Zakon o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu

Ovim zakonom uređuju se opšti prihodi i primanja, rashodi i izdaci budžeta Republike Srbije za 2026. godinu, njihovo izvršavanje, obim zaduživanja za potrebe finansiranja deficita i konkretnih projekata i davanje garancija, upravljanje javnim dugom, korišćenje donacija, projektnih zajmova, korišćenje prihoda od prodaje dobara i usluga budžetskih korisnika i prava i obaveze korisnika budžetskih sredstava. Budžet Republike Srbije za 2026. godinu sastoji se od: A. RAČUN PRIHODA I PRIMANjA, RASHODA I IZDATAKA u dinarima Ukupni prihodi i primanja ostvarena po osnovu prodaje nefinansijske imovine 2.414.700.000.000 Ukupni rashodi i izdaci za nabavku nefinansijske imovine 2.714.522.881.000 Budžetski suficit/deficit -299.822.881.000 Izdaci za otplatu glavnice (u cilju sprovođenja javnih politika) 23.700.000.000 Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika) 13.477.119.000 Ukupan fiskalni suficit/deficit -337.000.000.000 B. RAČUN FINANSIRANjA Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine 1.182.000.000.000 Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine 973.000.000.000 Neto finansiranje 337.000.000.000 Promena stanja na računu (pozitivna – povećanje gotovinskih sredstava negativna – smanjenje gotovinskih sredstava) -128.000.000.000 Prihodi i primanja ostvarena po osnovu prodaje nefinansijske imovine utvrđeni su u sledećim iznosima u Računu prihoda i primanja, rashoda i izdataka: OPIS Ekonomska klasifikacija Iznos u dinarima UKUPNI PRIHODI I PRIMANjA 2.414.700.000.000 1. Poreski prihodi 71 2.080.000.000.000 1.1. Porez na dohodak građana 7111 150.500.000.000 1.2. Porez na dobit pravnih lica 7112 275.000.000.000 1.3. Porez na dodatu vrednost 7141 1.084.000.000.000 1.4. Akcize 717 453.300.000.000 – Akcize na derivate nafte 244.000.000.000 – Akcize na duvanske prerađevine 154.000.000.000 – Ostale akcize 55.300.000.000 1.5. Carine 715 99.900.000.000 1.6. Ostali poreski prihodi 71 17.300.000.000 2. Neporeski prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine 303.296.055.000 Redovni neporeski prihodi 277.796.055.000 – Prihodi od imovine 741 64.300.000.000 – Takse 742 25.300.000.000 – Prihodi od prodaje dobara i usluga 742 88.000.000.000 – Novčane kazne 743 14.600.000.000 – Ostali redovni neporeski prihodi 71,73,74 73.896.055.000 – Primanja od prodaje nefinansijske imovine 8 11.700.000.000 Vanredni neporeski prihodi 25.500.000.000 – Dobit javnih agencija 741 2.500.000.000 – Deo dobiti javnih preduzeća i dividende budžeta 741, 745 12.000.000.000 – Ostali vanredni prihodi 74, 77, 78 11.000.000.000 3. Donacije 731,732,744 31.403.945.000 Rashodi, izdaci za nabavku nefinansijske imovine, izdaci za otplatu glavnice (u cilju sprovođenja javnih politika) i izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika) utvrđeni su u sledećim iznosima u Računu prihoda i primanja, rashoda i izdataka: OPIS Ekonomska klasifikacija Iznos u dinarima UKUPNI RASHODI I IZDACI 2.751.700.000.000 1.Tekući rashodi 4 2.111.239.931.000 1.1. Rashodi za zaposlene 41 656.148.250.000 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) 411 525.501.570.000 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca 412 89.873.238.000 – Ostali rashodi za zaposlene 413 do 417 40.773.442.000 1.2. Korišćenje usluga i roba 42 271.541.876.000 1.3. Otplata kamata i prateći troškovi zaduživanja 44 212.189.414.000 – Otplata domaćih kamata 441 72.019.117.000 – Otplata stranih kamata 442 109.629.000.000 – Otplata kamata po garancijama 443 10.963.000.000 – Prateći troškovi zaduživanja 444 19.578.297.000 1.4. Subvencije 45 214.459.717.000 – Subvencije u oblasti nauke 4.100.985.000 – Subvencije u oblasti rudarstva i energetike 11.500.000.000 – Subvencije u oblasti zaštite životne sredine 3.969.457.000 – Subvencije za vazdušni saobraćaj 605.000.000 – Subvencije u privredi 27.806.500.000 – Subvencije u poljoprivredi 116.500.000.000 – Subvencije za železnički saobraćaj 24.530.000.000 – Subvencije za drumski saobraćaj 19.100.000.000 – Subvencije u oblasti turizma 1.855.000.000 – Subvencije u oblasti kulture 1.497.400.000 – Ostale subvencije 2.995.375.000 1.5. Donacije stranim vladama 461 1.000.000 1.6. Dotacije međunarodnim organizacijama 462 10.956.431.000 1.7. Transferi ostalim nivoima vlasti 463 83.118.102.000 – Nenamenski transferi opštinama i gradovima 463 33.327.366.000 – Ostali transferi 463 49.790.736.000 1.8. Dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje 464 395.193.703.000 – Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje 301.863.000.000 – Nacionalna služba za zapošljavanje 750.000.000 – Republički fond za zdravstveno osiguranje 77.800.000.000 – Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 300.000.000 – Ostale dotacije 14.480.703.000 1.9. Ostale dotacije i transferi 465 3.600.426.000 1.10. Socijalno osiguranje i socijalna zaštita 47 212.213.841.000 – Dečja zaštita 131.183.668.000 – Boračko-invalidska zaštita 24.873.600.000 – Socijalna zaštita 40.731.186.000 – Tranzicioni fond 150.000.000 – Učenički standard 1.048.431.000 – Studentski standard 1.548.882.000 – Stipendije za mlade talente 1.119.140.000 – Sportske stipendije, nagrade i priznanja 2.369.600.000 – Izbegla i raseljena lica 209.147.000 – Ostala socijalna zaštita iz budžeta 8.980.187.000 1.11. Ostali tekući rashodi 43, 48 i 49 51.817.171.000 – Sredstva rezervi 499 5.002.000.000 – Ostali tekući rashodi 43 i 48 46.815.171.000 2. Izdaci za nefinansijsku imovinu 5 603.282.950.000 3. Izdaci za otplatu glavnice (u cilju sprovođenja javnih politika) 61 23.700.000.000 4. Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika) 62 13.477.119.000 Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine i izdaci za nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice duga utvrđuju se u Računu finansiranja u sledećim iznosima: B. RAČUN FINANSIRANjA Ekonomska klasifikacija Iznos u dinarima Neto finansiranje 337.000.000.000 Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine 9 1.182.000.000.000 Primanja od zaduživanja 91 1.172.000.000.000 Primanja od emitovanja hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu (zapisi i obveznice emitovane na domaćem finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti – diskontovana prodajna vrednost) 9111 320.000.000.000 Primanja od emitovanja hartija od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu (Evroobveznice – državne hartije od vrednosti emitovane na međunarodnom finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti – priliv po prodajnoj ceni) 9121 352.000.000.000 Primanja od domaćeg i inostranog zaduživanja (primljeni krediti od domaćih i inostranih finansijskih komercijalnih i multilateralnih institucija i inostranih vlada) 9112-9119 9122-9129 500.000.000.000 Primanja od prodaje finansijske imovine 92 10.000.000.000 Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine 6 973.000.000.000 Izdaci za otplatu kredita 61 793.000.000.000 Otplata glavnice domaćim kreditorima 611 270.000.000.000 Otplata glavnice stranim kreditorima 612 520.000.000.000 Otplata glavnice po garancijama 613 3.000.000.000 Izdaci za nabavku finansijske imovine 62 180.000.000.000 Promena stanja na računu (pozitivna – povećanje gotovinskih sredstava negativna – smanjenje gotovinskih sredstava) -128.000.000.000

Potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze Republike Srbije (uključujući i operacije sa zamenom duga pre roka dospeća) iz člana 1. ovog zakona iznose ukupno 1.310.000.000.000 dinara. Navedena sredstva obezbediće se iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada, u iznosu od najviše 500.000.000.000 dinara, kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti (državnih zapisa i obveznica na domaćem finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti) u iznosu od najviše 320.000.000.000 dinara, i po potrebi, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, i od primanja ostvarenih od emisije evroobveznica (državnih hartija od vrednosti emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti) u iznosu od najviše 352.000.000.000 dinara kao i iz primanja od prodaje domaće finansijske imovine u iznosu od najviše 10.000.000.000 dinara. Primanja navedena u stavu 1. ovog člana, predstavljaju maksimalna sredstva koja se obezbeđuju iz navedenog izvora, stoga ista predstavljaju potencijalno maksimalno zaduživanje Republike Srbije, u skladu sa uslovima na finansijskom tržištu i potrebama za finansiranje u toku godine. U slučaju da nije moguće ostvariti primanja po osnovu zaduživanja u planiranoj proporciji između zajmova i emitovanih državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, kao i da je moguće obezbediti bolje uslove finansiranja iz drugih izvora, moguća je promena strukture u okviru datih izvora finansiranja, uz uslov da se ne pređe ukupan iznos planiranih sredstava za datu namenu u visini od 1.182.000.000.000 dinara. U slučaju ostvarenja maksimalnih planiranih primanja po osnovu zaduživanja iz stava 1. ovog člana, neophodnih za finansiranje deficita, otplatu duga i nabavku finansijske imovine, iznos od 128.000.000.000 dinara, predstavljaće negativnu promenu stanja na računu. Sredstva od planiranih primanja se mogu koristiti i za otplatu obaveza koje dospevaju u narednoj godini. Za finansiranje budžetskog deficita i otplate dospelih obaveza po osnovu javnog duga, mogu se tokom 2026. godine koristiti sredstva sa konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa. Ukoliko na kraju 2026. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Ukoliko se u toku godine obezbede primanja od privatizacije ili povoljnijih dugoročnih koncesionalnih zajmova, proporcionalno će se smanjivati drugi kreditni izvori i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu iz stava 1. ovog člana.

