Član 134

Troškovi životnog ciklusa obuhvataju u relevantnoj meri delove ili sve sledeće troškove tokom životnog ciklusa dobara, usluga ili radova: 1) troškove koje snosi naručilac ili drugi korisnici, kao što su: (1) troškovi nabavke, (2) troškovi upotrebe, kao što je potrošnja energije i drugih resursa, (3) troškovi održavanja, (4) troškovi na kraju životnog ciklusa, kao što su troškovi sakupljanja i recikliranja; 2) troškove pripisane spoljašnjim ekološkim faktorima povezanim sa dobrom, uslugom ili radovima tokom njihovog životnog ciklusa, pod uslovom da njihova novčana vrednost može da se odredi i proveri, a koji mogu da obuhvate troškove emisije gasova sa efektom staklene bašte i emisije drugih zagađivača, kao i druge troškove ublažavanja klimatskih promena. Ako naručilac koristi trošak životnog ciklusa dužan je da u dokumentaciji o nabavci navede podatke koje ponuđači treba da dostave i metod koji naručilac na osnovu tih podataka koristi za utvrđivanje troškova životnog ciklusa. Metod koji se koristi za procenu troškova pripisanih spoljašnjim ekološkim faktorima mora da ispunjava sve sledeće uslove: 1) da se zasniva na objektivno proverljivim i nediskriminatorskim kriterijumima, a ako nije uspostavljen za višekratnu ili stalnu primenu ne sme neopravdano da ide u korist ili na štetu određenih privrednih subjekata; 2) da je dostupan svim zainteresovanim stranama; 3) da tražene podatke mogu uz razumne napore da dostave savesni privredni subjekti, uključujući privredne subjekte iz trećih država koje su strane u Sporazumu o javnim nabavkama (Agreement on Government Procurement – GPA) ili drugim međunarodnim sporazumima koji obavezuju Evropsku uniju i Republiku Srbiju. Naručilac mora da primeni zajednički metod za izračunavanje troškova životnog ciklusa, kada je obaveza primene takvog metoda utvrđena pravnim aktima Evropske unije iz Priloga 9. Deo II. ovog zakona.