Član 225

Podnosilac zahteva za zaštitu prava je dužan da na određeni račun budžeta Republike Srbije uplati taksu u iznosu od 120.000 dinara, ako se zahtev za zaštitu prava podnosi u skladu sa članom 214. st. 2. i 4. i članom 215. ovog zakona, bez obzira na iznos procenjene vrednosti javne nabavke. Ako se zahtev za zaštitu prava podnosi u skladu sa članom 214. stav 3. ovog zakona, podnosilac zahteva za zaštitu prava je dužan da na određeni račun budžeta Republike Srbije uplati taksu u iznosu od: 1) 120.000 dinara ukoliko procenjena vrednost javne nabavke nije veća od 120.000.000 dinara, 2) 120.000 dinara ako zbir procenjenih vrednosti svih osporenih partija nije veći od 120.000.000 dinara, ukoliko je javna nabavka oblikovana po partijama, 3) 0,1% procenjene vrednosti javne nabavke, ako je ta vrednost veća od 120.000.000 dinara, a najviše 1.200.000 dinara, 4) 0,1% zbira procenjenih vrednosti svih osporenih partija ukoliko je javna nabavka oblikovana po partijama, ako je ta vrednost veća od 120.000.000 dinara, a najviše 1.200.000 dinara. Troškovi postupka zaštite prava su izdaci nastali u toku postupka zaštite prava. Svaka stranka u postupku snosi troškove koje prouzrokuje svojim radnjama. Ako je zahtev za zaštitu prava osnovan, podnosilac zahteva može da ostvari pravo da mu naručilac nadoknadi nužne i opravdane troškove postupka zaštite prava. Ako zahtev za zaštitu prava nije osnovan, naručilac može da ostvari pravo da mu podnosilac zahteva nadoknadi nužne i opravdane troškove postupka zaštite prava. Republička komisija može da odluči da svaka strana snosi svoje troškove ili da utvrdi troškove srazmerno usvojenom zahtevu za zaštitu prava. Naknadu troškova moguće je tražiti do donošenja odluke naručioca, odnosno Republičke komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava. Stranke moraju precizno da navedu troškove za koje traže naknadu. O troškovima odlučuje Republička komisija. Odluka Republičke komisije je izvršni naslov.