Član 58

Regulator, radi realizacije ciljeva iz člana 7. stav 4. ovog zakona, podstiče i, kada je potrebno, osigurava obezbeđivanje odgovarajućeg pristupa i interoperabilnosti usluga u skladu sa ovim zakonom, promovišući efikasnost, održivu konkurenciju, postavljanje mreža vrlo visokog kapaciteta, ekonomsku efikasnost investicija i inovacija, kao i najveću moguću korist za krajnje korisnike. Regulator daje uputstva i objavljuje procedure koje se primenjuju na omogućavanje pristupa i međupovezivanja kako bi se obezbedilo da se mala i srednja privredna društva i operatori sa ograničenom geografskom pokrivenošću mogu izvršiti međupovezivanje pod razumnim uslovima. Regulator ima pravo da, nezavisno od obaveza koje može da odredi privrednim subjektima sa značajnom tržišnom snagom u skladu sa članom 69. ovog zakona, odredi: 1) obaveze privrednom subjektu koji podleže opštem ovlašćenju i koji kontroliše pristup krajnjim korisnicima, u meri u kojoj je to potrebno, kako bi se obezbedilo povezivanje sa kraja na kraj, uključujući u opravdanim slučajevima i obavezu međupovezivanja sa drugim mrežama; 2) obaveze uspostavljanja interoperabilnosti usluga operatora koji podležu opštem ovlašćenju i koji kontrolišu pristup krajnjim korisnicima, u opravdanim slučajevima i u meri u kojoj je to potrebno; 3) obavezu uspostavljanja interoperabilnosti usluga pružaocu komunikacionih usluga između lica koje nisu zasnovane na korišćenju numeracije koji ima značajan udeo na tržištu u pogledu teritorijalne pokrivenosti i broja korisnika, u opravdanim slučajevima kada je povezanost sa kraja na kraj između krajnjih korisnika ugrožena zbog nedovoljne interoperabilnosti usluga, u meri u kojoj je to potrebno kako bi se obezbedila povezanost sa kraja na kraj između krajnjih korisnika. Regulator može utvrditi srazmerne obaveze pružaocima tih usluga, da objavljuju sve relevantne informacije i omogućavaju drugim nadležnim organima i pružaocima usluga njihovo korišćenje, izmenu i razmenu ili da uključi obavezu korišćenja ili sprovođenja (primene) standarda ili tehničkih specifikacija iz člana 43. stav 6. ovog zakona. Kako bi se osigurali ciljevi politike iz člana 7. stav 4. ovog zakona i realizacija st. 1–3. ovog člana, Regulator po službenoj dužnosti preduzima mere, u skladu sa postupkom utvrđenim čl. 36. i 37. ovog zakona. Privredni subjekt može da zahteva pristup kablovima i kablovskoj instalaciji, kao i pripadajućim sredstvima unutar zgrada ili do prve sabirne ili razdelne tačke, kada je ta tačka smeštena izvan zgrade, ukoliko je dupliranje takve infrastrukture ekonomski neefikasno ili tehnički neizvodljivo. Operator ili vlasnik instalacija i kablova, odnosno pripadajućih sredstava u zgradi, koji nije pružalac elektronskih komunikacionih mreža dužan je da, na razuman zahtev privrednog subjekta, zaključi ugovor o pristupu iz stava 5. ovog člana, pod pravednim i nediskriminatornim uslovima. Ako ugovor o pristupu nije zaključen u roku od dva meseca od prijema zahteva za pristup, svaka strana može podneti zahtev Regulatoru za odlučivanje. Regulator, na opravdan zahtev, može da odredi obavezu omogućavanja pristupa instalacijama i kablovima, kao i odgovarajućim pripadajućim sredstvima unutar zgrada, ili do prve sabirne ili razdelne tačke, kada je ta tačka smeštena van zgrade. Obavezu iz stava 8. ovog člana Regulator može da odredi operatorima ili vlasnicima instalacija i kablova i pripadajućih sredstava koji nisu operatori, kada je postavljanje novih mrežnih elemenata ekonomski neefikasno ili fizički neizvodljivo. Uslovi pristupa, koji se utvrđuju obavezama iz stava 8. ovoga člana, mogu da uključe posebna pravila o pristupu mrežnim elementima kao i odgovarajućim pripadajućim sredstvima i povezanim uslugama, o transparentnosti i nediskriminaciji, kao i o raspodeli troškova pristupa, koji se po potrebi prilagođavaju kako bi se u obzir uzeli povezani rizici. Regulator može da, uzimajući u obzir, pravedne i razumne uslove, proširi određivanje takvih obaveza pristupa iza prve sabirne ili razdelne tačke, i to sve do tačke za koju utvrdi da je najbliža krajnjim korisnicima i pogodna da u nju može da se smesti dovoljan broj priključaka krajnjih korisnika kako bi to bilo komercijalno održivo za privredne subjekte koji podnose zahtev za pristup. Prilikom proširivanja uslova Regulator uzima u obzir, ako je primenjivo, obaveze koje proizlaze iz analize bilo kog relevantnog tržišta i procenjuje da li obaveze utvrđene u skladu sa stavom 5. ovog člana u dovoljnoj meri rešavaju velike i trajne ekonomske ili fizičke barijere za postavljanje novih elemenata mreža, koje su uzrok postojećih ili novonastajućih ograničenja konkurencije na tržištu. Regulator, prilikom donošenja odluke o proširenju određivanja obaveze pristupa