Zakon o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu

Ovim zakonom uređuju se opšti prihodi i primanja, rashodi i izdaci budžeta Republike Srbije za 2022. godinu, njihovo izvršavanje, obim zaduživanja za potrebe finansiranja deficita i konkretnih projekata i davanje garancija, upravljanje javnim dugom, korišćenje donacija, projektnih zajmova, korišćenje prihoda od prodaje dobara i usluga budžetskih korisnika i prava i obaveze korisnika budžetskih sredstava. Budžet Republike Srbije za 2022. godinu sastoji se od: A. RAČUN PRIHODA I PRIMANjA, RASHODA I IZDATAKA u dinarima Ukupni prihodi i primanja ostvarena po osnovu prodaje nefinansijske imovine 1.709.543.207.000 Ukupni rashodi i izdaci za nabavku nefinansijske imovine 1.817.283.516.000 Budžetski suficit/deficit -107.740.309.000 Izdaci za otplatu glavnice (u cilju sprovođenja javnih politika) 18.200.000.000 Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika) 153.159.691.000 Ukupan fiskalni suficit/deficit -279.100.000.000 B. RAČUN FINANSIRANjA Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine 756.600.000.000 Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine 538.784.874.000 Neto finansiranje 279.100.000.000 Promena stanja na računu (pozitivna – povećanje gotovinskih sredstava negativna – smanjenje gotovinskih sredstava) -61.284.874.000 Prihodi i primanja ostvarena po osnovu prodaje nefinansijske imovine utvrđeni su u sledećim iznosima u Računu prihoda i primanja, rashoda i izdataka: OPIS Ekonomska klasifikacija Iznos u dinarima UKUPNI PRIHODI I PRIMANjA 1.709.543.207.000 1. Poreski prihodi 71 1.490.600.000.000 1.1. Porez na dohodak građana 7111 98.300.000.000 1.2. Porez na dobit pravnih lica 7112 186.000.000.000 1.3. Porez na dodatu vrednost 7141 777.000.000.000 – Porez na dodatu vrednost u zemlji 64.500.000.000 – Porez na dodatu vrednost iz uvoza 712.500.000.000 1.4. Akcize 717 336.800.000.000 – Akcize na derivate nafte 177.300.000.000 – Akcize na duvanske prerađevine 119.500.000.000 – Ostale akcize 40.000.000.000 1.5. Carine 715 79.500.000.000 1.6. Ostali poreski prihodi 7145 13.000.000.000 2. Neporeski prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine 199.719.482.000 Redovni neporeski prihodi 126.100.000.000 – Prihodi od imovine 741 23.600.000.000 – Takse 742 20.100.000.000 – Prihodi od prodaje dobara i usluga 742 32.600.000.000 – Novčane kazne 743 10.600.000.000 – Ostali redovni neporeski prihodi 714,745,73 32.200.000.000 – Primanja od prodaje nefinansijske imovine 8 7.000.000.000 – Vanredni neporeski prihodi 30.000.000.000 – Dobit javnih agencija 741 2.500.000.000 – Deo dobiti javnih preduzeća i dividende budžeta 741, 745 16.000.000.000 – Ostali vanredni prihodi 74, 77, 78 11.500.000.000 Ostali neporeski prihodi indirektnih korisnika 43.619.482.000 – Transferi između budžetskih korisnika na različitom nivou vlasti 733 21.643.223.000 – Prihodi od prodaje dobara i usluga 742 21.976.259.000 3. Donacije 731,732,744 19.223.725.000 Rashodi, izdaci za nabavku nefinansijske imovine, izdaci za otplatu glavnice (u cilju sprovođenja javnih politika) i izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika) utvrđeni su u sledećim iznosima u Računu prihoda i primanja, rashoda i izdataka: OPIS Ekonomska klasifikacija Iznos u dinarima UKUPNI RASHODI I IZDACI 1.988.643.207.000 1.Tekući rashodi 4 1.394.282.505.576 1.1. Rashodi za zaposlene 41 369.917.013.455 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) 411 287.960.897.129 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca 412 52.913.218.361 – Ostali rashodi za zaposlene 413 do 417 29.042.897.965 1.2. Korišćenje usluga i roba 42 174.303.945.595 1.3. Otplata kamata i prateći troškovi zaduživanja 44 113.195.049.931 – Otplata domaćih kamata 441 58.898.496.000 – Otplata stranih kamata 442 40.301.067.000 – Otplata kamata po garancijama 443 2.100.498.000 – Prateći troškovi zaduživanja 444 11.894.988.931 1.4. Subvencije 45 174.761.125.476 – Subvencije u oblasti nauke i obrazovanja 3.017.002.610 – Subvencije u oblasti energetike 16.734.500.000 – Subvencije u oblasti zaštite životne sredine 4.340.361.000 – Subvencije za vazdušni saobraćaj 0 – Subvencije u privredi 19.661.812.000 – Subvencije u poljoprivredi 65.773.866.000 – Subvencije za železnički saobraćaj 18.486.060.000 – Subvencije za drumski saobraćaj 31.884.000.000 – Subvencije u oblasti turizma 5.604.001.866 – Subvencije u oblasti kulture 2.051.862.000 – Ostale subvencije 7.207.660.000 1.5. Donacije stranim vladama 461 23.300.000 1.6. Dotacije međunarodnim organizacijama 462 9.914.265.564 1.7. Transferi ostalim nivoima vlasti 463 104.766.788.707 – Nenamenski transferi opštinama i gradovima 463 33.587.790.000 – Transferi za zaposlene u obrazovanju na teritoriji APV 463 41.580.137.000 – Ostali transferi 463 29.598.861.707 1.8. Dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje 464 218.429.364.000 – Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje 114.285.000.000 – Nacionalna služba za zapošljavanje 5.497.300.000 – Republički fond za zdravstveno osiguranje 90.554.100.000 – Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 440.000.000 – Ostale dotacije 7.652.964.000 1.9. Ostale dotacije i transferi 465 7.968.046.000 1.10. Socijalno osiguranje i socijalna zaštita 47 136.609.735.797 – Dečja zaštita 80.143.788.000 – Boračko-invalidska zaštita 17.313.450.000 – Socijalna zaštita 31.751.316.000 – Tranzicioni fond 115.000.000 – Učenički standard 810.600.000 – Studentski standard 1.000.560.000 – Stipendije za mlade talente 825.362.000 – Sportske stipendije, nagrade i priznanja 1.597.408.000 – Izbegla i raseljena lica 876.513.000 – Ostala socijalna zaštita iz budžeta 2.175.738.797 1.11. Ostali tekući rashodi 43, 48 i 49 84.393.871.051 – Sredstva rezervi 499 3.816.807.000 – Ostali tekući rashodi 43 i 48 80.577.064.051 2. Izdaci za nefinansijsku imovinu 5 423.001.010.424 3. Izdaci za otplatu glavnice (u cilju sprovođenja javnih politika) 61 18.200.000.000 4. Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika) 62 153.159.691.000 Primanja od zaduživanja i izdaci za nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice duga utvrđuju se u Računu finansiranja u sledećim iznosima: B. RAČUN FINANSIRANjA Ekonomska klasifikacija Iznos u dinarima Neto finansiranje 279.100.000.000 Primanja od zaduživanja i primanja od prodaje domaće finansijske imovine 9 756.600.000.000 Primanja od zaduživanja 91 750.000.000.000 Primanja od emitovanja hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu (zapisi i obveznice emitovane na domaćem finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti – diskontovana prodajna vrednost) 9111 300.000.000.000 Primanja od emitovanja hartija od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu (Evroobveznice – državne hartije od vrednosti emitovane na međunarodnom finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti – priliv po prodajnoj ceni) 9121 0 Primanja od domaćeg i inostranog zaduživanja (primljeni krediti od domaćih i inostranih finansijskih komercijalnih i multilateralnih institucija i inostranih vlada) 9112-9119 9122-9129 450.000.000.000 Primanja od prodaje domaće finansijske imovine 92 6.600.000.000 Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine 6 538.784.874.000 Izdaci za otplatu kredita 61 406.812.517.000 Otplata glavnice domaćim kreditorima 611 279.195.626.000 Otplata glavnice stranim kreditorima 612 123.916.891.000 Otplata glavnice po garancijama 613 3.700.000.000 Izdaci za nabavku finansijske imovine 62 131.972.357.000 Promena stanja na računu (pozitivna – povećanje gotovinskih sredstava negativna – smanjenje gotovinskih sredstava) -61.284.874.000

Potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze Republike Srbije (uključujući i operacije sa zamenom duga pre roka dospeća) iz člana 1. ovog zakona iznose ukupno 817.884.874.000 dinara. Navedena sredstva obezbediće se iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada, kao i iz sredstava opšte alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih Republici Srbiji odlukom Odbora guvernera Međunarodnog monetarnog fonda o opštoj alokaciji specijalnih prava vučenja, u iznosu od najviše 450.000.000.000 dinara, kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti (državnih zapisa i obveznica na domaćem finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti) u iznosu od najviše 300.000.000.000 dinara i po potrebi, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, od primanja ostvarenih od emisije evroobveznica (državnih hartija od vrednosti emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti), kao i iz primanja od prodaje domaće finansijske imovine u iznosu od najviše 6.600.000.000 dinara. Primanja navedena u stavu 1. ovog člana, predstavljaju maksimalna sredstva koja se obezbeđuju iz navedenog izvora, stoga ista predstavljaju potencijalno maksimalno zaduživanje Republike Srbije, u skladu sa uslovima na finansijskom tržištu i potrebama za finansiranje u toku godine. U slučaju da nije moguće ostvariti primanja po osnovu zaduživanja u planiranoj proporciji između zajmova i emitovanih državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, kao i da je moguće obezbediti bolje uslove finansiranja iz drugih izvora, moguća je promena strukture u okviru datih izvora finansiranja, uz uslov da se ne pređe ukupan iznos planiranih sredstava za datu namenu u visini od 756.600.000.000 dinara. U slučaju ostvarenja maksimalnih planiranih primanja po osnovu zaduživanja iz stava 1. ovog člana, neophodnih za finansiranje deficita, otplatu duga i nabavku finansijske imovine, iznos od 61.284.874.000 dinara, predstavljaće negativnu promenu stanja na računu. Sredstva od planiranih primanja se mogu koristiti i za otplatu obaveza koje dospevaju u narednoj godini. Za finansiranje budžetskog deficita i otplate dospelih obaveza po osnovu javnog duga, mogu se tokom 2022. godine koristiti sredstva sa konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa. Ukoliko na kraju 2022. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Ukoliko se u toku godine obezbede primanja od privatizacije ili povoljnijih dugoročnih koncesionalnih zajmova, proporcionalno će se smanjivati drugi kreditni izvori i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu iz stava 1. ovog člana.

