Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: 1) Faktoring je finansijska usluga kupoprodaje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog novčanog potraživanja, nastalog po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu; 2) Predmet faktoringa može biti svako postojeće nedospelo ili buduće, celo ili delimično, kratkoročno novčano potraživanje koje je nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga, zaključenog između pravnih lica i preduzetnika; 3) Kratkoročno potraživanje je potraživanje koje dospeva na naplatu u roku do godinu dana od dana prodaje robe, odnosno pružanja usluge, definisanog ugovorom o prodaji robe ili pružanja usluga; 4) Učesnici u faktoringu su: (1) Ustupilac, koji prodaje faktoru svoje potraživanje od dužnika, nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga, je banka, privredno društvo, preduzetnik, zadruga, registrovano poljoprivredno gazdinstvo, poslovno udruženje, ustanova i druga pravna lica koja delatnost obavljaju radi sticanja dobiti, sa sedištem u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika), odnosno ta lica sa sedištem u inostranstvu, registrovana u skladu sa domicilnim propisima; (2) Faktor, koji kupuje potraživanje od ustupioca, je: a) banka, u smislu zakona kojim se uređuje poslovanje banaka; b) privredno društvo organizovano kao akcionarsko društvo ili društvo s ograničenom odgovornošću, sa sedištem u Republici, koje ima odobrenje Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) za obavljanje poslova faktoringa; v) strana banka i strano privredno društvo – isključivo u međunarodnom faktoringu; Faktoring društva, koja obavljaju poslove faktoringa na osnovu odobrenja pribavljenog pre stupanja na snagu ovog zakona, dužna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona podnošenjem uverenja iz člana 1. stav 4. ovog zakona ministarstvu nadležnom za poslove finansija u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. s ograničenom odgovornošću, sa sedištem u Republici, koje ima odobrenje Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) za obavljanje poslova faktoringa; v) strana banka i strano privredno društvo – isključivo u međunarodnom faktoringu; (3) Dužnik je banka, privredno društvo i preduzetnik sa sedištem u Republici, odnosno ta lica sa sedištem u inostranstvu, registrovana u skladu sa domicilnim propisima. Predmet faktoringa može biti i svako postojeće nedospelo ili buduće, celo ili delimično, kratkoročno novčano potraživanje pravnog lica, preduzetnika, zadruge, registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, poslovnog udruženja, ustanove i drugih pravnih lica koja delatnost obavljaju radi sticanja dobiti, koje je nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga zaključenog sa korisnikom sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine ili budžeta jedinica lokalne samouprave, kao i korisnikom sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.