naknada. Ministar propisuje bliže saobraćajno-tehničke i druge uslove za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta. U slučaju da autobuska stanica ne ispunjava neki od propisanih uslova smatraće se autobuskim stajalištem na taj način što pružalac usluga prevoznicima i putnicima nema pravo da naplaćuje stanične usluge ako mu je izrečena inspekcijska mera zabrane naplate staničnih usluga dok ne ispuni propisane uslove. U slučaju iz stava 5. ovog člana pružalac usluga dužan je da prevoznicima i putnicima pruža stanične usluge dok autobuska stanica ne ispuni propisane uslove.