Član 33

Carinski organ može sprovesti bilo koju carinsku kontrolu koju smatra neophodnom. Carinska kontrola sastoji se naročito od: pregleda robe, uzimanja uzoraka, provere tačnosti i potpunosti informacija koje su navedene u deklaraciji ili obaveštenju, provere postojanja, verodostojnosti, tačnosti i važnosti isprava, pregleda računa i drugih evidencija privrednih subjekata, pregleda prevoznih sredstava, pregleda prtljaga i druge robe koju lica nose sa sobom ili na sebi i sprovođenja službenih ispitivanja i drugih sličnih radnji. Carinska kontrola, osim nasumičnih provera, prvenstveno treba da se zasniva na analizi rizika uz upotrebu tehnika elektronske obrade podataka, u svrhu utvrđivanja i procene rizika, kao i u svrhu primene neophodnih mera, na osnovu kriterijuma razvijenih na nacionalnom nivou i, gde je to moguće, na međunarodnom nivou. Carinski organ sprovodi upravljanje rizikom u svrhu određivanja različitih nivoa rizika u vezi sa robom koja podleže carinskoj kontroli ili nadzoru i u svrhu određivanja da li će roba biti predmet carinske kontrole i, ako će biti predmet kontrole, na kom mestu će se obaviti kontrola. Upravljanje rizikom uključuje radnje kao što su prikupljanje podataka i informacija, analiza i procena rizika, propisivanje i preduzimanje mera i redovan nadzor i preispitivanje tog procesa i njegovih rezultata, na osnovu međunarodnih i nacionalnih izvora i strategija. Carinski organi razmenjuju informacije o riziku i rezultate analize rizika ako: 1) procene da su rizici značajni i da zahtevaju carinsku kontrolu, a rezultati kontrole utvrde pojavu rizičnog događaja; ili 2) rezultati kontrole ne utvrđuju pojavu rizičnog događaja, ali carinski organ smatra da postoji pretnja za pojavu visokog rizika van carinskog područja Republike Srbije. Za utvrđivanje kriterijuma i standarda rizika, kontrolnih mera i prioritetnih područja kontrole, uzima se u obzir sledeće: 1) proporcionalnost u odnosu na rizik; 2) hitnost neophodnog sprovođenja kontrole; 3) moguć uticaj na promet robe i na kontrolne resurse. Kriterijumi i standardi rizika, uključuju sledeće: 1) opis rizika; 2) pokazatelje rizika koji treba da se koriste pri izboru robe ili privrednih subjekata za carinsku kontrolu; 3) vrstu carinske kontrole koju će carinski organ vršiti; 4) period sprovođenja carinske kontrole iz tačke 3) ovog stava. Prioritetna područja carinske kontrole obuhvataju carinske postupke, vrste robe, saobraćajne puteve, vidove transporta ili privredne subjekte koji, u određenom periodu, treba da budu predmet povišenog nivoa analize rizika i carinske kontrole, ne dovodeći u pitanje ostale kontrole koje carinski organ redovno sprovodi.