Član 43

Elektronske komunikacione mreže i pripadajuća sredstva moraju se planirati, projektovati, proizvoditi, graditi ili postavljati, koristiti i održavati: 1) u skladu sa srpskim standardima i/ili tehničkim specifikacijama čijom primenom se podstiče usklađeno pružanje elektronskih komunikacionih mreža, elektronskih komunikacionih usluga, pripadajućih sredstava i povezanih usluga; 2) u skladu sa zakonom kojim se uređuje prostorno planiranje i izgradnja, propisima kojima se uređuje oblast zaštite životne sredine, kao i oblast zaštite kulturnih dobara; 3) tako da se ne izazivaju smetnje u radu drugih elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme. Srpski standardi i/ili tehničke specifikacije iz stava 1. tačka 1) ovog člana primenjuju se za pružanje usluga, tehničkih interfejsa ili mrežnih funkcija, samo u onoj meri koja je neophodna za obezbeđivanje interoperabilnosti usluga, povezanosti sa kraja na kraj, omogućavanja promene operatora elektronske komunikacione usluge i prenosivosti brojeva i identifikacije, kao i povećanja slobode izbora za korisnike. Ako ne postoje srpski standardi i/ili tehničke specifikacije iz stava 1. tačka 1) ovog člana, primenjuju se odgovarajući standardi i/ili tehničke specifikacije koje su doneli Evropski institut za standarde iz oblasti telekomunikacija (ETSI), Evropski komitet za standardizaciju (CEN) i Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC). Ako ne postoje odgovarajući standardi i/ili tehničke specifikacije iz stava 3. ovog člana primenjuju se standardi, tehničke specifikacije, preporuke i propisi Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU), Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC) i Evropske konferencije poštanskih i telekomunikacionih administracija (CEPT), kao i drugih relevantnih organizacija za standardizaciju. Ako ne postoje odgovarajući standardi, tehničke specifikacije, preporuke i propisi iz stava 4. ovoga člana, na odgovarajući način se primenjuju izvorni srpski standardi. Ako se standardi, tehničke specifikacije, preporuke i propisi iz stava 1. tačka 1) i st. 3–5. ovog člana pravilno ne sprovode tako da interoperabilnost usluga ne može da se obezbedi, primena tih standarda, tehničkih specifikacija, preporuka i propisa može da postane obavezujuća, u onoj meri koja je neophodna za obezbeđivanje interoperabilnosti i povećanja slobode izbora za korisnike, donošenjem tehničkog propisa iz člana 45. ovog zakona.