A. U 2026. godini mogu se izdati garancije Republike Srbije do iznosa od 412.778.400.000 dinara (EUR 3.522.000.000), i to: Red. broj Iznos u dinarima Originalna valuta Iznos u originalnoj valuti I. Evropskoj banci za obnovu i razvoj 1. AD ,,Srbijavoz”, Beograd – Nabavka 12 novih spavaćih kola 4.922.400.000 EUR 42.000.000 Ukupno: 4.922.400.000 EUR 42.000.000 II. Domaćim i stranim poslovnim bankama 1. AD ,,Elektroprivreda Srbije”, Beograd – Izgradnja OIE (SE Kolubara A i SE Morava) 11.134.000.000 EUR 95.000.000 2. AD ,,Elektroprivreda Srbije”, Beograd – Izgradnja samo-balansiranih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije 222.680.000.000 EUR 1.900.000.000 3. „TRANSNAFTA” AD, Pančevo -Naftovod Srbija – Mađarska 17.580.000.000 EUR 150.000.000 4. JP ,,Srbijagas”, Novi Sad – Interkonekcija Srbija – Severna Makedonija sa izgradnjom novog gasovoda 19.924.000.000 EUR 170.000.000 5. AD „Srbijavoz”, Beograd – Nabavka vozova za gradski i prigradski saobraćaj 36.918.000.000 EUR 315.000.000 6. AD ,,Elektroprivreda Srbije”, Beograd – Kredit za podršku OIE projektima 35.160.000.000 EUR 300.000.000 7. AD ,,Elektroprivreda Srbije”, Beograd – Izgradnja vetroelektrana kapaciteta do 500MW 23.440.000.000 EUR 200.000.000 8. JP ,,Srbijagas”, Novi Sad – Jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji 17.580.000.000 EUR 150.000.000 9. JP ,,Srbijagas”, Novi Sad – Gasovod i interkonekcija Rumunija – Srbija 2.344.000.000 EUR 20.000.000 10. ,,Elektrodistribucija Srbijeˮ d.o.o. Beograd – Modernizacija distributivne mreže 9.376.000.000 EUR 80.000.000 Ukupno: 396.136.000.000 EUR 3.380.000.000 III. Evropskoj investicionoj banci 1. ,,Elektrodistribucija Srbijeˮ d.o.o. Beograd – Unapređenje pouzdanosti DEES na EEO 11.720.000.000 EUR 100.000.000 Ukupno: 11.720.000.000 EUR 100.000.000 UKUPNO: 412.778.400.000 EUR 3.522.000.000 B. Republika Srbija u 2026. godini može odobriti projektne i programske zajmove do iznosa od 2.778.534.120.000 dinara (EUR 23.042.100.000 i RSD 78.000.000.000), i to sa: Red. broj Iznos u dinarima Originalna valuta Iznos u originalnoj valuti I. Svetskom bankom 1. Projekat unapređenja inkluzivnog osnovnog obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji 7.770.360.000 EUR 66.300.000 2. Projekat unapređenja usluga elektronske uprave – Faza 2 5.860.000.000 EUR 50.000.000 3. DPL zajam za razvojnu politiku zelenog rasta – faza 3 23.440.000.000 EUR 200.000.000 4. Interkonekcija Srbija – Severna Makedonija sa izgradnjom novog gasovoda 19.924.000.000 EUR 170.000.000 Ukupno: 56.994.360.000 EUR 486.300.000 II. Evropskom investicionom bankom 1. Održivo unapređenje mreže državnih i lokalnih puteva 17.580.000.000 EUR 150.000.000 2. Rekonstrukcija kliničkih centara u Srbiji 18.400.400.000 EUR 157.000.000 3. Rekonstrukcija deonica pruge na pruzi Beograd Centar – Rasputnica „G” – Rakovica – Mladenovac – Lapovo – Niš 64.460.000.000 EUR 550.000.000 4. Rekonstrukcija kliničkih centara u Srbiji – faza 2 18.517.600.000 EUR 158.000.000 5. Rekonstrukcija i modernizacija pruge Brestovac – Preševo 44.067.200.000 EUR 376.000.000 6. Rekonstrukcija i modernizacija pruge Ostružnica – Batajnica 12.892.000.000 EUR 110.000.000 Ukupno: 175.917.200.000 EUR 1.501.000.000 III. Evropskom bankom za obnovu i razvoj 1. Izgradnja brane sa akumulacijom Pambukovica 7.735.200.000 EUR 66.000.000 Ukupno: 7.735.200.000 EUR 66.000.000 IV. Bankom za razvoj Saveta Evrope 1. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže 23.440.000.000 EUR 200.000.000 2. Izgradnja nove Univerzitetske dečje klinike Tiršova 2 5.860.000.000 EUR 50.000.000 3. Javni zdravstveni sektor 23.440.000.000 EUR 200.000.000 4. Izgradnja i opremanje novog zatvora u Subotici 2.930.000.000 EUR 25.000.000 5. Projekat rehabilitacije postojeće lokalne putne mreže u slabo razvijenim opštinama 23.440.000.000 EUR 200.000.000 6. Univerzitetska dečja klinika Tiršova 2 – nabavka opreme 5.860.000.000 EUR 50.000.000 7. Izgradnja porodilišta 23.440.000.000 EUR 200.000.000 8. Projekat stambene obnove posle zemljotresa u Kraljevu 1.758.000.000 EUR 15.000.000 Ukupno: 110.168.000.000 EUR 940.000.000 V. Nemačkom razvojnom bankom (KfW) 1. Energetska efikasnost u objektima javne namene faza 4 8.790.000.000 EUR 75.000.000 Ukupno: 8.790.000.000 EUR 75.000.000 VI. Francuskom agencijom za razvoj (AFD) 1. Nacionalni investicioni program modernizacije crpnih stanica za energetski efikasan sistem odvodnjavanja i navodnjavanja 7.032.000.000 EUR 60.000.000 2. Održivo unapređenje mreže državnih i lokalnih puteva 17.580.000.000 EUR 150.000.000 Ukupno: 24.612.000.000 EUR 210.000.000 VII. Stranim vladama i fondovima 1. Republika Francuska – Trezor 1.1. Projektovanje i izgradnja saobraćajnog sistema za Liniju 1 faza 1 beogradskog metroa 17.580.000.000 EUR 150.000.000 1.2. Projekat razvoja računara visokih performansi (superkompjuter) i veštačke inteligencije 4.981.000.000 EUR 42.500.000 2. Finansiranje podrške budžetu Republike Srbije (uključujući, ali ne ograničavajući se na obezbeđivanje sredstava za finansiranje potreba Republike Srbije od nacionalnog značaja) 234.400.000.000 EUR 2.000.000.000 3. Izgradnja RHE Bistrica 175.800.000.000 EUR 1.500.000.000 4. Cassa Depositi e Prestiti (CDP) – Projekti u oblastima železničke infrastrukture 23.440.000.000 EUR 200.000.000 Ukupno: 456.201.000.000 EUR 3.892.500.000 VIII. Institucionalnim investitorima 1. Obveznice na međunarodnom finansijskom tržištu 351.600.000.000 EUR 3.000.000.000 Ukupno: 351.600.000.000 EUR 3.000.000.000 IX. Stranim investicionim korporacijama, fondovima i bankama 1. Projekat izgradnje autoputa E-761, deonica Pojate-Preljina (Moravski koridor) 35.160.000.000 EUR 300.000.000 2. Projekat izgradnje linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima na teritoriji gradske opštine Surčin u Beogradu 22.268.000.000 EUR 190.000.000 3. Projekat izgradnje beogradskog metroa, faza I 175.800.000.000 EUR 1.500.000.000 4. Projekat izgradnje brze saobraćajnice Kragujevac – Mrčajevci 35.160.000.000 EUR 300.000.000 5. Projekat izgradnje deponija čvrstog otpada 32.816.000.000 EUR 280.000.000 6. Rekonstrukcija deonica pruge na pruzi Beograd Centar – Rasputnica „G” – Rakovica – Mladenovac – Lapovo – Niš 70.320.000.000 EUR 600.000.000 7. Izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3” 175.800.000.000 EUR 1.500.000.000 8. Rekonstrukcija i modernizacija pruge Valjevo – Vrbnica – granica sa Crnom Gorom 98.448.000.000 EUR 840.000.000 9. Izgradnja brze saobraćajnice Kraljevo-Novi Pazar 82.040.000.000 EUR 700.000.000 10. Projekat izgradnje državnog puta I reda „Vožd Karađorđe” 117.200.000.000 EUR 1.000.000.000 11. Izgradnja mosta preko Dunava u Bačkoj Palanci 15.236.000.000 EUR 130.000.000 12. Projektovanje i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda 55.787.200.000 EUR 476.000.000 13. Izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg-Sombor-Kikinda 35.160.000.000 EUR 300.000.000 14. Projekat izgradnje autoputa E-763, deonica Požega – Boljare 181.660.000.000 EUR 1.550.000.000 15. Projekat izgradnje beogradske obilaznice Sektor C – faza 1 17.580.000.000 EUR 150.000.000 16. Projektovanje i izgradnja saobraćajnog sistema za Liniju 1 faza 1 beogradskog metroa 99.620.000.000 EUR 850.000.000 17. Rekonstrukcija Palate Srbija 17.580.000.000 EUR 150.000.000 Ukupno: 1.267.635.200.000 EUR 10.816.000.000 X. Poslovnim bankama 1. Projekat izgradnje saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica i Slepčević-Badovinci 5.000.000.000 RSD 5.000.000.000 2. Izgradnja brze saobraćajnice, deonica Požarevac – Golubac 9.000.000.000 RSD 9.000.000.000 3. Projekat izgradnje autoputa, deonica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad 35.000.000.000 RSD 35.000.000.000 4. Projekat izgradnje Severne obilaznice oko Kragujevca 17.000.000.000 RSD 17.000.000.000 5. Projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda 12.000.000.000 RSD 12.000.000.000 6. Projekti u oblasti komunalno-ekološkog uređenja, sistema prečišćavanja otpadnih voda i vodosnabdevanja 7.032.000.000 EUR 60.000.000 7. Putna infrastruktura – izgradnja obilaznice oko Negotina i razvoj transportnih pravaca za prevoz komunalnog otpada na deponiju „Severna Bačka” 4.688.000.000 EUR 40.000.000 8. Rekonstrukcija i modernizacija pruge Vrbas – Sombor 30.882.200.000 EUR 263.500.000 9. Rekonstrukcija i modernizacija pruge Pančevo Glavna – Zrenjanin – Banatsko Miloševo – Senta – Subotica 106.593.400.000 EUR 909.500.000 10. Izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg-Sombor-Kikinda 35.160.000.000 EUR 300.000.000 11. Rekonstrukcija i modernizacija pruge (Beograd) – Stara Pazova – Šid – granica sa Hrvatskom 56.525.560.000 EUR 482.300.000 Ukupno: 78.000.000.000 240.881.160.000 RSD EUR 78.000.000.000 2.055.300.000 EUR UKUPNO: 2.778.534.120.000 RSD 78.000.000.000 U cilju racionalizacije troškova zaduživanja na predlog Ministarstva finansija, umesto projektnih zajmova Republika Srbija može emitovati državne hartije od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu za finansiranje projekata do iznosa navedenih u ovom članu. U slučaju da nije moguće realizovati zajam sa navedenim zajmodavcem i/ili je moguće obezbediti bolje uslove finansiranja kod drugih zajmodavaca, moguća je promena zajmodavca za finansiranje projekata do iznosa planiranog zaduživanja navedenog u ovom članu. V. Stanje javnog duga Republike Srbije, na dan 31. avgust 2025. godine, iznosilo je 4.480.830.660.913 dinara (38.240.533.261 EUR). Projekcije rata glavnice indikativnog su karaktera i date su na osnovu stanja duga na dan 31. avgust 2025. godine i ostalih raspoloživih informacija.

