Član 89

Dužnik se na propisani način obaveštava o carinskom dugu na mestu gde je carinski dug nastao ili se smatra da je nastao u skladu sa članom 75. ovog zakona. Izuzetno od stava 1. ovog člana, obaveštavanje dužnika se ne vrši u sledećim slučajevima: 1) ako je uvedena privremena mera trgovinske politike u obliku dažbine, dok se ne utvrdi konačni iznos te dažbine; 2) ako je iznos uvoznih ili izvoznih dažbina koji treba platiti veći od onog koji je utvrđen na osnovu odluke donesene u skladu sa članom 23. ovog zakona; 3) ako je prvobitna odluka da dužnik ne bude obavešten o carinskom dugu ili da bude obavešten o iznosu koji je manji od iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koji treba platiti, doneta na osnovu odredaba koje su naknadno poništene sudskom odlukom; 4) ako je carinski organ oslobođen od obaveze obaveštavanja o carinskom dugu u skladu sa carinskim propisima. Ako je iznos uvoznih ili izvoznih dažbina koji treba platiti jednak iznosu koji je unet u deklaraciju, smatra se da je dužnik bio obavešten u trenutku puštanja robe od strane carinskog organa. Ako se stav 3. ovog člana ne primenjuje, carinski organ obaveštava dužnika o carinskom dugu kada je u mogućnosti da utvrdi iznos uvoznih ili izvoznih dažbina koji treba platiti, i donese odluku o tome. Ako bi obaveštenje o carinskom dugu dovelo u pitanje sprovođenje krivične istrage, odnosno pokretanje ili vođenje krivičnog postupka, carinski organ može odložiti obaveštavanje do trenutka kada to više ne dovodi u pitanje sprovođenje krivične istrage, odnosno pokretanje ili vođenje krivičnog postupka. Pod uslovom da je plaćanje obezbeđeno, lice može da bude obavešteno o carinskom dugu koji odgovara ukupnom iznosu uvoznih ili izvoznih dažbina koji se odnosi na svu robu koja je puštena jednom licu u roku koji je utvrdio carinski organ, na kraju tog roka. Rok koji je utvrdio carinski organ ne može biti duži od 31 dana.