Član 170

Za lečenje odgovarajuće životinjske vrste može da se upotrebi samo veterinarski lek, za koji je izdata dozvola za lek i koji je namenjen lečenju ili sprečavanju bolesti, poboljšanju ili promeni fizioloških funkcija ili postizanju drugih medicinski opravdanih ciljeva kod određene životinjske vrste. Ako za lečenje određene životinjske vrste ne postoji lek iz stava 1. ovog člana, može da se upotrebi lek sličnih ili istih svojstava namenjen za upotrebu kod drugih životinjskih vrsta, ako je za takav lek izdata dozvola za lek i ako ne postoji kontraindikacija za njegovu primenu. Ako za lečenje određene životinjske vrste ne postoji veterinarski lek iz st. 1. i 2. ovog člana, za određenu životinjsku vrstu može da se upotrebi lek namenjen za upotrebu u humanoj medicini, ako je za takav lek izdata dozvola za lek i ako ne postoji kontraindikacija za njegovu primenu. Ako za lečenje određene životinjske vrste ne postoji odgovarajući lek iz st. 1 – 3. ovog člana, za lečenje određene životinjske vrste može da se upotrebi odgovarajući galenski ili magistralni lek i ako ne postoji kontraindikacija za njihovu primenu. Za lekove iz st. 2. i 3. ovog člana kada se propisuju za primenu kod životinja koje su namenjene ishrani ljudi ili se koriste za proizvodnju hrane namenjene ishrani ljudi određuje se vreme karence koje ne može da bude kraće od: – sedam dana za mleko, – sedam dana za jaja, – 28 dana za meso, masno tkivo i otpatke živine, ptica i sisara, – 500 stepen-dana za meso riba. Ako se lekovima iz st. 1 – 4. ovog člana leče životinje namenjene ishrani ljudi ili dobijanju hrane za ljude, ti lekovi kao aktivnu supstancu moraju da sadrže isključivo supstance iz člana 33. stav 10. ovog zakona, kao i da imaju odgovarajuću karencu u skladu sa propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.