U okviru Razdela 21 – Ministarstvo privrede, Program 1510 – Privlačenje investicija, Funkcija 410 – Opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, Programska aktivnost/Projekat 0003 – Ulaganja od posebnog značaja, planirana su sredstva za izmirenje obaveza po ugovorima radi podsticanja investicija u privredi, i to: – u 2026. godini u iznosu do 23.400.000.000 dinara; – u 2027. godini u iznosu do 24.500.000.000 dinara; – u 2028. godini u iznosu do 24.500.000.000 dinara. U okviru opredeljenih iznosa sredstava u stavu 1. ovog člana izvršavaju se preuzete, a neizmirene obaveze iz prethodnih godina, uključujući i obaveze koje će se preuzimati u navedenim godinama, u skladu sa zakonom koji uređuje ulaganja i zakonom koji uređuje opšte uslove i postupak kontrole državne pomoći, koje dospevaju na plaćanje u tim godinama. Ukoliko se obaveze preuzimaju i po isteku tri fiskalne godine, ukupan iznos tih obaveza za svaku godinu ne može biti veći od iznosa opredeljenog u 2026. godini. U okviru Razdela 24 – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 24.6 – Uprava za agrarna plaćanja, Program 0103 – Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Funkcija 420 – Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, Programska aktivnost/Projekat 4005 – IPARD, planirana su sredstva za izmirenje obaveza za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz IPARD programa, i to: – u 2026. godini u iznosu do 6.294.000.000 dinara; – u 2027. godini u iznosu do 6.294.000.000 dinara; – u 2028. godini u iznosu do 6.294.000.000 dinara. U okviru opredeljenih iznosa sredstava u stavu 4. ovog člana izvršavaju se preuzete, a neizmirene obaveze iz prethodnih godina, uključujući i obaveze koje će se preuzimati u navedenim godinama, u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 19/14), sektorskim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju (IPARD), kao i zakonom koji uređuje poljoprivredu i ruralni razvoj, koje dospevaju na plaćanje u tim godinama. Ukoliko se obaveze preuzimaju i po isteku tri fiskalne godine, ukupan iznos tih obaveza za svaku godinu ne može biti veći od iznosa opredeljenog u 2026. godini.

Budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine pripada: – deo prihoda od poreza na dohodak građana – poreza na zarade, u visini od 18,0% od iznosa ostvarenog na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine; – deo prihoda od poreza na dobit pravnih lica, u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine obezbeđuju se transferi iz budžeta Republike Srbije, i to: – transferi za poverene poslove u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine; – namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave; – namenski kapitalni transferi za projekte koje utvrdi Vlada.

Ukupni rashodi i izdaci, uključujući izdatke za otplatu glavnice duga, u iznosu od 3.724.700.000.000 dinara, finansirani iz svih izvora finansiranja raspoređuju se po korisnicima i programima i iskazuju u koloni 8.

Osnovica za obračun i isplatu plata u 2026. godini utvrđuje se: – za državne službenike i nameštenike u Ministarstvu unutrašnjih poslova u neto iznosu od 37.034,70 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike u Ministarstvu odbrane u neto iznosu od 37.380,82 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za lekare u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u neto iznosu od 40.364,43 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za medicinske i stomatološke tehničare u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u neto iznosu od 38.713,14 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za ostale zdravstvene radnike u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u neto iznosu od 36.694,92 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, osim zaposlenih iz alineja 3-5. ovog stava, i u sudovima i tužilaštvima koji su osnovani u skladu sa Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o javnom tužilaštvu u neto iznosu od 36.355,15 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike u sudovima i tužilaštvima koji u skladu sa posebnim zakonom ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu u neto iznosu od 33.050,11 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike u Visokom savetu sudstva, Visokom savetu tužilaštva i Državnom pravobranilaštvu u neto iznosu od 34.384,26 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike u Ustavnom sudu u neto iznosu od 34.702,64 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za zaposlene u Poreskoj upravi, Upravi carina i Upravi za trezor u neto iznosu od 34.787,24 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za funkcionere čija se plata prema posebnom zakonu direktno ili indirektno određuje prema plati državnih službenika na položaju u neto iznosu od 31.187,55 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za funkcionere čija se plata prema posebnom zakonu direktno ili indirektno određuje prema plati sudija u neto iznosu od 54.411,54 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike kojima osnovica nije utvrđena u alinejama 1–10. ovog stava u neto iznosu od 32.746,90 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Na osnovu člana 41. stav 4. Zakona o sudijama i člana 74. stav 3. Zakona o javnom tužilaštvu utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 57.661,11 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. U 2026. godini osnovica iz stava 2. ovog člana u delu koji se odnosi na sudije isplaćivaće se: 70% iz izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta, a 30% iz prihoda ostvarenih po osnovu naplate sudskih taksi koje pripadaju pravosudnim organima. Izuzetno od stava 3. ovog člana, usled smanjenog obima prihoda ostvarenih po osnovu naplate sudskih taksi, plate sudija isplaćivaće se do 30% iz prihoda ostvarenih po osnovu naplate sudskih taksi koje pripadaju pravosudnim organima, a preostali deo iz izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta uz prethodno dobijenu pisanu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija. Na osnovu člana 20a stav 4. Zakona o Ustavnom sudu utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata predsednika i sudija Ustavnog suda u neto iznosu od 54.915,33 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Utvrđuje se jedinstvena osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenih u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, visokog obrazovanja i učeničkog i studentskog standarda, počev od plate za januar 2026. godine. Jedinstvena osnovica za obračun i isplatu plata utvrđuje se i za zaposlene u ustanovama socijalne zaštite, počev od plate za januar 2026. godine.

U 2026. godini zaposlenima kod ostalih korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje plate će se povećati za 5,1%, počev od plate za januar 2026. godine.

Na osnovu člana 48. stav 4. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika utvrđuje se procenat od ukupnog iznosa sredstava za plate namenjen za ostvarene rezultate rada nameštenika, i to 1% mesečnog platnog fonda nameštenika za mesec koji prethodi mesecu za koji se isplaćuje plata u koju se uključuje dodatak za ostvarene rezultate rada nameštenika, u skladu sa obezbeđenim sredstvima. U 2026. godini planirana su sredstva za napredovanje državnih službenika.