u skladu sa stavom 11. ovoga člana, u najvećoj meri uzima u obzir relevantne smernice BEREC-a kojima se utvrđuju kriterijumi za određivanje prve sabirne ili razdelne tačke; tačke, nakon prve sabirne ili razdelne tačke, na kojoj se može smestiti dovoljan broj priključaka krajnjih korisnika kako bi se privrednom subjektu omogućilo da savlada utvrđene prepreke koje značajno utiču na mogućnost postavljanja novih elemenata mreža; koja se mreža može smatrati novom; koji projekat se može smatrati malim; koje su ekonomske ili fizičke prepreke postavljanja novih elemenata mreža visoke i trajne. Regulator može odrediti i obaveze pristupa aktivnim ili virtuelnim elementima mreže, ukoliko je pristup pasivnim elementima mreže fizički neizvodljiv ili ekonomski neefikasan. Regulator ne može da odredi obaveze u skladu sa st. 11. i 13. ovog člana operatorima ako utvrdi da: 1) ispunjavaju uslove iz člana 81. ovog zakona i omogućavaju pristup mreži vrlo visokog kapaciteta bilo kom privrednom subjektu, čime se omogućava održiv i sličan alternativni način pristupa do krajnjih korisnika pod poštenim, nediskriminatornim i razumnim uslovima, pri čemu Regulator može da primeni ovaj izuzetak i na druge operatore koji nude pristup mreži vrlo visokog kapaciteta pod pravednim, nediskriminatornim i razumnim uslovima poslovanja; 2) bi propisivanje takvih obaveza ugrozilo ekonomsku ili finansijsku održivost postavljanja nove mreže, posebno u slučaju manjih lokalnih projekata. Izuzetno od odredbe stava 14. tačke 1) ovog člana, Regulator može da odredi obaveze iz st. 11. i 13. ovog člana operatorima koji uspostavljaju mrežu javnim sredstvima. Regulator bliže propisuje uslove pristupa do prve ili nakon prve razdelne tačke i način raspodele troškova. Regulator može odrediti operatorima obavezu zajedničkog korišćenja pasivne infrastrukture ili obavezu zaključenja ugovora o nacionalnom romingu na određenom geografskom području (predmetnoj oblasti) pod pravednim i razumnim uslovima kada je ispunjeno sledeće: 1) kada je to neophodno za pružanje usluga u predmetnoj oblasti zasnovanih na korišćenju radiofrekvencijskog spektra i pod uslovom da drugi privredni subjekt nema na raspolaganju održiva i slična alternativna sredstva pristupa krajnjim korisnicima; 2) kada u predmetnoj oblasti postoje nepremostive ekonomske ili fizičke prepreke za tržišno uspostavljanje infrastrukture za pružanje mreža ili usluga uz korišćenje radiofrekvencijskog spektra, zbog čega je pristup krajnjih korisnika mrežama ili uslugama ozbiljno narušen ili uopšte ne postoji; 3) kada je mogućnost određivanja tih obaveza jasno navedena u postupku dodele radiofrekvencijskog spektra. Regulator može da odredi i obavezu zajedničkog korišćenja aktivne elektronske komunikacione opreme ako obavezom pristupa i zajedničkog korišćenja pasivne infrastrukture, određenom u skladu sa stavom 16. ovog člana, krajnjim korisnicima nije omogućen pristup mrežama ili uslugama. Regulator je dužan da odabere najprikladniju obavezu zajedničkog korišćenja ili pristupa i da obaveze iz st. 16. i 17. ovog člana odredi u skladu sa načelima objektivnosti, transparentnosti, srazmernosti i nediskriminacije, uzimajući u obzir: 1) potrebu za povećanjem povezanosti u Republici Srbiji, na glavnim putnim pravcima i u posebnim geografskim područjima, kao i mogućnost značajnog povećanja izbora i kvaliteta usluge za krajnje korisnike; 2) delotvorno korišćenje radiofrekvencijskog spektra; 3) mogućnost tehničkog izvođenja i uslove zajedničkog korišćenja; 4) stanje konkurencije u pogledu infrastrukture i usluga; 5) tehnološke inovacije; 6) potrebu za merama kojima se podstiču operatori na ulaganja u postavljanje infrastrukture. Regulator može, prilikom rešavanja sporova iz člana 25. ovog zakona, operatoru-korisniku prava zajedničkog korišćenja ili pristupa da odredi i obavezu zajedničkog korišćenja radiofrekvencijskog spektra sa operatorom koji upravlja infrastrukturom koja je predmet obaveze zajedničkog korišćenja u predmetnoj oblasti. Obaveze i uslovi utvrđeni u skladu sa ovim članom moraju biti objektivni, transparentni, srazmerni i nediskriminatorni, pri čemu je Regulator u obavezi da o predlozima obaveza iz ovog člana sprovede postupak javnih konsultacija u skladu sa čl. 36. i 37. ovog zakona. Regulator je u obavezi da u roku od pet godina od dana određivanja obaveza iz ovog člana izvrši procenu efekata tih obaveza, kao i potrebu njihove izmene ili ukidanja i, u vezi sa izvršenom procenom, sprovede postupak javnih konsultacija u skladu sa čl. 36. i 37. ovog zakona. Prilikom određivanja terminalnih tačaka mreže, u najvećoj mogućoj meri, Regulator uzima u obzir smernice BEREC-a o zajedničkom pristupu za utvrđivanje terminalne tačke mreže u različitim topologijama mreže.