Član 40

Kada je menica plativa u novcu koji nije u tečaju u mestu plaćanja, menična svota može se platiti novcem koji je tu u tečaju, a po vrednosti koji ima na dan dospelosti. Ako je dužnik u zadocnjenju, imalac menice može, po svom izboru, tražiti da se menična svota isplati domaćim novcem po kursu koji važi bilo na dan dospelosti bilo na dan isplate. Vrednost stranog novca odrediće se po običajima koji važe u mestu plaćanja, ali trasant može odrediti da se svota koju treba platiti obračuna po krusu određenom u menici. Ovi propisi ne primenjuju se kada je trasant odredio da se isplata izvrši baš u novcu označenom u menici (odredba efektivne isplate u stranom novcu). Propisi st. 2. i 3. ovog člana primenjuju se ukoliko nisu u protivnosti sa važećim valutnim i deviznim propisima. Ako je menična svota označena u novcu koji ima isti naziv, ali različitu vrednost u zemlji u kojoj je menica izdata i u onoj gde je plativa, smatra se da se imao u vidu novac mesta plaćanja.