Pregled planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine: Razdeo Glava Naziv organizacije Program Projekat Naziv projekta 2022 2023 2024 3 3.22 KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ELEKTRONSKU UPRAVU 0614 5001 Održavanje softverskih licenci 1.204.899.869 5002 Uspostavljanje CERT-a 168.794.575 5003 Implementacija elektronskih registara organa i organizacija javne uprave i ljudskih resursa u sistemu javne uprave 478.605.654 5005 Implementacija „Oracle” tehnologije 48.171.429 5006 Izgradnja Data centra u Kragujevcu 1.495.518.302 5007 Unapređenje usluga elektronske uprave 301.892.098 5010 Softversko rešenje za obradu i čuvanje elektronskih faktura 95.390.460 5013 VM WARE licence 647.909.218 5014 Jedinstvena informaciona komunikaciona mreža e Uprave 789.159.090 5018 Kreativno inovativni/multifunkcionalni centar „Ložionica” 624.015 UKUPNO VLADA 5.230.964.710 15 MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA 1407 5005 Zaštita i spasavanje građana, dobara, imovine i životne sredine RS od posledica vanrednih događaja 244.000.000 444.000.000 5006 Izgradnja i adaptacija objekta Sektora za vanredne situacije 343.000.000 5007 Podizanje kapaciteta Sektora za vanredne situacije nabavkom vozila različite namene u periodu od 2022. do 2024. godine 1.680.332.000 125.000.000 175.000.000 5008 Podizanje kapaciteta SVS-a kroz stvaranje uslova za adekvatan smeštaj, izgradnjom novih objekata kao i rekonstrukcijom, sanacijom i adaptacijom postojećih u periodu od 2022. do 2024. godine 150.000.000 125.000.000 275.000.000 1408 5008 Povećanje informatičkih kapaciteta za obavljanje poslovnih procesa u Ministarstvu unutrašnjih poslova – faza II 50.000.000 50.000.000 5010 Izgradnja centra za informacionu bezbednost 125.000.000 320.000.000 5011 Nabavka naoružanja, oružne opreme, tehničke, komunikacione i zaštitne opreme za potrebe organizacionih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova 62.000.000 200.000.000 500.000.000 5012 Izgradnja, rekonstrukcija i sanacija objekata radi unapređenja kapaciteta za realizaciju obuka u nastavnom centru „Makiš” 1.116.000.000 800.000.000 640.000.000 5013 Nadogradnja i proširenje sistema IP telefonije u Ministarstvu unutrašnjih poslova 100.000.000 232.000.000 5014 Proširenje sistema eLTE u Republici Srbiji 10.000.000 505.000.000 795.000.000 5015 Jačanje informatičko-komunikacionih i analitičkih kapaciteta Uprave kriminalističke policije 100.000.000 425.000.000 425.070.000 5016 Podizanje operativnih kapaciteta posebnih i specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova – faza II 150.000.000 300.000.000 1.200.000.000 5017 Unapređenje informacione bezbednosti i Data centra MUP 250.000.000 145.000.000 145.000.000 5019 Unapređenje kapaciteta za realizaciju obuka u Centru za policijsku obuku 100.000.000 150.000.000 377.011.000 1409 5014 Nabavka opreme za potrebe organizacionih jedinica Direkcije policije 429.250.000 534.230.000 5015 Podizanje operativnih kapaciteta posebnih i specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova – faza I 340.000.000 5016 Izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata organizacionih jedinica Direkcije policije 377.000.000 467.080.000 5017 Osavremenjavanje voznog parka i remont vozila organizacionih jedinica Direkcije policije 505.620.000 5018 Izgradnja, rekonstrukcija i proširenje kompleksa Helikopterske jedinice 286.500.000 211.500.000 5019 Nabavka, remont i modernizacija vozila za potrebe organizacionih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova 50.000.000 200.000.000 250.000.000 5020 Opremanje i rekonstrukcija objekata Sektora unutrašnje kontrole u cilju podizanja kapaciteta za prevenciju i suzbijanje korupcije u Ministarstvu unutrašnjih poslova 30.000.000 30.000.000 5021 Izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata za potrebe organizacionih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova 250.000.000 150.000.000 200.000.000 UKUPNO MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA 6.568.702.000 5.281.810.000 5.294.081.000 16 MINISTARSTVO FINANSIJA 0702 5073 Izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima 1.000.000 22.940.000.000 19.435.000.000 2301 5014 Registar zaposlenih 2.220.000.000 1.269.754.000 1.161.000.000 5015 Integrisani komunikacioni sistem 98.001.000 69.000.000 5016 Informacioni sistem – PIMIS 123.000.000 5017 Centralizovana platforma za elektronske fakture pravnih lica i preduzetnika 1.126.000.000 2.612.151.000 58.000.000 5018 Dokument menadžment sistem 18.001.000 18.000.000 18.000.000 5020 Nadogradnja sistema za konsolidaciju podataka i poslovno izveštavanje 448.001.000 372.000.000 365.000.000 5021 Rekonstrukcija i adaptacija nepokretnosti Ministarstva finansija 1.810.500.000 839.100.000 5022 Nadogradnja sistema za upravljanje sredstvima pretpristupne pomoći EU 25.000.000 98.500.000 5028 Informacioni sistem E – akcize 141.000.000 840.000.000 420.000.000 MINISTARSTVO FINANSIJA 5.887.503.000 29.181.505.000 21.457.000.000 16.1 UPRAVA CARINA 2303 5001 Izgradnja graničnog prelaza Gostun 243.600.000 5008 Izgradnja kompleksa carinske ispostave pri GP Gradina 209.600.000 5012 Implementacija nove verzije NCTS-a (faza 5) 174.100.000 5013 Obezbeđenje razvoja jedinstvenog informacionog sistema carinske službe 120.000.000 69.600.000 UPRAVA CARINA 627.300.000 120.000.000 69.600.000 16.3 UPRAVA ZA TREZOR 2301 5002 Proširenje i tehnološko unapređenje kapaciteta u cilju efikasnijeg poslovanja 133.000.000 267.000.000 267.000.000 5005 Unapređenje automatizacije poslovnih procesa 185.000.000 5008 Rezervna i „bekap” lokacija 71.800.000 5013 Praćenje izvršenja Jedinica lokalne samouprave – JLS 288.000.000 5019 Jedinstveni informacioni sistem za budžetsko računovodstvo 201.000.000 437.000.000 437.000.000 5023 Sistem javnih finansija – JAFIN 496.800.000 496.800.000 5025 Platforma za servisno orijentisanu arhitekturu – SOA 36.000.000 14.000.000 5026 Objedinjeni računovodstveni informacioni sistem korisnika budžetskih sredstava – ORIS 72.000.000 72.000.000 5027 Portal za administraciju korisničkih naloga (IAM&SSO) 24.000.000 24.000.000 24.000.000 UPRAVA ZA TREZOR 1.507.600.000 1.310.800.000 728.000.000 UKUPNO MINISTARSTVO FINANSIJA 8.022.403.000 30.612.305.000 22.254.600.000 17 MINISTARSTVO SPOLjNIH POSLOVA 0301 5001 Rekonstrukcija fasade objekta MSP 73.575.000 17.1 DIPLOMATSKO-KONZULARNA PREDSTAVNIŠTVA 0302 5004 Pribavljanje objekata u svojinu Republike Srbije za potrebe DKP-a 1.770.077.000 UKUPNO MINISTARSTVO SPOLjNIH POSLOVA 1.843.652.000 19 MINISTARSTVO ODBRANE 1703 5007 Vozila i oprema 1.700.000.000 1.800.000.000 5008 Opremanje NVO po tripartitnom sporazumu 5.488.929.000 6.662.229.000 4.295.444.000 5009 Transportna i vojnopolicijska sredstva Vojske Srbije 160.000.000 390.000.000 490.000.000 5010 Opremanje VMA medicinskom opremom 200.000.000 690.000.000 700.000.000 5011 Izgradnja, rekonstrukcija i kapitalno održavanje objekata za smeštaj NVO i osoblja MO i VS 407.000.000 700.000.000 800.000.000 5012 Informatička i telekomunikaciona oprema MO i VS 170.000.000 500.000.000 500.000.000 UKUPNO MINISTARSTVO ODBRANE 8.125.929.000 10.742.229.000 6.785.444.000 20 MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE 0608 5001 Partnerstvo za lokalni razvoj 1.929.853.000 139.845.000 98.482.000 UKUPNO MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE 1.929.853.000 139.845.000 98.482.000 22 MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE 0702 5008 Brza saobraćajnica Ib reda Novi Sad-Ruma 16.414.726.000 20.600.000.000 20.600.000.000 5011 Izrada Generalnog projekta robno-transportnog centra i Studije opravdanosti, Idejnog i Glavnog projekta kontejnerskog terminala u Makišu 25.000.000 5012 Izrada Studije opravdanosti sa Idejnim projektom i Glavnog projekta za denivelaciju ukrštaja železničke pruge br.5 Beograd-Šid-državna granica i državnog puta IIb reda broj 319 na km 20+993, u Batajnici 4.000.000 5013 Izrada Idejnog rešenja i Glavnog projekta izmeštanja puta Beograd-Sremčica u Železniku 3.000.000 5015 Projekat mađarsko – srpske železnice 25.885.356.000 45.950.000.000 13.689.476.000 5017 Izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E-75, deonica: GP Kelebija-petlja Subotica Jug 57.000.000 5019 Izgradnja beogradske obilaznice na autoputu E-70/E-75, deonica: Most preko reke Save kod Ostružnice-Bubanj Potok (sektori 4, 5 i 6) 6.144.879.000 5022 Izgradnja autoputa E-80, deonice: Crvena Reka-Čiflik i Pirot (istok)-Dimitrovgrad i Paralelni nekomercijalni put Bela Palanka – Pirot (Zapad) 1.900.000.000 5023 Rehabilitacija puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja 3.000.000.000 8.400.000.000 5027 Rekonstrukcija železničke pruge Niš – Dimitrovgrad 1.622.250.000 16.581.580.000 15.575.624.000 5029 Rekonstrukcija starog mosta na graničnom prelazu Ljubovija – Bratunac 346.500.000 20.000.000 5030 Rekonstrukcija mosta na graničnom prelazu – Karakaj (Zvornik) 300.000.000 50.000.000 5032 Rekonstrukcija mosta na graničnom prelazu – Šepak 300.000.000 50.000.000 5033 Rekonstrukcija mosta na graničnom prelazu – Skelani (Bajina Bašta) 15.000.000 213.000.000 5034 Izgradnja autoputa E-763, deonica: Preljina – Požega 16.170.734.000 20.700.000.000 5035 Izgradnja autoputa E-761, deonica: Pojate – Preljina 39.938.887.000 45.600.000.000 5.790.000.000 5038 Adaptacija brodske prevodnice u sastavu HEPS „Đerdap 1” 2.000.000 2.800.000 5039 Implementacija sistema hidro-meteo stanica i sistema nadzora klirensa mostova 550.000.000 165.320.000 660.000.000 5040 Uspostavljanje VTS i VHF radio-telefonskog sistema na unutrašnjim vodnim putevima Republike Srbije 419.600.000 235.000.000 715.000.000 5042 Vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata 893.300.000 640.000.000 1.100.000.000 5043 Izgradnja autoputa E-761 Beograd-Sarajevo 7.225.751.000 7.521.600.000 2.495.200.000 5044 Rekonstrukcija državnog puta IIa reda, broj 203, Novi Pazar – Tutin 1.584.658.000 5045 Izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica 11.500.000.000 12.920.000.000 14.310.000.000 5046 Realizacija projekata železničke infrastrukture 3.700.000.000 6.152.826.000 2.801.531.000 5048 Izgradnja autoputa E-763, deonica: Novi Beograd-Surčin 4.760.000.000 5050 Izgradnja autoputa Niš-Merdare, deonica: Niš-Pločnik 867.880.000 5.433.658.000 1.517.801.000 5051 Hidrotehnički i bagerski radovi na kritičnim sektorima za plovidbu na reci Savi 100.120.000 434.830.000 216.149.000 5052 Izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi 200.000.000 280.000.000 5054 Unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja 10.000.000 1.010.000.000 900.000.000 5055 Izgradnja nove Luke u Beogradu 200.000.000 1.200.000.000 5.600.000.000 5056 Proširenje kapaciteta Luke Sremska Mitrovica 41.000.000 2.185.000.000 1.685.000.000 5057 Proširenje kapaciteta Luke Bogojevo 1.150.000.000 2.000.000.000 2.000.000.000 5058 Proširenje kapaciteta Luke Prahovo 1.000.000.000 1.900.000.000 5059 Adaptacija brodske prevodnice u sastavu HEPS „Đerdap 2” 1.340.000.000 2.377.000.000 5061 Rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš 720.000.000 900.000.000 5062 Izgradnja autoputa, deonica: Beograd – Zrenjanin 1.000.000 4.200.000.000 4.200.000.000 5063 Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Subotica – Segedin 8.518.274.000 700.000.000 5064 Izgradnja novog mosta preko reke Save u Beogradu 600.000.000 4.475.000.000 3.111.000.000 5066 Izgradnja brze saobraćajnice, deonica: Iverak-Lajkovac 8.913.637.000 5067 Izgradnja mosta – obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama 100.000.000 500.000.000 500.000.000 5068 Nabavka voznih sredstava za „Srbija Voz” a.d.

