Član 105

Osim u slučajevima iz člana 102. stav 2. i čl. 103, 104. i 106. ovog zakona, iznos uvoznih ili izvoznih dažbina se vraća ili otpušta ako je, kao rezultat greške nadležnih organa, iznos carinskog duga o kom je prvobitno dato obaveštenje bio niži od iznosa koji treba da se plati, pod uslovom da su sledeći uslovi ispunjeni: 1) dužnik nije mogao opravdano da otkrije tu grešku; i 2) dužnik je delovao u dobroj veri. Ako uslovi iz člana 103. stav 2. ovog zakona nisu ispunjeni, povraćaj ili otpust se odobrava ako smanjena stopa ili stopa dažbine nula nije primenjena kao rezultat greške carinskog organa, iako je deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet sadržavala sve podatke i pratili su je svi dokumenti neophodni za primenu smanjene stope ili stope dažbine nula. Ako se preferencijalni tretman robe odobrava na osnovu sistema administrativne saradnje koja uključuje organe zemlje ili teritorije van carinske teritorije Republike Srbije, izdavanje uverenja od strane tih organa, ako se dokaže kao netačno, predstavlja grešku koja opravdano nije mogla da se otkrije u smislu odredbe stava 1. tačka 1) ovog člana. Izdavanje netačnog uverenja iz stava 3. ovog člana, ne predstavlja grešku ako se uverenje zasniva na netačnom prikazu činjenica koje je pružio izvoznik, osim ako je očigledno da su organi koji izdaju uverenje bili svesni ili je trebalo da budu svesni da roba nije zadovoljavala uslove utvrđene za pravo na preferencijalni tretman. Smatra se da je dužnik postupao u dobroj veri ako može da dokaže da je, u vreme trajanja određenog trgovinskog posla, obratio dužnu pažnju kako bi obezbedio da svi uslovi za primenu preferencijalnog tretmana budu ispunjeni. Dužnik ne može da se poziva na dobru veru ako je u službenom glasilu objavljeno obaveštenje o postojanju osnove za sumnju u vezi sa pravilnom primenom preferencijalnih aranžmana zemlje ili teritorije korisnice.