Član 5

IKT sistemi od posebnog značaja su IKT sistemi koji su od ključnog značaja za održavanje kritičnih društvenih i ekonomskih aktivnosti čiji bi prekid ili poremećaj u pružanju usluga imao ili mogao da ima značajan uticaj na javnu bezbednost, javno zdravlje, funkcionisanje drugih sektora ili bi stvorio odnosno mogao da stvori značajan sistemski rizik. IKT sistemi od posebnog značaja su: 1) prioritetni IKT sistemi; 2) važni IKT sistemi. Operatori prioritetnih IKT sistema su: 1) pravna lica i fizička lica u svojstvu registrovanog subjekta, koja obavljaju poslove i delatnosti u sledećim oblastima: (1) Energetika i rudarstvo – proizvodnja električne energije, izuzev proizvodnje koju obavljaju krajnji kupci u smislu zakona kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije i zakona kojim se uređuje energetika; – kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije; – snabdevanje električnom energijom; – prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom; – distribucija električne energije i upravljanje distributivnim sistemom, kao i distribucija električne energije i upravljanje zatvorenim distributivnim sistemom; – skladištenje električne energije, izuzev skladištenja koje obavljaju krajnji kupci u smislu zakona kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije i zakona kojim se uređuje energetika; – upravljanje organizovanim tržištem električne energije; – proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom; – transport nafte naftovodima, transport derivata nafte produktovodima i transport nafte i derivata nafte drugim oblicima transporta; – istraživanje i proizvodnja nafte i prirodnog gasa; – proizvodnja derivata nafte; – skladištenje nafte i derivata nafte; – transport i upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas; – skladištenje i upravljanje skladištem prirodnog gasa; – distribucija i upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas; – snabdevanje i javno snabdevanje prirodnim gasom; – proizvodnja i prerada uglja; – proizvodnja i prerada bakra, zlata, olova, cinka, litijuma i bora; – proizvodnja, skladištenje i prenos vodonika; (2) Saobraćaj – obavljanje javnog avio-prevoza uz važeću operativnu dozvolu; – upravljanje aerodromom; – usluge kontrole letenja; – upravljanje javnom železničkom infrastrukturom; – poslovi železničkih preduzeća; – obavljanje prevoza putnika i tereta unutrašnjim vodama; – upravljanje lukama; – servis za upravljanje brodskim saobraćajem (VTS); – rečni informacioni servisi (RIS); – upravljanje putnom infrastrukturom; – upravljanje inteligentnim transportnim sistemima (ITS); (3) Bankarstvo i finansijska tržišta – poslovi finansijskih institucija i institucija tržišta kapitala, koje su pod nadzorom Narodne banke Srbije odnosno Komisije za hartije od vrednosti; – poslovi vođenja registra podataka o obavezama fizičkih i pravnih lica prema finansijskim institucijama; – poslovi upravljanja, odnosno obavljanja delatnosti u vezi sa funkcionisanjem regulisanog tržišta; – poslovi kliringa odnosno saldiranja finansijskih instrumenata, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala; – poslovi pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom, u smislu zakona kojima se uređuje digitalna imovina; (4) Zdravstvo – pružanje zdravstvene zaštite; – rad nacionalnih referentnih laboratorija; – istraživanje i razvoj lekova; – proizvodnja farmaceutskih lekova i preparata namenjenih za zdravstvenu upotrebu; – proizvodnja lekova i drugih proizvoda namenjenih upotrebi u zdravstvu, uključujući proizvode koji su od vitalnog značaja tokom vanrednog stanja u oblasti javnog zdravlja; – obrada genetskih, biomedicinskih podataka i drugih podatka od značaja za istraživanje i razvoj u oblasti biotehnologije, bioinformatike, bioekonomije, genetike i medicine; (5) Voda za piće – snabdevanje i distribucija vode namenjene za ljudsku potrošnju, izuzev distributera kojima navedeni poslovi nisu pretežni deo njihove delatnosti; (6) Otpadne vode – sakupljanje, odvođenje ili prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, otpadnih voda naselja i privrede, izuzev privrednih subjekata kojima navedeni poslovi nisu pretežni deo njihove delatnosti; (7) Digitalna infrastruktura – pružanje usluga računarstva u klaudu; – pružanje usluge centra za čuvanje i skladištenje podataka; (8) Upravljanje IKT uslugama koje se pružaju operatorima prioritetnih IKT sistema – pružanje upravljanih usluga; – pružanje upravljanih bezbednosnih usluga; (9) Ostale oblasti – upravljanje nuklearnim objektima; – pružanje usluga od poverenja, uključujući kvalifikovane usluge od povrenja, pružanje usluga sistema domena (DNS), upravljanje registrom domena najvišeg nivoa i pružanje usluga registracije domena sa izuzetkom operatora korenskih servera imena; – pružanje usluga mreže za isporuku sadržaja; – obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija; – tačka za razmenu internet saobraćaja; – izdavanje Službenog glasnika Republike Srbije i vođenje Pravno-informacionog sistema Republike Srbije; – oblasti u kojoj u Republici Srbiji postoji samo jedan pružalac usluge i koja je neophodna za obavljanje kritičnih društvenih i privrednih delatnosti; 2) organi; 3) subjekti koji su određeni kao operatori kritične infrastrukture u skladu sa propisima kojima se uređuje kritična infrastruktura. Pored subjekata iz stava 3. ovog člana, kao operatori prioritetnih IKT sistema mogu se odrediti subjekti kod kojih prekid rada IKT sistema ili poremećaj u radu IKT sistema: 1) može imati značajan uticaj na javnu bezbednost, nacionalnu bezbednost ili javno zdravlje; 2) može izazvati značajan sistemski rizik, a posebno u sektorima gde poremećaj može imati prekogranični uticaj. Subjekte iz stava 4. ovog člana određuje ministarstvo nadležno za poslove informacione bezbednosti, a po pribavljenom mišljenju organa u čijoj je nadležnosti oblast u kojoj subjekt obavlja delatnosti. Na operatore prioritetnih IKT sistema od posebnog značaja koji obavljaju delatnost u sektoru bankarstva i finansijskih tržišta iz stava 3. tačka 1) podtačka (3) alineje prva, druga i peta ovog člana primenjuju se posebni, sektorski propisi kojima se bliže, odnosno na drukčiji način uređuju pojedina pitanja iz ovog zakona, a kojima se obezbeđuje najmanje isti nivo delotvornosti mera upravljanja bezbednosnim rizicima tih operatora shodno merama iz člana 10. ovog zakona, pri čemu se obezbeđuje i izveštavanje o incidentima koji predstavljaju krizu informacione bezbednosti u skladu sa ovim zakonom. Narodna banka Srbije, kao nadležni nadzorni organ nad poslovanjem operatora prioritetnih IKT sistema od posebnog značaja koji obavljaju delatnost u sektoru bankarstva i finansijskih tržišta iz stava 3. tačka 1) podtačka (3) alineje prva, druga i peta ovog člana (subjekti nadzora Narodne banke Srbije), u skladu sa ovim zakonom i odredbama posebnih zakona kojima se uređuje poslovanje tih subjekata donosi propise kojima se uređuju pitanja informacione bezbednosti za te subjekte, i to mere zaštite IKT sistema, donošenje akata o proceni rizika i akta o bezbednosti IKT sistema, klasifikacija incidenata, dostavljanje obaveštenja o incidentu, postupanje u vezi sa incidentima, izveštavanje tokom i nakon incidenta, dostavljanje statističkih podataka o incidentu i druga pitanja od značaja za bezbednost informacionog sistema ovih subjekata, kao i nadzora koji vrši nad njima.