Član 19b

Pravo na rešavanje stambenih potreba mogu da ostvare lica iz člana 19. stav 1. ovog zakona, pod sledećim uslovima: 1) da ne mogu da koriste nepokretnost u državi svog prethodnog prebivališta ili u drugoj državi; 2) da od sticanja statusa izbeglice nisu otuđila, poklonila ili zamenila nepokretnost u državi svog prethodnog prebivališta ili u drugoj državi, a kojom su mogla da reše svoje stambene potrebe; 3) da nemaju u svojini nepokretnost kojom bi mogla da reše svoje stambene potrebe; 4) da nemaju prihode, kojima bi mogla da reše svoje stambene potrebe; 5) da nisu korisnici drugog programa stambenog zbrinjavanja u procesu integracije ili povratka, kojim bi mogli da reše ili su rešili svoje stambene potrebe; 6) da, u slučaju rešavanja stambenih potreba davanjem nepokretnosti u zakup na određeno vreme, imaju prijavljen boravak poslednje dve godine na području jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi nepokretnost koja se daje u zakup na određeno vreme. Ovaj rok može biti i kraći uz saglasnost opštine. Ispunjene uslova iz stava 1. ovog člana dokazuje lice koje traži rešavanje stambenih potreba. Ako lice iz stava 2. ovog člana učini verovatnim da ne može od nadležnih organa strane države da pribavi dokaze, Komesarijat po službenoj dužnosti pribavlja dokaze od organa strane države, shodnom primenom odredaba zakona koji uređuje opšti upravni postupak. Bliže uslove i merila za utvrđivanje reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba izbeglica propisuje Vlada.