Član 103

Depozitar može delegirati drugoj kreditnoj instituciji samo poslove čuvanja imovine iz člana 101. stav 1. ovog zakona i to ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) poslovi se ne delegiraju kako bi se izbegle obaveze i zahtevi iz ovog zakona; 2) delegiranje se sprovodi iz objektivnih razloga i sa ciljem povećanja efikasnosti obavljanja tih poslova; 3) da depozitar mora biti u mogućnosti da dokaže da je treće lice izabrano primenom dužne pažnje; 4) da je depozitar u svako doba u mogućnosti da sa dužnom pažnjom i efikasno vrši nadzor nad obavljanjem delegiranih poslova; 5) depozitar dokaže da treće lice za vreme dok je ugovor o delegiranju na snazi kontinuirano ispunjava sledeće uslove: (1) ima odgovarajuću unutrašnju strukturu i iskustvo potrebno i primereno prirodi i kompleksnosti imovine UCITS fonda koja mu je poverena na čuvanje, (2) u odnosu na delegiranje poslova depozitara to mora da bude lice: – koje podleže prudencijalnom nadzoru i nadzoru prema odredbama merodavnog prava (uključujući zahteve o adekvatnosti kapitala) koje je usklađeno sa odgovarajućim propisima EU, – nad kojim se redovno vrši periodična nezavisna eksterna revizija kako bi se osiguralo i potvrdilo da lice u posedu i/ili ima nadzor nad finansijskim instrumentima koji su joj povereni na čuvanje, (3) odvojeno drži imovinu klijenata depozitara od vlastite imovine i imovine depozitara na takav način da se u bilo kojem trenutku može utvrditi koja imovina pripada klijentima tog depozitara, (4) preduzima sve potrebne radnje kako bi osigurao da u slučaju nesolventnosti trećeg lica, imovina UCITS fonda koju treće lice drži na čuvanju ne ulazi u stečajnu i/ili likvidacionu masu trećeg lica, i (5) ispunjava obaveze i zabrane iz čl. 101. i 102. ovog zakona. Depozitar odgovara društvu za upravljanje i članovima fonda za izbor trećeg lica.