Član 54

Minimalni kapital privrednog društva koje podnosi zahtev za davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom ne može biti manji od: 1) 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije – ako privredno društvo namerava da pruža usluge povezane s digitalnom imovinom iz člana 3. stav 1. tač. 1) do 6) ovog zakona; 2) 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije – ako privredno društvo namerava da pruža usluge povezane s digitalnom imovinom iz člana 3. stav 1. tač. 7) i 8) ovog zakona; 3) 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije – ako privredno društvo namerava da pruža usluge povezane s digitalnom imovinom iz člana 3. stav 1. tačka 9) ovog zakona. Izuzetno od stava 1. tačka 3) ovog člana, ako privredno društvo namerava da organizuje platformu za trgovanje digitalnim tokenima samo jednog izdavaoca, minimalni kapital tog društva ne može biti manji od 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije. Minimalni kapital iz ovog člana može biti novčani i nenovčani (npr. u softveru), s tim da najmanje polovina minimalnog kapitala mora biti upisana i uplaćena u novcu. Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom dužan je da obezbedi da njegov kapital uvek bude u visini koja nije manja od iznosa minimalnog kapitala iz st. 1. i 2. ovog člana. Nadzorni organ propisuje način izračunavanja kapitala iz stava 4. ovog člana. U slučaju da kapital pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom padne ispod iznosa kapitala iz stava 4. ovog člana, nadzorni organ će takvom pružaocu usluga povezanih s digitalnom imovinom naložiti da u određenom periodu otkloni nepravilnosti, odnosno izreći neku od nadzornih mera propisanih odredbama ovog zakona. Nadzorni organ može utvrditi da se iznos kapitalnog zahteva pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom izračunava primenom jednog od sledećih metoda: 1) metoda ukupne vrednosti transakcija s digitalnom imovinom, odnosno ukupne vrednosti digitalne imovine koju čuva i kojom administrira taj pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom; 2) metoda fiksnih troškova. Metod iz stava 7. ovog člana koji se jedinstveno primenjuje na sve pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom, način izračunavanja kapitala i kapitalnog zahteva u skladu sa ovim metodom, kao i način i rokovi izveštavanja o kapitalu i kapitalnom zahtevu, bliže se uređuju propisom nadzornog organa.