U okviru Razdela 21 – Ministarstvo privrede, Program 1510 – Privlačenje investicija, Funkcija 410 – Opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, Programska aktivnost/Projekat 0003 – Ulaganja od posebnog značaja, planirana su sredstva za izmirenje obaveza po ugovorima radi podsticanja investicija u privredi, i to: – u 2022. godini u iznosu do 17.034.312.000 dinara; – u 2023. godini u iznosu do 23.000.000.000 dinara; – u 2024. godini u iznosu do 23.000.000.000 dinara. U okviru opredeljenih iznosa sredstava u stavu 1. ovog člana izvršavaju se preuzete, a neizmirene obaveze iz prethodnih godina, uključujući i obaveze koje će se preuzimati u navedenim godinama, u skladu sa zakonom koji uređuje ulaganja i zakonom koji uređuje opšte uslove i postupak kontrole državne pomoći, koje dospevaju na plaćanje u tim godinama. Ukoliko se obaveze preuzimaju i po isteku tri fiskalne godine, ukupan iznos tih obaveza za svaku godinu ne može biti veći od iznosa opredeljenog u 2022. godini. U okviru Razdela 24 – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 24.6 – Uprava za agrarna plaćanja, Program 0103 – Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Funkcija 420 – Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, Programska aktivnost/Projekat 4005 – IPARD, planirana su sredstva za izmirenje obaveza za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz IPARD 2 programa, i to: – u 2022. godini u iznosu do 5.494.000.000 dinara; – u 2023. godini u iznosu do 6.294.000.000 dinara; – u 2024. godini u iznosu do 6.294.000.000 dinara. U okviru opredeljenih iznosa sredstava u stavu 4. ovog člana izvršavaju se preuzete, a neizmirene obaveze iz prethodnih godina, uključujući i obaveze koje će se preuzimati u navedenim godinama, u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 19/14), sektorskim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju (IPARD), kao i zakonom koji uređuje poljoprivredu i ruralni razvoj, koje dospevaju na plaćanje u tim godinama. Ukoliko se obaveze preuzimaju i po isteku tri fiskalne godine, ukupan iznos tih obaveza za svaku godinu ne može biti veći od iznosa opredeljenog u 2022. godini.

Budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine pripada: – deo prihoda od poreza na dohodak građana – poreza na zarade, u visini od 18,0% od iznosa ostvarenog na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine; – deo prihoda od poreza na dobit pravnih lica, u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine obezbeđuju se transferi iz budžeta Republike Srbije, i to: – transferi za poverene poslove u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine; – namenski transferi za finansiranje rashoda za zaposlene u obrazovanju na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, u iznosima utvrđenim ovim zakonom; – namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave; – namenski kapitalni transferi za projekte koje utvrdi Vlada. Sredstva za plate za zaposlene u obrazovanju na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine iz stava 2. alineja 2. ovog člana isplaćuju se u visini i po dinamici koju utvrđuje Vlada. Budžet Autonomne pokrajine Vojvodine isplaćuje plate iz stava 2. alineja 2. ovog člana narednog dana od dana prijema sredstava za ove namene na račun.

Ukupni rashodi i izdaci, uključujući izdatke za otplatu glavnice duga, u iznosu od 2.527.428.081.000 dinara, finansirani iz svih izvora finansiranja raspoređuju se po korisnicima i programima i iskazuju u koloni 8.

Na osnovu čl. 8. i 41. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i posebnih fiskalnih pravila utvrđenih zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, ovim zakonom utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata: – za zaposlene u Poreskoj upravi i Upravi carina utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 24.765,56 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike u Ministarstvu unutrašnjih poslova utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 26.365,56 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike u Ministarstvu odbrane utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 26.611,97 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za lekare u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 28.736,05 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za ostale zdravstvene radnike u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 26.123,68 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, osim zaposlenih iz alineje četvrte ovog stava, i u sudovima i tužilaštvima koji su osnovani u skladu sa Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o javnom tužilaštvu utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 25.881,79 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike u sudovima i tužilaštvima koji u skladu sa posebnim zakonom ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 23.528,88 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Državnom pravobranilaštvu utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 24.478,68 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike u Ustavnom sudu utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 24.705,34 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za funkcionere čija se plata prema posebnom zakonu direktno ili indirektno određuje prema plati državnih službenika na položaju utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 22.202,89 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za funkcionere čija se plata prema posebnom zakonu direktno ili indirektno određuje prema plati sudija utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 38.736,41 dinar sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; – za državne službenike i nameštenike, kojima osnovica nije utvrđena u alinejama 1–9. ovog stava utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 23.313,02 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Na osnovu člana 37. stav 4. Zakona o sudijama i člana 69. stav 3. Zakona o javnom tužilaštvu utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 41.049,82 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. U 2022. godini osnovica iz stava 2. ovog člana u delu koji se odnosi na sudije isplaćivaće se: 70% iz izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta, a 30% iz prihoda ostvarenih po osnovu naplate sudskih taksi koje pripadaju pravosudnim organima. Izuzetno od stava 3. ovog člana, usled smanjenog obima prihoda ostvarenih po osnovu naplate sudskih taksi, osnovica iz stava 2. ovog člana u delu koji se odnosi na sudije isplaćivaće se do 30% iz prihoda ostvarenih po osnovu naplate sudskih taksi koje pripadaju pravosudnim organima, a preostali deo iz izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta. Na osnovu člana 20a stav 4. Zakona o Ustavnom sudu utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata predsednika i sudija Ustavnog suda u neto iznosu od 39.095,07 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije dužni su da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavljaju izveštaje o rashodima za zaposlene u 2022. godini, kao i pojedinačno za indirektne korisnike iz njihove nadležnosti, objedinjeno na nivou glave. Ministar nadležan za poslove finansija bliže će urediti način i sadržaj izveštavanja iz stava 1. ovog člana.

Na osnovu člana 48. stav 4. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika utvrđuje se procenat od ukupnog iznosa sredstava za plate namenjen za ostvarene rezultate rada nameštenika, i to 1% mesečnog platnog fonda nameštenika za mesec koji prethodi mesecu za koji se isplaćuje plata u koju se uključuje dodatak za ostvarene rezultate rada nameštenika, u skladu sa obezbeđenim sredstvima. U 2022. godini planirana su sredstva za napredovanje državnih službenika. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u.

Obaveze prema korisnicima budžetskih sredstava izvršavaju se srazmerno ostvarenim prihodima i primanjima budžeta. Ako se u toku godine prihodi i primanja budžeta smanje, rashodi i izdaci budžeta izvršavaće se po prioritetima, i to obaveze utvrđene zakonskim propisima na postojećem nivou i stalni troškovi neophodni za nesmetano funkcionisanje korisnika budžetskih sredstava. Ako u toku godine dođe do vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera, Vlada može odlučiti o privremenoj obustavi izvršenja pojedinih rashoda i izdataka, kao i preuzimanja obaveza korisnika sredstava budžeta Republike Srbije u cilju ublažavanja negativnih ekonomskih i finansijskih posledica vanrednih događaja. Aktom Vlade iz stava 3. ovog člana bliže će se urediti način izvršenja pojedinih rashoda i izdataka, kao i preuzimanja obaveza korisnika sredstava budžeta Republike Srbije. Ako korisnici budžetskih sredstava ne ostvare prihode i primanja iz drugih izvora finansiranja, rashodi i izdaci planirani po tom osnovu neće se izvršavati na teret opštih prihoda budžeta.