Obaveze prema korisnicima budžetskih sredstava izvršavaju se srazmerno ostvarenim prihodima i primanjima budžeta. Ako se u toku godine prihodi i primanja budžeta smanje, rashodi i izdaci budžeta izvršavaće se po prioritetima, i to obaveze utvrđene zakonskim propisima na postojećem nivou i stalni troškovi neophodni za nesmetano funkcionisanje korisnika budžetskih sredstava. Ako u toku godine dođe do vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera, Vlada može odlučiti o privremenoj obustavi izvršenja pojedinih rashoda i izdataka, kao i preuzimanja obaveza korisnika sredstava budžeta Republike Srbije u cilju ublažavanja negativnih ekonomskih i finansijskih posledica vanrednih događaja. Aktom Vlade iz stava 3. ovog člana bliže će se urediti način izvršenja pojedinih rashoda i izdataka, kao i preuzimanja obaveza korisnika sredstava budžeta Republike Srbije. Ako korisnici budžetskih sredstava ne ostvare prihode i primanja iz drugih izvora finansiranja, rashodi i izdaci planirani po tom osnovu neće se izvršavati na teret opštih prihoda budžeta.

Korisnik budžetskih sredstava, koji određeni rashod i izdatak izvršava iz drugih izvora prihoda i primanja, (koji nisu izvor 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta), obaveze može preuzimati samo do nivoa ostvarenja tih prihoda ili primanja, ukoliko je nivo ostvarenih prihoda i primanja manji od odobrenih aproprijacija. Korisnik budžetskih sredstava kod koga u toku godine dođe do umanjenja odobrenih aproprijacija zbog izvršenja prinudne naplate, za iznos umanjenja preduzeće odgovarajuće mere u cilju prilagođavanja preuzete obaveze, tako što će predložiti umanjenje obaveze, odnosno produženje ugovornog roka za plaćanje ili otkazati ugovor, odnosno predložiti izmenu propisa koji je osnov za nastanak i plaćanje obaveza.

Direktni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije pre najavljivanja novih obaveza na način propisan članom 56. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu u sistemu izvršenja budžeta moraju da prijave preuzete, a neizvršene obaveze iz prethodne budžetske godine.

U izvršavanju rashoda za robe i usluge korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje prioritet imaju rashodi za stalne troškove, troškove tekućih popravki i održavanja i materijal. Korisnici budžetskih sredstava dužni su da obaveze nastale po osnovu komercijalnih transakcija izmire u roku utvrđenom zakonom kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Ukoliko korisnici sredstava budžeta Republike Srbije u izvršavanju rashoda i izdataka postupe suprotno stavu 2. ovog člana, Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija – Sektora za budžetsku inspekciju, može doneti odluku o obustavi izvršavanja ostalih aproprijacija utvrđenih ovim zakonom za tog korisnika. Izuzetno od stava 3. ovog člana, ukoliko jedinica lokalne samouprave ne obezbedi u budžetu i ne prenosi sredstva osnovnim i srednjim školama za finansiranje rashoda u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, zbog čega osnovna, odnosno srednja škola ne može da izmiri obaveze u roku utvrđenom zakonom kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, ministar nadležan za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade toj jedinici lokalne samouprave. Ukoliko korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti u izvršavanju rashoda i izdataka postupe suprotno stavu 2. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica.

Privredna društva i drugi oblici organizovanja u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu (u daljem tekstu: pravna lica), dužni su da najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine najmanje 50% srazmernog dela dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima, a javne agencije 100% dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima po završnom računu za 2025. godinu uplate u budžet Republike Srbije, prema dinamici koju odredi ministarstvo nadležno za poslove finansija. Izuzetno od stava 1. ovog člana, uz saglasnost Vlade, obavezu po osnovu uplate dobiti nema pravno lice iz stava 1. ovog člana koje donese odluku da iz dobiti pokrije gubitak ili poveća kapital ili sredstva upotrebi za finansiranje investicija. Vlada može odlučiti da organizacija za obavezno socijalno osiguranje ima obavezu da do određenog roka određeni procenat neraspoređenog viška prihoda i primanja, utvrđenog u završnim računima iz prethodnih godina, uplati u budžet Republike Srbije. Akt o raspodeli dobiti donosi nadležni organ subjekta iz stava 1. ovog člana, uz saglasnost Vlade, na predlog ministarstva nadležnog za oblast kojoj pripada delatnost subjekta. Ukoliko subjekti navedeni u ovom članu ne postupe u skladu sa odredbama iz st. 1–4. ovog člana ministarstvo nadležno za poslove finansija – Sektor za budžetsku inspekciju može, nakon sprovedenog inspekcijskog nadzora, naložiti donošenje odluke o uplati srazmernog dela dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima po završnom računu, u budžet Republike Srbije za te subjekte.

Društva kapitala koja posluju u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, kao i javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, a koja su dužna da svoju organizaciju, kao i svoje opšte akte usklade sa odredbama tog zakona, a prema listi utvrđenoj uredbom kojom se propisuje sadržina, izrada, rokovi i način dostavljanja planova i periodičnih izveštaja društava kapitala u vlasništvu Republike Srbije, dužna su da ministarstvu nadležnom za poslove finansija pre isplate, a radi kontrole, dostavljaju mesečne izveštaje o obračunu zarada. Ministar nadležan za poslove finansija bliže će urediti kontrolu obračuna i isplate zarada, kao i način dostavljanja izveštaja iz stava 1. ovog člana.

U skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu u budžetskoj 2026. godini ne može se vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu, predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava Republike Srbije i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih. U 2026. godini ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa. Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, isplata nagrada i bonusa zaposlenima kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2026. godini može se vršiti na osnovu odluke Vlade.

Naknade za rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru ne mogu se povećavati u 2026. godini. Zadužuju se nadležni organi i korisnici javnih sredstava da preispitaju potrebu postojanja i visinu naknada iz stava 1. ovog člana, radi smanjenja izdataka po ovom osnovu i u tom cilju iniciraju izmene zakona, drugih propisa, opštih i drugih akata kojima je uređeno plaćanje ovih naknada. Direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije mogu formirati komisije i druga stalna i privremena radna tela isključivo u skladu sa posebnim zakonom.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, osim organizacija za obavezno socijalno osiguranje, koji koriste poslovni prostor u javnoj svojini i pokretne stvari kojima upravljaju drugi korisnici javnih sredstava, namiruju samo troškove po tom osnovu. Ukoliko u slučajevima iz stava 1. ovog člana plaćanje troškova nije moguće izvršiti na osnovu razdvojenih računa, korisnik koji upravlja javnim sredstvima vrši plaćanje, a zatim direktni, odnosno indirektni korisnik iz stava 1. ovog člana vrši odgovarajuću refundaciju nastalih rashoda. Refundacija iz stava 2. ovog člana smatra se načinom izvršavanja rashoda u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Drugi korisnici javnih sredstava koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojima upravljaju direktni ili indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, plaćaju nastale troškove, troškove tekućeg i investicionog održavanja, odnosno zakupa.

Vlada može da odluči o otpisu i/ili pretvaranju u kapital potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu datih pozajmica i plaćenih obaveza po osnovu izdatih garancija privrednim subjektima, a na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove privrede, vodeći računa o fiskalnoj stabilnosti budžeta Republike Srbije.

U 2026. godini mogu se zaključiti poslovi u vezi sa finansijskim derivatima u skladu sa standardizovanim okvirnim ugovorom o finansijskim derivatima koji je uobičajen u poslovnoj praksi, odnosno na način uobičajen u poslovnoj praksi, radi zaštite od promene deviznog kursa i/ili rizika promene kamatne stope u vezi sa zajmovima i državnim hartijama od vrednosti zaključenim, odnosno emitovanim u skladu sa ovim zakonom i/ili ranije važećim zakonima o budžetu Republike Srbije.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava u 2026. godini obračunatu ispravku vrednosti nefinansijske imovine iskazuju na teret kapitala, odnosno ne iskazuju rashod amortizacije i upotrebe sredstava za rad.

Rashodi i izdaci organa i organizacija Republike Srbije izvršavaće se preko konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, koji će obavljati kontrolu tih rashoda i izdataka, u odnosu na utvrđene aproprijacije ekonomske klasifikacije i odobravati plaćanja na teret budžetskih sredstava.

Za poslove koji se u skladu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, vrše kao povereni, sredstva se usmeravaju sa aproprijacije ekonomske klasifikacije 463 – Transferi ostalim nivoima vlasti.

Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje sredstava za realizaciju projekata investicionog održavanja i upravljanja nepokretnostima, Vlada donosi na predlog Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, a na osnovu inicijative ostalih direktnih korisnika budžetskih sredstava prema utvrđenim prioritetima. Aktom Vlade iz stava 1. ovog člana, deo sredstava raspoređen u okviru Razdela 47 – Republička direkcija za imovinu Republike Srbije može se rasporediti, odnosno preneti drugom direktnom korisniku budžetskih sredstava za realizaciju projekata investicionog održavanja određenih poslovnih i stambenih objekata i drugih nepokretnosti, prema utvrđenim prioritetima iz nadležnosti tog korisnika budžetskih sredstava. U slučaju iz stava 2. ovog člana, za iznos prenetih sredstava umanjuje se iznos aproprijacije ekonomske klasifikacije 511 – Zgrade i građevinski objekti u okviru Razdela 47 – Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, a preneta sredstva iskazuju se na aproprijaciji ekonomskoj klasifikaciji 511 – Zgrade i građevinski objekti u okviru razdela direktnog korisnika budžetskih sredstava kome je taj deo sredstava prenet.

Nalog za izvršenje ukupnih izdataka za realizaciju projekata investicionog održavanja i upravljanja nepokretnostima zajednički izdaju funkcioner u čijem je razdelu, prema aktu Vlade iz člana 26. stav 1. ovog zakona, projekat koji se realizuje i direktor Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije. Funkcioner u čijem je razdelu, prema aktu Vlade iz člana 26. stav 1. ovog zakona, projekat koji se realizuje i direktor Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, zajednički su odgovorni za izdavanje naloga za plaćanje i za izvršavanje izdataka namenjenih za realizaciju projekata investicionog održavanja i upravljanja nepokretnostima.

Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, Vlada donosi na predlog ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. Aktom Vlade iz stava 1. ovog člana, deo sredstava raspoređen u okviru Razdela 23 – Ministarstvo pravde može se rasporediti, odnosno preneti drugom korisniku budžetskih sredstava za realizaciju projekata iz nadležnosti tog budžetskog korisnika. U slučaju iz stava 2. ovog člana, za iznos prenetih sredstava umanjuje se iznos aproprijacije ekonomske klasifikacije 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru Razdela 23 – Ministarstvo pravde, a preneta sredstva iskazuju se na odgovarajućoj aproprijaciji ekonomskoj klasifikaciji u okviru razdela korisnika budžetskih sredstava kome je taj deo sredstava prenet.

Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje primljenih sredstava Sektorske budžetske podrške u okviru Programa IPA, Vlada donosi na predlog Ministarstva finansija. Aktom Vlade iz stava 1. ovog člana, deo ovih sredstava raspoređen u okviru Razdela 16 – Ministarstvo finansija može se rasporediti, odnosno preneti drugom direktnom korisniku budžetskih sredstava za realizaciju obaveza prema utvrđenim prioritetima. U slučaju iz stava 2. ovog člana, za iznos prenetih sredstava umanjuje se iznos Sektorske budžetske podrške u okviru Razdela 16 – Ministarstvo finansija, a preneta sredstva iskazuju se na odgovarajućoj aproprijaciji ekonomskoj klasifikaciji u okviru razdela direktnog korisnika budžetskih sredstava kome je taj deo sredstava prenet.

Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje sredstava za potrebe sprovođenja IPA I i IPA II akcionih programa u slučaju nadoknade neregularno utrošenih sredstava (kao posledica nepravilnosti ili prevara), u slučaju kada nije moguće naplatiti nastale dugove, dodatnih i nepredviđenih troškova u okviru pojedinačnih projekata/programa, troškova neophodnih za završetak pojedinačnih projekata/programa do ispitivanja i prihvatanja konačnog izveštaja od strane Evropske komisije o sprovođenju programa, izravnanja konačnog salda, kao i konačnih uplata/isplata sredstava po programu i kamata zbog kašnjenja u plaćanju i penala/kazni koje nastaju tokom sprovođenja projekata/programa, Vlada donosi na predlog Ministarstva finansija. Aktom Vlade iz stava 1. ovog člana, deo sredstava raspoređen u okviru Razdela 16 – Ministarstvo finansija može se rasporediti, odnosno preneti drugom direktnom korisniku budžetskih sredstava u slučaju da potrebna sredstva nije moguće obezbediti preraspodelom sredstava u okviru razdela direktnog korisnika budžetskih sredstava. U slučaju iz stava 2. ovog člana, za iznos prenetih sredstava umanjuje se iznos sredstava raspoređenih u okviru Razdela 16 – Ministarstvo finansija, Program 2402 – Intervencijska sredstva, Projekat 4002 – Intervencijska sredstva za potrebe sprovođenja IPA programa, a preneta sredstva iskazuju se na odgovarajućoj aproprijaciji ekonomskoj klasifikaciji u okviru razdela direktnog korisnika budžetskih sredstava kome je taj deo sredstava prenet.

Predsednik Visokog saveta sudstva nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava koja se ostvare po osnovu naplate sudskih taksi na evidencione račune sudova otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Predsednik Visokog saveta sudstva nadležan je i za davanje naloga za prenos sudovima i ostalih sredstava, osim sredstava za rashode za zaposlene u sudovima koji su sudsko osoblje iz Razdela 6 – Sudovi sa računa budžeta na evidencione račune sudova otvorene u Sistemu izvršenja budžeta, izuzev Vrhovnom sudu, Upravnom sudu, Privrednom apelacionom sudu i Prekršajnom apelacionom sudu. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje su funkcioneri koji rukovode radom sudova iz Razdela 6 – Sudovi. Izuzetno od stava 3. ovog člana, za izdavanje naloga za plaćanje javnih nabavki, koje se vrše jedinstveno za sudove, kao i za isplate obaveza po osnovu potpisanih sporazuma o vansudskim poravanjima u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, nadležan je predsednik Visokog saveta sudstva.

Predsednik Visokog saveta tužilaštva nadležan je za davanje naloga za prenos javnim tužilaštvima sredstava, osim sredstava za rashode za zaposlene u javnim tužilaštvima, iz Razdela 8 – Javna tužilaštva sa računa budžeta na evidencione račune javnih tužilaštava otvorene u Sistemu izvršenja budžeta, izuzev Vrhovnom javnom tužilaštvu, Javnom tužilaštvu za ratne zločine i Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Izuzetno, predsednik Visokog saveta tužilaštva nadležan je i za prenos sredstava iz sopstvenih prihoda na evidencione račune javnih tužilaštava otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanja jesu funkcioneri koji rukovode javnim tužilaštvima iz Razdela 8 – Javna tužilaštva, osim za izdavanje naloga za plaćanja kod javnih nabavki koje se vrše jedinstveno za tužilaštva, u kom slučaju je nadležan predsednik Visokog saveta tužilaštva.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava koja se ostvare po osnovu naplate sudskih taksi na evidencione račune pravosudnih organa i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Ministar nadležan za poslove pravosuđa nadležan je i za davanje naloga za prenos sudovima i javnim tužilaštvima sredstava iz Razdela 6 – Sudovi i Razdela 8 – Javna tužilaštva, za izvršavanje rashoda za zaposlene u sudovima i javnim tužilaštvima – sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu, rashoda za tekuće održavanje opreme i objekata sudova, kao i rashoda za investiciona i kapitalna ulaganja sudovima i javnim tužilaštvima i uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema, sa računa budžeta na evidencione račune sudova i javnih tužilaštava otvorene u Sistemu izvršenja budžeta, osim Vrhovnom sudu, Upravnom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Prekršajnom apelacionom sudu, Vrhovnom javnom tužilaštvu, Javnom tužilaštvu za ratne zločine i Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje jesu funkcioneri koji rukovode radom sudova iz Razdela 6 – Sudovi i funkcioneri koji rukovode radom tužilaštava iz Razdela 8 – Javna tužilaštva, osim za izdavanje naloga za plaćanje za javne nabavke za projekte koje za sudove i javna tužilaštva sprovodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Ministar nadležan za poslove prosvete nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava iz budžeta na evidencione račune ustanova učeničkog i studentskog standarda i ustanova osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja otvorenih u Sistemu izvršenja budžeta. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje su rukovodioci osnovnih i srednjih škola, visokoškolskih ustanova i ustanova učeničkog i studentskog standarda iz stava 1. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove kulture nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava iz budžeta na evidencione račune ustanova kulture otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje su rukovodioci ustanova kulture iz stava 1. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava iz budžeta na evidencione račune ustanova socijalne zaštite otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje su rukovodioci ustanova socijalne zaštite iz stava 1. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove informisanja nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava iz budžeta na evidencione račune ustanove u oblasti javnog informisanja otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Naredbodavac za izdavanje naloga za plaćanje je rukovodilac ustanove iz stava 1. ovog člana.

Rukovodilac Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava iz budžeta na evidencione račune ustanova za izvršenje krivičnih sankcija otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje su rukovodioci ustanova za izvršenje krivičnih sankcija iz stava 1. ovog člana.

Rukovodioci ustanove u oblasti fizičke kulture, ustanove u oblasti antidopinga, ustanove u oblasti standardizacije, ustanove u oblasti akreditacije, zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i Kriminalističko-policijskog univerziteta, odgovorni su za izdavanje naloga za plaćanje koje treba izvršiti iz sredstava organa kojima rukovode.

Prilikom sprovođenja javnih konkursa za dodelu sredstava za finansiranje ili sufinansiranje projekata koje realizuju jedinice lokalne samouprave, nadležna ministarstva, odnosno organi autonomnih pokrajina ne mogu propisivati obavezu sopstvenog učešća u finansiranju projekata za jedinice lokalnih samouprava svrstanih u četvrtu grupu po stepenu razvijenosti, u skladu sa aktom Vlade kojim se utvrđuje stepen razvijenosti jedinica lokalne samouprave.

Naloge za izvršavanje izdataka na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije zajednički izdaju ministar u čijem su razdelu obezbeđena sredstva za te izdatke i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Kancelarija za Kosovo i Metohiju dužna je da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavlja kvartalne izveštaje o sredstvima koja se u toku godine sa njenog razdela prenose jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Izveštaji iz stava 2. ovog člana sadrže podatke o sredstvima iskazanim po namenama i po jedinicama lokalne samouprave, a dostavljaju se u roku od 15 dana od dana isteka kvartala.

Direktni korisnici budžetskih sredstava dužni su da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavljaju kvartalne izveštaje o sredstvima koja se u toku godine sa njihovog razdela prenose jedinicama lokalne samouprave sa aproprijacije ekonomske klasifikacije 463 – Transferi ostalim nivoima vlasti. Izveštaji iz stava 1. ovog člana sadrže podatke o sredstvima iskazanim po namenama i po jedinicama lokalne samouprave, a dostavljaju se u roku od 15 dana od dana isteka kvartala. Direktni korisnici budžetskih sredstava dužni su da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavljaju kvartalne izveštaje o sredstvima koja se u toku godine sa njihovog razdela prenose sa grupe konta 45 – Subvencije. Izveštaji iz stava 3. ovog člana sadrže podatke o krajnjem korisniku, ukupnom iznosu, kao i nameni prenetih sredstava, a dostavljaju se u roku od 15 dana od dana isteka kvartala.

Izuzetno od odredaba člana 3. ovog zakona, Vlada može da odluči o pokretanju postupka za zaduživanje (uključujući emitovanje i otkup državnih hartija od vrednosti na domaćem i/ili međunarodnom tržištu) i davanje garancija Republike Srbije radi očuvanja i jačanja finansijske stabilnosti ili sprečavanja nastupanja ili otklanjanja posledica vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili da prouzrokuju štetu većih razmera, u iznosu do 20.000.000.000 dinara, a na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija. Zaduživanje i davanje garancija iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa postupkom koji je uređen Zakonom o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05,107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 i 149/20).

Ukoliko se u 2026. godini prihodi organizacija za obavezno socijalno osiguranje, po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ostvaruju u manjim iznosima od iznosa utvrđenih njihovim finansijskim planovima za 2026. godinu, upravni odbori će svojim odlukama, na koje saglasnost daje Vlada, prilagoditi rashode i izdatke smanjenim prihodima, osim za rashode za socijalno osiguranje. Vlada može odlučiti da organizacije za obavezno socijalno osiguranje deo povučenih dotacija organizacijama za obavezno socijalno osiguranje uplate u budžet Republike Srbije, ukoliko se u toku godine ostvari viši nivo prihoda i primanja kojima se finansiraju prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, usled nejednakosti dinamike priliva prihoda i primanja i odliva rashoda i izdataka za navedene namene.

