Član 40

Prilikom odlučivanja o izricanju mere zaštite i njenom trajanju ako je reč o meri iz člana 39. stav 1. tačka 3) ovog zakona, Regulator je dužan da u svakom pojedinačnom slučaju vodi računa o: 1) prirodi, težini i trajanju povrede odredbi zakona, uzimajući u obzir vrstu i svrhu programskog sadržaja kojim je ili u okviru koga je povreda učinjena; 2) postojanju namere ili nepažnje pružaoca medijske usluge; 3) stepenu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra i težini posledice povrede zakona; 4) svakoj radnji pružaoca medijske usluge usmerenoj na otklanjanje ili ublažavanje posledice povreda zakona; 5) stepenu saradnje pružaoca medijske usluge u cilju otklanjanja povrede ili posledica povrede zakona; 6) prethodnim slučajevima povrede zakona zbog kojih je pružaocu medijske usluge izrečena mera zaštite zakonitosti i 7) drugim otežavajućim i ublažavajućim okolnostima, uključujući i finansijsku korist koju je pružalac medijske usluge ostvario povredom zakona. Teškom povredom zakona uvek se smatra sledeće postupanje: 1) nepažnjom izvršena povreda obaveza pružaoca medijske usluge u vezi sa objavljivanjem programskih sadržaja koji mogu da naškode fizičkom, moralnom ili mentalnom razvoju maloletnika; 2) nepribavljanje saglasnosti roditelja, staratelja ili usvojioca za učešće maloletnika u programskom sadržaju; 3) nepažnjom učinjeni propust da se zaštiti identitet maloletnika koji je učinilac, svedok ili žrtva nasilja, krivičnog dela ili drugog kažnjivog ponašanja; 4) nepažnjom izvršena povreda obaveza u vezi sa izbornom kampanjom; 5) namerna povreda propisa kojima se uređuje oglašavanje u oblasti pružanja medijskih usluga; 6) ista ili istovrsna povreda zakona za koju je u prethodnih 12 meseci pružaocu medijske usluge već izrečena mera opomene. Naročito teškom povredom zakona uvek se smatra objavljivanje programskih sadržaja čije je objavljivanje zakonom zabranjeno, naročito: 1) sadržaj koji ističe ili podržava nasilje, ponašanje koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, prekršaj ili privredni prestup, ili sadržaj koji ističe i podržava zloupotrebu opojnih droga, uključujući i sadržaj kojim se veliča ili opravdava ponašanje za koje je njegov učinilac pravnosnažno osuđen pred domaćim ili međunarodnim sudom; 2) sadržaj koji zloupotrebljava lakovernost gledalaca ili slušalaca, u smislu odredbe člana 72. stav 3. ovog zakona; 3) sadržaj kojim se ne poštuje dostojanstvo ličnosti, uključujući i prikazivanje ponižavajućeg postupanja, scene nasilja i mučenja, u smislu odredbe člana 70. stav 2. ovog zakona; 4) sadržaj koji sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv grupe lica ili pojedinca zbog rase, boje kože, predaka, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava, u smislu člana 71. ovog zakona; 5) prikazivanje pornografije, scena brutalnog nasilja i drugih programskih sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika, u smislu člana 65. stava 1. ovog zakona; 6) objavljivanje sadržaja čije je objavljivanje zabranjeno odredbama člana 72. ovog zakona. Naročito teškom povredom zakona smatra se i sledeće postupanje: 1) namerna povreda obaveza pružaoca medijske usluge u vezi sa objavljivanjem programskih sadržaja koji mogu da naškode fizičkom, moralnom ili mentalnom razvoju maloletnika; 2) nameran propust da se zaštiti identitet maloletnika koji je učinilac, svedok ili žrtva nasilja, krivičnog dela ili drugog kažnjivog ponašanja; 3) omalovažavanje maloletnika koji učestvuje u programu ili na koga se odnosi informacija; 4) namerna povreda obaveza u vezi sa izbornom kampanjom; 5) namerno kršenje propisa koji uređuju oblast autorskog i srodnih prava; 6) neprenošenje saopštenja organa javne vlasti hitne prirode koja se odnose na ugroženost života, zdravlja, bezbednosti ili imovine; 7) nepoštovanje uslova pod kojima je izdata dozvola, odnosno odobrenje za pružanje medijske usluge u pogledu vrste i karaktera programa; 8) nedostavljanje, na zahtev Regulatora, potrebnih podatka, obaveštenja, dokumentacije i snimka objavljenog programskog sadržaja potrebnih za obavljanje poslova nadzora ili sprovođenje ispitnog postupka; 9) ista ili istovrsna povreda zakona za koju je u prethodnih 12 meseci pružaocu medijske usluge već izrečena mera upozorenja.