Korisnik budžetskih sredstava, koji određeni rashod i izdatak izvršava iz drugih izvora prihoda i primanja, (koji nisu izvor 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta), obaveze može preuzimati samo do nivoa ostvarenja tih prihoda ili primanja, ukoliko je nivo ostvarenih prihoda i primanja manji od odobrenih aproprijacija. Korisnik budžetskih sredstava kod koga u toku godine dođe do umanjenja odobrenih aproprijacija zbog izvršenja prinudne naplate, za iznos umanjenja preduzeće odgovarajuće mere u cilju prilagođavanja preuzete obaveze, tako što će predložiti umanjenje obaveze, odnosno produženje ugovornog roka za plaćanje ili otkazati ugovor, odnosno predložiti izmenu propisa koji je osnov za nastanak i plaćanje obaveza.

Direktni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije pre najavljivanja novih obaveza na način propisan članom 56. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu u sistemu izvršenja budžeta moraju da prijave preuzete, a neizvršene obaveze iz prethodne budžetske godine.

U izvršavanju rashoda za robe i usluge korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje prioritet imaju rashodi za stalne troškove, troškove tekućih popravki i održavanja i materijal. Korisnici budžetskih sredstava dužni su da obaveze nastale po osnovu komercijalnih transakcija izmire u roku utvrđenom zakonom kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Ukoliko korisnici sredstava budžeta Republike Srbije u izvršavanju rashoda i izdataka postupe suprotno stavu 2. ovog člana, Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija – Odeljenja za budžetsku inspekciju, može doneti odluku o obustavi izvršavanja ostalih aproprijacija utvrđenih ovim zakonom za tog korisnika. Izuzetno od stava 3. ovog člana, ukoliko jedinica lokalne samouprave ne obezbedi u budžetu i ne prenosi sredstva osnovnim i srednjim školama za finansiranje rashoda u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, zbog čega osnovna, odnosno srednja škola ne može da izmiri obaveze u roku utvrđenom zakonom kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, ministar nadležan za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade toj jedinici lokalne samouprave. Ukoliko korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti u izvršavanju rashoda i izdataka postupe suprotno stavu 2. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica.

Javna preduzeća i drugi oblici organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija, dužni su da najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine deo od najmanje 50% dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima, a javne agencije 100% dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima po završnom računu za 2021. godinu uplate u budžet Republike Srbije, prema dinamici koju odredi ministarstvo nadležno za poslove finansija. Privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija ili u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu dužna su da najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine u budžet Republike Srbije uplate najmanje 50% srazmernog dela dobiti po završnom računu za 2021. godinu, koji u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva pripada Republici Srbiji kao članu društva. Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, uz saglasnost Vlade, obavezu po osnovu uplate dobiti nema subjekat iz st. 1. i 2. ovog člana koji donese odluku da iz dobiti pokrije gubitak ili poveća kapital ili sredstva upotrebi za finansiranje investicija. Vlada može odlučiti da organizacija za obavezno socijalno osiguranje ima obavezu da do određenog roka određeni procenat neraspoređenog viška prihoda i primanja, utvrđenog u završnim računima iz prethodnih godina, uplati u budžet Republike Srbije. Ukoliko subjekti navedeni u ovom članu ne postupe u skladu sa odredbama iz st. 1–4. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove finansija – Odeljenje za budžetsku inspekciju, može nakon sprovedene inspekcijske kontrole doneti odluku o uplati srazmernog dela dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima po završnom računu, u budžet Republike Srbije za te subjekte.

U skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu u budžetskoj 2022. godini, neće se vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu, predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava Republike Srbije i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih. U 2022. godini ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa. Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, isplata nagrada i bonusa zaposlenima kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2022. godini može se vršiti na osnovu odluke Vlade.

Naknade za rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru ne mogu se povećavati u 2022. godini. Zadužuju se nadležni organi i korisnici javnih sredstava da preispitaju potrebu postojanja i visinu naknada iz stava 1. ovog člana, radi smanjenja izdataka po ovom osnovu i u tom cilju iniciraju izmene zakona, drugih propisa, opštih i drugih akata kojima je uređeno plaćanje ovih naknada. Direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije mogu formirati komisije i druga stalna i privremena radna tela isključivo u skladu sa posebnim zakonom.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, osim organizacija za obavezno socijalno osiguranje, koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojima upravljaju drugi korisnici javnih sredstava, namiruju samo troškove po tom osnovu. Ukoliko u slučajevima iz stava 1. ovog člana plaćanje troškova nije moguće izvršiti na osnovu razdvojenih računa, korisnik koji upravlja javnim sredstvima vrši plaćanje, a zatim direktni, odnosno indirektni korisnik iz stava 1. ovog člana vrši odgovarajuću refundaciju nastalih rashoda. Refundacija iz stava 2. ovog člana smatra se načinom izvršavanja rashoda u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20). Drugi korisnici javnih sredstava koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojima upravljaju direktni ili indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, plaćaju nastale troškove, troškove tekućeg i investicionog održavanja, odnosno zakupa.

Vlada može da odluči o otpisu i/ili pretvaranju u kapital potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu datih pozajmica i plaćenih obaveza po osnovu izdatih garancija privrednim subjektima, a na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove privrede, vodeći računa o fiskalnoj stabilnosti budžeta Republike Srbije.

U 2022. godini mogu se zaključiti poslovi u vezi sa finansijskim derivatima u skladu sa standardizovanim okvirnim ugovorom o finansijskim derivatima koji je uobičajen u poslovnoj praksi, odnosno na način uobičajen u poslovnoj praksi, radi zaštite od promene deviznog kursa i/ili rizika promene kamatne stope u vezi sa zajmovima i državnim hartijama od vrednosti zaključenim, odnosno emitovanim u skladu sa ovim zakonom i/ili ranije važećim zakonima o budžetu Republike Srbije.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava u 2022. godini obračunatu ispravku vrednosti nefinansijske imovine iskazuju na teret kapitala, odnosno ne iskazuju rashod amortizacije i upotrebe sredstava za rad.

Rashodi i izdaci organa i organizacija Republike Srbije izvršavaće se preko konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, koji će obavljati kontrolu tih rashoda i izdataka, u odnosu na utvrđene aproprijacije i odobravati plaćanja na teret budžetskih sredstava.

Za poslove koji se u skladu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, vrše kao povereni, sredstva se usmeravaju sa aproprijacije ekonomske klasifikacije 463 – Transferi ostalim nivoima vlasti.

Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje sredstava za realizaciju projekata investicionog održavanja i upravljanja nepokretnostima, Vlada donosi na predlog Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, a na osnovu inicijative ostalih direktnih korisnika budžetskih sredstava prema utvrđenim prioritetima. Aktom Vlade iz stava 1. ovog člana, deo sredstava raspoređen u okviru Razdela 43 – Republička direkcija za imovinu Republike Srbije može se rasporediti, odnosno preneti drugom direktnom korisniku budžetskih sredstava za realizaciju projekata investicionog održavanja određenih poslovnih i stambenih objekata i drugih nepokretnosti, prema utvrđenim prioritetima iz nadležnosti tog korisnika budžetskih sredstava. U slučaju iz stava 2. ovog člana, za iznos prenetih sredstava umanjuje se iznos aproprijacije ekonomske klasifikacije 511 – Zgrade i građevinski objekti u okviru Razdela 43 – Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, a preneta sredstva iskazuju se na aproprijaciji ekonomskoj klasifikaciji 511 – Zgrade i građevinski objekti u okviru razdela direktnog korisnika budžetskih sredstava kome je taj deo sredstava prenet.

