Član 2

Garanciju iz člana 1. ovog zakona Republika Srbija (u daljem tekstu: Garant) izdaje u korist Zajmodavca, na ime obaveza iz Ugovora o dugoročnom namenskom kreditu br. P 04/10, za revitalizaciju avio kompanije u iznosu od EUR 40.000.000 (slovima: četrdeset miliona evra), Ugovora o dugoročnom namenskom kreditu br. P 07/10, za osposobljavanje flote i radove na motorima, u iznosu od EUR 9.500.000 (slovima: devet miliona petsto hiljada evra) i Ugovora o dugoročnom namenskom kreditu br. P 08/10, za najam dva aviona nove generacije, u iznosu od EUR 2.000.000 (slovima: dva miliona evra) zaključenih između Zajmodavca i Zajmoprimca, dana 20. septembra 2010. godine (u daljem tekstu: Ugovori). Garant i Zajmodavac su dana 20. septembra 2010. godine zaključili Ugovor o garanciji, kojim je predviđeno da garant jemči za obaveze Zajmoprimca po osnovu sva tri Ugovora o dugoročnom namenskom kreditu u ukupnom kumulativnom iznosu od EUR 51.500.000 (slovima: pedeset jedan milion petsto hiljada evra). Garant ovim neopozivo i na prvi poziv garantuje, da će izmiriti dug Zajmoprimca prema Zajmodavcu, odnosno svih plativih iznosa o njihovom dospeću, u svemu na način i u skladu sa uslovima iz Ugovora, sa rokom važnosti do konačnog izmirenja svih obaveza, čime se stvara obaveza otplate duga nastala po osnovu Garancije da plati dospelu a neizmirenu obavezu ukoliko Zajmoprimac ne izvrši tu svoju obavezu blagovremeno u skladu sa Ugovorom. Ukoliko Garant ne izvrši svoje obaveze, u roku koji je naveden u stavu 3. ovog člana, Zajmodavac će imati pravo da proglasi dospelim sve iznose koji su plativi u skladu sa odredbama Ugovora. U slučaju aktiviranja ove garancije, Garant se obavezuje da će obezbediti u budžetu za odgovarajuću fiskalnu godinu, sredstva neophodna za izvršavanje preuzetih obaveza po ovoj garanciji.