Član 109

Na sopstvenu menicu, ukoliko nisu u suprotnosti sa njenom prirodom, primenjuju se sledeći propisi ovog zakona o trasiranoj menici: o indosamentu (čl. 10-19); o dospelosti (čl. 32-36); o plaćanju (čl. 37-41); o regresu zbog neisplate (čl. 42-49, 51-53); o intervenciji (čl. 54, 58-62); o prepisima (čl. 66. i 67); o preinačenju menice (član 68); o protestu (čl. 69-77); o zastarelosti (čl. 78-84); o neopravdanom obogaćenju, pravu zaloge i pridržaja (čl. 85-89); o amortizaciji (čl. 90-93); o sukobu zakona (čl. 94-100); opšta naređenja (čl. 101-106). Na sopstvenu menicu isto tako primenjuju se propisi o menici plativoj kod trećeg lica ili u mestu različitom od trasatovog prebivališta (čl. 4. i 26); o određivanju kamate (član 5), o razlikama u naznačenjima svote koja se ima platiti (član 6), o punovažnosti potpisa stavljenog na menici koja sadrži potpise pomenute u članu 7, o punovažnosti potpisa lica koje radi bez ovlašćenja ili koje prekorači svoja ovlašćenja (član 8), kao i o naknadnom ispunjavanju (član 16. st. 2). Na sopstvenu menicu primenjuju se i propisi o avalu (čl. 29-31). Uslučaju predviđenom u članu 30. poslednji stav, ako se u avalu ne naznači za koga je dat, važi da je dat za izdavaoca sopstvene menice.