Nalog za izvršenje ukupnih izdataka za realizaciju projekata investicionog održavanja i upravljanja nepokretnostima zajednički izdaju funkcioner u čijem je razdelu, prema aktu Vlade iz člana 25. stav 1. ovog zakona, projekat koji se realizuje i direktor Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije. Funkcioner u čijem je razdelu, prema aktu Vlade iz člana 25. stav 1. ovog zakona, projekat koji se realizuje i direktor Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, zajednički su odgovorni za izdavanje naloga za plaćanje i za izvršavanje izdataka namenjenih za realizaciju projekata investicionog održavanja i upravljanja nepokretnostima.

Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, Vlada donosi na predlog ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. Aktom Vlade iz stava 1. ovog člana, deo sredstava raspoređen u okviru Razdela 23 – Ministarstvo pravde može se rasporediti, odnosno preneti drugom korisniku budžetskih sredstava za realizaciju projekata iz nadležnosti tog budžetskog korisnika. U slučaju iz stava 2. ovog člana, za iznos prenetih sredstava umanjuje se iznos aproprijacije ekonomske klasifikacije 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru Razdela 23 – Ministarstvo pravde, a preneta sredstva iskazuju se na odgovarajućoj aproprijaciji ekonomskoj klasifikaciji u okviru razdela korisnika budžetskih sredstava kome je taj deo sredstava prenet.

Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje primljenih sredstava Sektorske budžetske podrške u okviru Programa IPA, Vlada donosi na predlog Ministarstva finansija. Aktom Vlade iz stava 1. ovog člana, deo ovih sredstava raspoređen u okviru Razdela 16 – Ministarstvo finansija može se rasporediti, odnosno preneti drugom direktnom korisniku budžetskih sredstava za realizaciju obaveza prema utvrđenim prioritetima. U slučaju iz stava 2. ovog člana, za iznos prenetih sredstava umanjuje se iznos Sektorske budžetske podrške u okviru Razdela 16 – Ministarstvo finansija, a preneta sredstva iskazuju se na odgovarajućoj aproprijaciji u okviru razdela direktnog korisnika budžetskih sredstava kome je taj deo sredstava prenet.

Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje sredstava za potrebe sprovođenja IPA I i IPA II akcionih programa u slučaju nadoknade neregularno utrošenih sredstava (kao posledica nepravilnosti ili prevara), u slučaju kada nije moguće naplatiti nastale dugove, dodatnih i nepredviđenih troškova u okviru pojedinačnih projekata/programa, troškova neophodnih za završetak pojedinačnih projekata/programa do ispitivanja i prihvatanja konačnog izveštaja od strane Evropske komisije o sprovođenju programa, izravnanja konačnog salda, kao i konačnih uplata/isplata sredstava po programu i kamata zbog kašnjenja u plaćanju i penala/kazni koje nastaju tokom sprovođenja projekata/programa, Vlada donosi na predlog Ministarstva finansija. Aktom Vlade iz stava 1. ovog člana, deo sredstava raspoređen u okviru Razdela 16 – Ministarstvo finansija može se rasporediti, odnosno preneti drugom direktnom korisniku budžetskih sredstava u slučaju da potrebna sredstva nije moguće obezbediti preraspodelom sredstava u okviru razdela direktnog korisnika budžetskih sredstava. U slučaju iz stava 2. ovog člana, za iznos prenetih sredstava umanjuje se iznos sredstava raspoređenih u okviru Razdela 16 – Ministarstvo finansija, Program 2402 – Intervencijska sredstva, Projekat 4002 – Intervencijska sredstva za potrebe sprovođenja IPA programa, a preneta sredstva iskazuju se na odgovarajućoj aproprijaciji ekonomskoj klasifikaciji u okviru razdela direktnog korisnika budžetskih sredstava kome je taj deo sredstava prenet.

Predsednik Visokog saveta sudstva nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava koja se ostvare po osnovu naplate sudskih taksi na evidencione račune sudova otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Predsednik Visokog saveta sudstva nadležan je i za davanje naloga za prenos sudovima i ostalih sredstava, osim sredstava za rashode za zaposlene u sudovima koji su sudsko osoblje iz Razdela 6 – Sudovi sa računa budžeta na evidencione račune sudova otvorene u Sistemu izvršenja budžeta, izuzev Vrhovnom kasacionom sudu, Upravnom sudu, Privrednom apelacionom sudu i Prekršajnom apelacionom sudu. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje su funkcioneri koji rukovode radom sudova iz Razdela 6 – Sudovi. Izuzetno od stava 3. ovog člana, za izdavanje naloga za plaćanje javnih nabavki, koje se vrše jedinstveno za sudove, kao i za isplate obaveza po osnovu potpisanih sporazuma o vansudskim poravanjima u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, nadležan je predsednik Visokog saveta sudstva.

Predsednik Državnog veća tužilaca nadležan je za davanje naloga za prenos javnim tužilaštvima sredstava, osim sredstava za rashode za zaposlene u javnim tužilaštvima, iz Razdela 8 – Javna tužilaštva sa računa budžeta na evidencione račune javnih tužilaštava otvorene u Sistemu izvršenja budžeta, izuzev Republičkom javnom tužilaštvu, Tužilaštvu za ratne zločine i Tužilaštvu za organizovani kriminal. Izuzetno, predsednik Državnog veća tužilaca nadležan je i za prenos sredstava iz sopstvenih prihoda na evidencione račune javnih tužilaštava otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanja jesu funkcioneri koji rukovode javnim tužilaštvima iz Razdela 8 – Javna tužilaštva, osim za izdavanje naloga za plaćanja kod javnih nabavki koje se vrše jedinstveno za tužilaštva, u kom slučaju je nadležan predsednik Državnog veća tužilaca.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava koja se ostvare po osnovu naplate sudskih taksi na evidencione račune pravosudnih organa otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Ministar nadležan za poslove pravosuđa nadležan je i za davanje naloga za prenos sudovima i javnim tužilaštvima sredstava iz Razdela 6 – Sudovi i Razdela 8 – Javna tužilaštva, za izvršavanje rashoda za zaposlene u sudovima i javnim tužilaštvima – sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu, rashoda za tekuće održavanje opreme i objekata sudova, kao i rashoda za investiciona i kapitalna ulaganja sudovima i javnim tužilaštvima i uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema, sa računa budžeta na evidencione račune sudova i javnih tužilaštava otvorene u Sistemu izvršenja budžeta, osim Vrhovnom kasacionom sudu, Upravnom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Republičkom javnom tužilaštvu, Tužilaštvu za ratne zločine, Tužilaštvu za organizovani kriminal i Prekršajnom apelacionom sudu. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje jesu funkcioneri koji rukovode radom sudova iz Razdela 6 – Sudovi i funkcioneri koji rukovode radom tužilaštava iz Razdela 8 – Javna tužilaštva, osim za izdavanje naloga za plaćanje za javne nabavke za projekte koje za sudove i javna tužilaštva sprovodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Ministar nadležan za poslove kulture nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava iz budžeta na evidencione račune ustanova kulture otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Naredbodavci za izdanje naloga za plaćanje su rukovodioci ustanova kulture iz stava 1. ovog člana.

Rukovodilac Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava iz budžeta na evidencione račune ustanova za izvršenje krivičnih sankcija otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje su rukovodioci ustanova za izvršenje krivičnih sankcija iz stava 1. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava iz budžeta na evidencione račune ustanova socijalne zaštite otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje su rukovodioci ustanova socijalne zaštite iz stava 1. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava iz budžeta na evidencione račune srednjih škola otvorene u Sistemu izvršenja budžeta. Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje su rukovodioci srednjih škola iz stava 1. ovog člana.

Rukovodioci ustanove u oblasti fizičke kulture, ustanove u oblasti antidopinga, ustanove u oblasti standardizacije, ustanove u oblasti akreditacije, zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i Kriminalističko policijskog univerziteta, odgovorni su za izdavanje naloga za plaćanje koje treba izvršiti iz sredstava organa kojima rukovode.

