Član 14

Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. Hartije od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, koje zaposleni dobije od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica smatraju se zaradom u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti, odnosno u momentu u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona. Primanja iz stava 2. ovog člana, koja zaposleni dobije od s poslodavcem povezanog lica, pri čemu trošak snosi poslodavac, smatraju se zaradom u momentu u kojem zaposleni stekne pravo raspolaganja na tim hartijama od vrednosti, odnosno u momentu u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona. Osnovicu poreza na zaradu za primanja iz stava 1. ovog člana, osim hartija od vrednosti, predstavlja: 1) nominalna vrednost bonova i novčanih potvrda, 2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu, 3) naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku, 4) novčana vrednost pokrivenih rashoda, uvećana za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje iz zarade plaća zaposleni (u daljem tekstu: pripadajuće obaveze iz zarade). Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana: "Službeni glasnik RS", broj 47/2013-18 Odredbe člana 3. st. 1. i 2. i čl. 5, 6, 8, 9. i 10. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2014. godine. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana: "Službeni glasnik RS", broj 109/2025-3 za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku, 4) novčana vrednost pokrivenih rashoda, uvećana za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje iz zarade plaća zaposleni (u daljem tekstu: pripadajuće obaveze iz zarade). Ako je zaposleni po osnovu primanja iz stava 4. tač. 1) do 4) ovog člana izvršio novčana plaćanja isplatiocu zarade, osnovicu poreza na zaradu čini razlika između vrednosti tih primanja i novčanih plaćanja koja zaposleni vrši isplatiocu zarade, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, odnosno kod samooporezivanja razlika između prihoda koji je primio, odnosno iz koga je dužan da plati pripadajuće obaveze iz zarade i novčanih plaćanja koja je izvršio. Osnovicu poreza na zaradu iz st. 2. i 3. ovog člana čini tržišna vrednost hartija od vrednosti uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, odnosno, kod samooporezivanja, tržišna vrednost hartija od vrednosti u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti, odnosno u momentu u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona. Ako je hartije od vrednosti iz st. 2. i 3. ovog člana zaposleni stekao kupovinom po ceni koja je niža od tržišne, osnovicu poreza na zaradu čini razlika između tržišne cene tih hartija od vrednosti u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti, odnosno u momentu u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona i iznosa koji je zaposleni platio, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, odnosno kod samooporezivanja razlika između tržišne cene tih hartija od vrednosti u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti, odnosno u momentu u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona i iznosa koji je zaposleni platio. Ako je tržišna vrednost hartija od vrednosti izražena u stranoj valuti, osnovicu poreza na zarade predstavlja njena dinarska protivvrednost po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti, odnosno na dan u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona. Cenu, visinu naknade, odnosno novčanu vrednost iz stava 4. tač. 2) do 4) ovog člana utvrđuje isplatilac zarade u momentu kada se davanje vrši. Tržišnu vrednost hartija od vrednosti iz st. 6. i 7. ovog člana utvrđuje isplatilac zarade, odnosno zaposleni na osnovu dostupnih podataka ukoliko su hartije od vrednosti dobijene od s poslodavcem povezanog lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku.