Član 184

Odobrenje carinskog organa zahteva se za: 1) postupak aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja, postupak privremenog uvoza ili postupak upotrebe u posebne svrhe; 2) upravljanje carinskim skladištem, osim ako je držalac prostora za smeštaj sâm carinski organ. Uslovi pod kojima je upotreba jednog ili više postupaka iz stava 1. tačka 1) ovog člana, odnosno upravljanje carinskim skladištem dozvoljena, utvrđuju se odobrenjem. Odobrenje iz stava 1. ovog člana, carinski organ može dati naknadno, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi: 1) postoji dokazana ekonomska potreba; 2) zahtev nije u vezi sa pokušajem prevare; 3) podnosilac zahteva je dokazao na osnovu računa ili evidencije: (1) da su su svi zahtevi postupka ispunjeni, (2) da se, po potrebi, roba može identifikovati u datom roku, (3) da je omogućena kontrola postupka; 4) sve formalnosti neophodne za regulisanje statusa robe mogu da se sprovedu, uključujući, po potrebi, poništavanje datih deklaracija; 5) naknadno odobrenje nije dato podnosiocu zahteva po isteku roka od tri godine od dana kada je zahtev prihvaćen; 6) ispitivanje ekonomskih uslova se ne zahteva, osim ako se zahtev odnosi na produženje važenja odobrenja za istu vrstu delatnosti i robu; 7) zahtev se ne odnosi na upravljanje carinskim skladištem; 8) ako se zahtev odnosi na produženje važenja odobrenja za istu vrstu delatnosti i robu, zahtev se podnosi pre isteka roka od tri godine od dana izdavanja prvobitnog odobrenja. Carinski organ može naknadno da da odobrenje i ako roba stavljena u carinski postupak nije više dostupna u vreme kada je zahtev za odobrenje prihvaćen. Osim ako nije drugačije predviđeno, odobrenje iz stava 1. ovog člana daje se samo licima koja ispunjavaju sve sledeće uslove: 1) poslovno su nastanjeni na carinskom području Republike Srbije; 2) pruže neophodne dokaze o ispravnom vođenju poslova; smatra se da ovlašćeni privredni subjekat za carinska pojednostavljenja ispunjava ovaj uslov ako je aktivnost koja se odnosi na taj poseban postupak uzeta u obzir u odobrenju iz člana 27. stav 3. tačka 1) ovog zakona; 3) ako za carinski dug ili ostale dažbine koje mogu nastati za robu stavljenu u poseban postupak, daju obezbeđenje u skladu sa članom 77. ovog zakona; 4) u slučaju privremenog uvoza ili postupka aktivnog oplemenjivanja, upotrebljavaju robu ili ugovaraju njenu upotrebu, odnosno sprovode radnje prerade robe ili ugovaraju da se one sprovedu određenim redom. Osim ako je drugačije predviđeno u stavu 5. ovog člana, odobrenje iz stava 1. ovog člana daje se samo ako: 1) carinski organ može da vrši carinski nadzor bez uvođenja administrativnih mera koje su nesrazmerne privrednim potrebama; 2) suštinski interesi domaćih proizvođača ne bi bili ugroženi odobrenjem za postupak oplemenjivanja (ekonomski uslovi). Smatra se da suštinski interesi domaćih proizvođača nisu ugroženi, u smislu stava 6. tačka 2) ovog člana, odnosno smatra se da su ispunjeni ekonomski uslovi, osim ako postoje dokazi o suprotnom. Ako postoji dokaz da suštinski interesi domaćih proizvođača mogu biti ugroženi, ispitivanje ekonomskih uslova se vrši na način koji propiše Vlada.