Izuzetno od odredbe člana 37. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera koji se raspoređuje jedinicama lokalne samouprave, u 2022. godini utvrđuje se u ukupnom iznosu od 33.307.366.000 dinara. Raspodela transfera iz stava 1. ovog člana vršiće se u iznosima iskazanim u sledećoj tabeli: R. br. Jedinica lokalne samouprave Nenamenski transfer po jedinicama lokalne samouprave (u dinarima) 1. Ada 90.676.873 2. Aleksandrovac 229.611.327 3. Aleksinac 498.167.212 4. Alibunar 175.413.738 5. Apatin 162.829.785 6. Aranđelovac 202.936.559 7. Arilje 91.032.672 8. Babušnica 240.618.064 9. Bajina Bašta 136.973.066 10. Batočina 112.099.073 11. Bač 117.262.304 12. Bačka Palanka 204.094.102 13. Bačka Topola 158.418.215 14. Bački Petrovac 116.766.422 15. Bela Palanka 227.942.308 16. Bela Crkva 200.444.588 17. Beograd 0 18. Beočin 48.627.273 19. Bečej 154.626.570 20. Blace 162.765.657 21. Bogatić 339.075.746 22. Bojnik 217.399.828 23. Boljevac 205.774.958 24. Bor 226.956.863 25. Bosilegrad 255.927.649 26. Brus 184.482.099 27. Bujanovac 391.927.698 28. Valjevo 388.041.467 29. Varvarin 247.601.878 30. Velika Plana 307.501.600 31. Veliko Gradište 192.545.052 32. Vladimirci 198.117.049 33. Vladičin Han 267.153.627 34. Vlasotince 346.808.718 35. Vranje 397.630.668 36. Vrbas 166.026.404 37. Vrnjačka Banja 88.815.082 38. Vršac 155.853.801 39. Gadžin Han 162.442.778 40. Golubac 176.621.798 41. Gornji Milanovac 224.150.456 42. Despotovac 254.570.880 43. Dimitrovgrad 105.353.366 44. Doljevac 194.260.170 45. Žabalj 180.688.749 46. Žabari 181.542.087 47. Žagubica 266.182.407 48. Žitište 198.882.224 49. Žitorađa 218.131.394 50. Zaječar 288.354.282 51. Zrenjanin 202.787.952 52. Ivanjica 322.897.726 53. Inđija 142.402.405 54. Irig 86.050.730 55. Jagodina 321.660.436 56. Kanjiža 70.777.340 57. Kikinda 181.468.001 58. Kladovo 159.156.644 59. Knić 192.622.590 60. Knjaževac 409.681.070 61. Kovačica 225.436.322 62. Kovin 223.438.083 63. Kosjerić 43.072.619 64. Koceljeva 158.449.034 65. Kragujevac 426.319.343 66. Kraljevo 746.288.490 67. Krupanj 258.610.783 68. Kruševac 466.901.040 69. Kula 194.909.532 70. Kuršumlija 273.765.140 71. Kučevo 271.355.853 72. Lajkovac 23.463.193 73. Lapovo 39.445.348 74. Lebane 315.430.112 75. Leskovac 896.973.298 76. Loznica 516.503.831 77. Lučani 165.996.102 78. Ljig 124.435.131 79. Ljubovija 194.959.798 80. Majdanpek 219.188.277 81. Mali Zvornik 134.654.953 82. Mali Iđoš 96.630.970 83. Malo Crniće 208.437.171 84. Medveđa 206.871.246 85. Merošina n 192.299.179 86. Mionica 158.429.600 87. Negotin 250.069.595 88. Niš 633.997.549 89. Nova Varoš 188.253.034 90. Nova Crnja 115.794.170 91. Novi Bečej 150.062.806 92. Novi Kneževac 102.015.724 93. Novi Pazar 559.030.639 94. Novi Sad 918.682.241 95. Opovo 83.677.569 96. Osečina 175.006.161 97. Odžaci 226.136.696 98. Pančevo 84.544.580 99. Paraćin 282.823.609 100. Petrovac 414.398.661 101. Pećinci 66.755.678 102. Pirot 300.550.163 103. Plandište 178.921.542 104. Požarevac 111.620.139 105. Požega 203.414.788 106. Preševo 388.610.506 107. Priboj 294.491.228 108. Prijepolje 443.912.201 109. Prokuplje 338.543.436 110. Ražanj 184.009.348 111. Rača 182.714.590 112. Raška 196.337.900 113. Rekovac 183.485.656 114. Ruma 231.215.517 115. Svilajnac 212.912.271 116. Svrljig 257.113.059 117. Senta 91.930.727 118. Sečanj 128.010.682 119. Sjenica 415.226.768 120. Smederevo 371.947.865 121. Smederevska Palanka 292.954.759 122. Sokobanja 157.643.188 123. Sombor 381.737.563 124. Srbobran 77.756.702 125. Sremska Mitrovica 254.994.496 126. Sremski Karlovci 36.768.320 127. Stara Pazova 175.065.415 128. Subotica 240.430.956 129. Surdulica 238.054.481 130. Temerin 104.794.238 131. Titel 134.820.696 132. Topola 154.656.775 133. Trgovište 205.644.981 134. Trstenik 465.658.366 135. Tutin 446.950.837 136. Ćićevac 107.699.556 137. Ćuprija 194.203.986 138. Ub 92.687.064 139. Užice 228.113.946 140. Crna Trava 89.166.683 141. Čajetina 75.432.191 142. Čačak 287.670.506 143. Čoka 160.771.502 144. Šabac 299.422.232 145.

Naloge za izvršavanje izdataka na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije zajednički izdaju ministar u čijem su razdelu obezbeđena sredstva za te izdatke i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Kancelarija za Kosovo i Metohiju dužna je da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavlja kvartalne izveštaje o sredstvima koja se u toku godine sa njenog razdela prenose jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Izveštaji iz stava 2. ovog člana sadrže podatke o sredstvima iskazanim po namenama i po jedinicama lokalne samouprave, a dostavljaju se u roku od 15 dana od dana isteka kvartala.

Direktni korisnici budžetskih sredstava dužni su da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavljaju kvartalne izveštaje o sredstvima koja se u toku godine sa njihovog razdela prenose jedinicama lokalne samouprave sa aproprijacije ekonomske klasifikacije 463 – Transferi ostalim nivoima vlasti. Izveštaji iz stava 1. ovog člana sadrže podatke o sredstvima iskazanim po namenama i po jedinicama lokalne samouprave, a dostavljaju se u roku od 15 dana od dana isteka kvartala. Direktni korisnici budžetskih sredstava dužni su da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavljaju kvartalne izveštaje o sredstvima koja se u toku godine sa njihovog razdela prenose sa grupe konta 45 – Subvencije. Izveštaji iz stava 3. ovog člana sadrže podatke o krajnjem korisniku, ukupnom iznosu, kao i nameni prenetih sredstava, a dostavljaju se u roku od 15 dana od dana isteka kvartala.

Izuzetno od odredaba člana 3. ovog zakona, Vlada može da odluči o pokretanju postupka za zaduživanje (uključujući emitovanje i otkup državnih hartija od vrednosti na domaćem i/ili međunarodnom tržištu) i davanje garancija Republike Srbije radi očuvanja i jačanja finansijske stabilnosti ili sprečavanja nastupanja ili otklanjanja posledica vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili da prouzrokuju štetu većih razmera, u iznosu do 102.000.000.000 dinara, a na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija. Zaduživanje i davanje garancija iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa postupkom koji je uređen Zakonom o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05,107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 i 149/20).

Ukoliko se u 2022. godini prihodi organizacija za obavezno socijalno osiguranje, po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ostvaruju u manjim iznosima od iznosa utvrđenih njihovim finansijskim planovima za 2022. godinu, upravni odbori će svojim odlukama, na koje saglasnost daje Vlada, prilagoditi rashode i izdatke smanjenim prihodima, osim za rashode za socijalno osiguranje. Vlada može odlučiti da organizacije za obavezno socijalno osiguranje deo povučenih transfernih sredstava uplate u budžet Republike Srbije, ukoliko se u toku godine ostvari viši nivo prihoda i primanja kojima se finansiraju prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, usled nejednakosti dinamike priliva prihoda i primanja i odliva rashoda i izdataka za navedene namene.

Lokalna vlast u 2022. godini može planirati ukupna sredstva potrebna za isplatu plata zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta lokalne vlasti, tako da masu sredstava za isplatu dvanaest mesečnih plata planiraju polazeći od nivoa plata isplaćenih za avgust 2021. godine, kao i uvećanja plata propisanih zakonom kojim se uređuje budžetski sistem. Ukupnu masu sredstava za plate treba umanjiti za plate zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava koje su se finansirale iz budžeta lokalne vlasti sa aproprijacija ekonomskih klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca, a više se ne finansiraju, odnosno za masu sredstava za plate zaposlenih koji su radili kod tih korisnika, a nisu preuzeti u organe i službe uprave ili javne službe jedinice lokalne vlasti, kod kojih se plate zaposlenih finansiraju iz budžeta lokalne vlasti sa aproprijacija ekonomskih klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca. Ukoliko lokalna vlast ne planira u svojim odlukama o budžetu za 2022. godinu i ne izvršava ukupna sredstva za obračun i isplatu plata na način utvrđen u st. 1. i 2. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, dok se visina sredstava za plate ne uskladi sa ograničenjem iz st. 1. i 2. ovog člana. Ministar nadležan za poslove finansija bliže će urediti način i sadržaj izveštavanja o planiranim i izvršenim sredstvima za isplatu plata iz st. 1. i 2. ovog člana i o strukturi rashoda za zaposlene na aproprijacijama ekonomskim klasifikacijama 413–416 u 2022. godini. U skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu (,,Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20) u budžetskoj 2022. godini, neće se vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje), predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima i drugim aktima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava lokalne vlasti, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih. U 2022. godini ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava lokalne vlasti nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa. Ukoliko jedinice lokalne samouprave ne obezbede u budžetu i ne isplate jubilarne nagrade zaposlenima u osnovnim i srednjim školama koji to pravo stiču u 2022. godini, ministar nadležan za poslove finansija može, na predlog ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade, u iznosu neisplaćenih jubilarnih nagrada zaposlenima u osnovnim i srednjim školama iz budžeta jedinice lokalne samouprave.

Direktni korisnici budžetskih sredstava su dužni da ministarstvu nadležnom za poslove finansija, dostavljaju mesečne izveštaje o realizaciji projekata i programa koji se finansiraju iz izvora finansiranja 11 – Primanja od inostranih zaduživanja. Kada su krajnji korisnici projekata i programa, koji se finansiraju iz projektnih i programskih zajmova, indirektni korisnici budžetskih sredstava i ostali korisnici javnih sredstava, direktni korisnici budžetskih sredstava zaduženi za njihovo praćenje dužni su da dostavljaju izveštaje iz stava 1. ovog člana. Izveštaji iz stava 1. ovog člana dostavljaju se u skladu sa Pravilnikom o izveštavanju o realizaciji projekata i programa koji se finansiraju iz izvora finansiranja 11 – Primanja od inostranih zaduživanja.

Direktni korisnici budžetskih sredstava koji učestvuju u realizaciji projektnih i programskih zajmova, koji se prema sporazumima o zajmovima zaključenim između Republike Srbije i zajmodavaca, ne izvršavaju preko podračuna za Izvršenje budžeta Republike Srbije, dužni su na osnovu Izveštaja u skladu sa Pravilnikom o izveštavanju o realizaciji projekata i programa koji se finansiraju iz izvora finansiranja 11 – Primanja od inostranih zaduživanja, da sprovedu obračunske naloge preko podračuna izvršenja budžeta Republike Srbije na teret aproprijacija ekonomskih klasifikacija planiranih za navedene namene, radi evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenih u stranoj valuti, a u korist primanja od inostranih zaduživanja, najkasnije poslednjeg dana u mesecu za tekući mesec. Radi evidentiranja ostvarenih primanja po osnovu zajmova iz stava 1. ovog člana Uprava za trezor će ispostavljati i izvršavati obračunske naloge preko računa za uplatu javnih prihoda i primanja. Svi sporazumi o zajmovima koji se zaključuju u 2022. godini i koji predstavljaju direktnu obavezu Republike Srbije, moraju biti iskazani u finansijskim planovima korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije.

Direktni korisnici budžetskih sredstava koji učestvuju u realizaciji projekata predviđenih relevantnim finansijskim sporazumima, a u skladu sa Okvirnim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Komisije evropskih zajednica o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) i Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenata za pretpristupnu pomoć (IPA II), dužni su da sprovedu obračunske naloge preko računa izvršenja budžeta Republike Srbije na teret aproprijacija ekonomskih klasifikacija planiranih za navedene namene, radi evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenih u stranoj valuti, najkasnije poslednjeg dana u mesecu za tekući mesec. Radi evidentiranja ostvarenih prihoda iz stava 1. ovog člana Uprava za trezor će ispostavljati i izvršavati obračunske naloge preko računa za uplatu javnih prihoda i primanja. Obračunski nalozi koriste se za evidentiranje prihoda, rashoda i/ili izdataka u okviru opredeljenih aproprijacija na izvoru 56 – Finansijska pomoć EU i sprovode po dobijanju obaveštenja o izvršenom plaćanju od strane Ministarstva finansija – Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU.

Direktni korisnici budžetskih sredstava koji iz sredstava donacija i pomoći ostvarenih u devizama izvršavaju plaćanja sa deviznih računa, odnosno koji prema ugovorima sa donatorima ne izvršavaju plaćanja preko podračuna izvršenja budžeta Republike Srbije, dužni su da sprovedu obračunske naloge preko podračuna izvršenja budžeta Republike Srbije na teret aproprijacija ekonomskih klasifikacija planiranih za te namene najkasnije poslednjeg dana u mesecu za tekući mesec, radi evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenih u stranoj valuti. Radi evidentiranja ostvarenih prihoda iz stava 1. ovog člana Uprava za trezor će ispostavljati i izvršavati obračunske naloge preko računa za uplatu javnih prihoda i primanja. Obračunski nalozi iz st. 1. i 2. ovog člana koriste se za evidentiranje prihoda, rashoda i/ili izdataka u okviru opredeljenih aproprijacija na izvorima finansiranja 05 – Donacije od inostranih zemalja, 06 – Donacije od međunarodnih organizacija, 08 – Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica i 56 – Finansijska pomoć EU.

Direktni korisnici budžetskih sredstava dužni su da nakon 31. decembra po dobijanju informacija o ostvarenim prihodima/primanjima i izvršenim rashodima/izdacima iz čl. 45–47. ovog zakona, a koja su se desila do 31. decembra, iste evidentiraju u svojim pomoćnim knjigama pod datumom do 31. decembra. Direktni korisnici budžetskih sredstava podnose Upravi za trezop dokaz o evidentiranju u pomoćnoj knjizi, uz zahtev o evidentiranju u Glavnoj knjizi trezora, na osnovu čega će Uprava za trezor izvršiti evidentiranje u Glavnoj knjizi trezora sa datumom knjiženja do 31. decembra, u okviru odgovarajućih raspoloživih aproprijacija. Direktni korisnici budžetskih sredstava dužni su da obezbede raspoloživu aproprijaciju za navedena evidentiranja iz ovog člana do 31. decembra.

Ukupni nivo rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za 2023. godinu ograničen je u iznosu od 1.672.673.000.000 dinara, odnosno za 2024. godinu u iznosu od 1.735.170.000.000 dinara. Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne uključuje rashode i izdatke indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, koji se finansiraju iz izvora finansiranja 04 – Sopstveni prihodi budžetskih korisnika, 07 – Transferi od drugih nivoa vlasti i 13 – Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2022. godine.