Lokalna vlast u 2026. godini planira ukupna sredstva potrebna za isplatu plata zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta lokalne vlasti, tako da masu sredstava za isplatu dvanaest mesečnih plata planiraju polazeći od nivoa plata isplaćenih za septembar 2025. godine, kao i uvećanja plata iz člana 10. ovog zakona. Ukupnu masu sredstava za plate treba umanjiti za plate zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava koje su se finansirale iz budžeta lokalne vlasti sa aproprijacija ekonomskih klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca, a više se ne finansiraju, odnosno za masu sredstava za plate zaposlenih koji su radili kod tih korisnika, a nisu preuzeti u organe i službe uprave ili javne službe jedinice lokalne vlasti, kod kojih se plate zaposlenih finansiraju iz budžeta lokalne vlasti sa aproprijacija ekonomskih klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca. Ukoliko lokalna vlast ne planira u svojim odlukama o budžetu za 2026. godinu i ne izvršava ukupna sredstva za obračun i isplatu plata na način utvrđen u st. 1. i 2. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, dok se visina sredstava za plate ne uskladi sa ograničenjem iz st. 1. i 2. ovog člana. U skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu u budžetskoj 2026. godini ne može se vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima i drugim aktima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava lokalne vlasti, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih. U 2026. godini ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava lokalne vlasti nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa. Ministar nadležan za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica u slučaju da lokalna vlast postupi suprotno st. 4. i 5. ovog člana. Ukoliko jedinice lokalne samouprave ne obezbede u budžetu i ne isplate jubilarne nagrade zaposlenima u osnovnim i srednjim školama koji to pravo stiču u 2026. godini, ministar nadležan za poslove finansija može, na predlog ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, u iznosu neisplaćenih jubilarnih nagrada zaposlenima u osnovnim i srednjim školama iz budžeta jedinice lokalne samouprave.

Direktni korisnici budžetskih sredstava su dužni da ministarstvu nadležnom za poslove finansija, dostavljaju mesečne izveštaje o realizaciji projekata i programa koji se finansiraju iz izvora finansiranja 11 – Primanja od inostranih zaduživanja. Kada su krajnji korisnici projekata i programa, koji se finansiraju iz projektnih i programskih zajmova, indirektni korisnici budžetskih sredstava i ostali korisnici javnih sredstava, direktni korisnici budžetskih sredstava zaduženi za njihovo praćenje dužni su da dostavljaju izveštaje iz stava 1. ovog člana. Izveštaji iz stava 1. ovog člana dostavljaju se u skladu sa Pravilnikom o izveštavanju o realizaciji projekata i programa koji se finansiraju iz izvora finansiranja 11 – Primanja od inostranih zaduživanja.

Direktni korisnici budžetskih sredstava koji učestvuju u realizaciji projektnih i programskih zajmova, koji se prema sporazumima o zajmovima zaključenim između Republike Srbije i zajmodavaca, ne izvršavaju preko podračuna za Izvršenje budžeta Republike Srbije, dužni su na osnovu Izveštaja u skladu sa Pravilnikom o izveštavanju o realizaciji projekata i programa koji se finansiraju iz izvora finansiranja 11 – Primanja od inostranih zaduživanja, da sprovedu obračunske naloge preko podračuna izvršenja budžeta Republike Srbije na teret aproprijacija ekonomskih klasifikacija planiranih za navedene namene, radi evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenih u stranoj valuti, a u korist primanja od inostranih zaduživanja, najkasnije poslednjeg dana u mesecu za tekući mesec. Radi evidentiranja ostvarenih primanja po osnovu zajmova iz stava 1. ovog člana Uprava za trezor će ispostavljati i izvršavati obračunske naloge preko računa za uplatu javnih prihoda i primanja. Svi sporazumi o zajmovima koji se zaključuju u 2026. godini i koji predstavljaju direktnu obavezu Republike Srbije, moraju biti iskazani u finansijskim planovima korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji učestvuju u realizaciji projekata predviđenih relevantnim finansijskim sporazumima, a u skladu sa Okvirnim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Komisije evropskih zajednica o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) i Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenata za pretpristupnu pomoć (IPA II), dužni su da sprovedu obračunske naloge preko računa izvršenja budžeta Republike Srbije na teret aproprijacija ekonomskih klasifikacija planiranih za navedene namene, radi evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenih u stranoj valuti, najkasnije poslednjeg dana u mesecu za tekući mesec. Radi evidentiranja ostvarenih prihoda iz stava 1. ovog člana Uprava za trezor će ispostavljati i izvršavati obračunske naloge preko računa za uplatu javnih prihoda i primanja. Obračunski nalozi koriste se za evidentiranje prihoda, rashoda i/ili izdataka u okviru opredeljenih aproprijacija na izvoru 56 – Finansijska pomoć EU i sprovode po dobijanju obaveštenja o izvršenom plaćanju od strane Ministarstva finansija – Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji iz sredstava donacija i pomoći ostvarenih u devizama izvršavaju plaćanja sa deviznih računa, odnosno koji prema ugovorima sa donatorima ne izvršavaju plaćanja preko podračuna izvršenja budžeta Republike Srbije, dužni su da sprovedu obračunske naloge preko podračuna izvršenja budžeta Republike Srbije na teret aproprijacija ekonomskih klasifikacija planiranih za te namene najkasnije poslednjeg dana u mesecu za tekući mesec, radi evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenih u stranoj valuti. Radi evidentiranja ostvarenih prihoda iz stava 1. ovog člana Uprava za trezor će ispostavljati i izvršavati obračunske naloge preko računa za uplatu javnih prihoda i primanja. Obračunski nalozi iz st. 1. i 2. ovog člana koriste se za evidentiranje prihoda, rashoda i/ili izdataka u okviru opredeljenih aproprijacija na izvorima finansiranja 05 – Donacije od inostranih zemalja, 06 – Donacije od međunarodnih organizacija, 08 – Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica i 56 – Finansijska pomoć EU.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava dužni su da nakon 31. decembra po dobijanju informacija o ostvarenim prihodima/primanjima i izvršenim rashodima/izdacima iz čl. 48–50. ovog zakona, a koja su se desila do 31. decembra, iste evidentiraju u svojim pomoćnim knjigama pod datumom do 31. decembra. Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava podnose Upravi za trezop dokaz o evidentiranju u pomoćnoj knjizi, uz zahtev o evidentiranju u Glavnoj knjizi trezora, na osnovu čega će Uprava za trezor izvršiti evidentiranje u Glavnoj knjizi trezora sa datumom knjiženja do 31. decembra, u okviru odgovarajućih raspoloživih aproprijacija. Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava dužni su da obezbede raspoloživu aproprijaciju za navedena evidentiranja iz ovog člana do 31. decembra.

Ukupni nivo rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za 2027. godinu ograničen je u iznosu od 2.890.630.000.000 dinara, odnosno za 2028. godinu u iznosu od 2.976.360.000.000 dinara.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2026. godine.