Član 26

Bezbednost hrane se utvrđuje na osnovu: 1) uslova u svakoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, kao i pripreme i načina konzumiranja hrane od strane potrošača, u skladu sa njenom namenom; 2) informacija koje su dostupne potrošaču, međunarodne potvrde (sertifikate), dokumenta koja prate hranu u prometu i podatke na deklaraciji, a koje se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi. Štetnost hrane po zdravlje ljudi se utvrđuje na osnovu: 1) mogućih neposrednih ili posrednih, kratkoročnih ili dugoročnih štetnih uticaja te hrane po zdravlje potrošača, kao i mogućih uticaja na zdravlje budućih generacija; 2) mogućih kumulativnih toksičnih delovanja; 3) posebne zdravstvene osetljivosti specifične kategorije potrošača kada je hrana namenjena toj kategoriji potrošača. Hrana nije pogodna za ishranu ljudi, ako je ta hrana neprihvatljiva za upotrebu kojoj je namenjena, zbog kontaminacije spoljnim ili nekim drugim faktorom, kao i zbog truljenja, kvarenja ili raspadanja i isteklog roka trajanja za proizvode označene rokom trajanja „upotrebljivo do” u skladu sa propisima kojima se bliže propisuje deklarisanje hrane. Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje opšte uslove higijene hrane, posebne uslove higijene hrane životinjskog porekla i mikrobiološke kriterijume hrane. Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje maksimalne koncentracije određenih kontaminenata u hrani, kao i metode uzorkovanja i ispitivanja hrane radi utvrđivanja prisustva i nivoa određenih kontaminenata u hrani. Ministar nadležan za poslove zdravlja, uz saglasnost ministra, bliže propisuje: 1) zdravstvenu ispravnost vode za piće; 2) zdravstvenu ispravnost i kvalitet prirodne mineralne, prirodne izvorske i stone vode u originalnoj ambalaži; 3) postupak i način priznavanja prirodnih mineralnih i prirodnih izvorskih voda; 4) hranu za specifične populacione grupe (hrana za odojčad i malu decu, hrana za posebne medicinske namene, zamene za kompletnu dnevnu ishranu za osobe na dijeti za mršavljenje); 5) dodatke ishrani (dijetetski suplementi); 6) zdravstvenu ispravnost i kvalitet soli za ishranu ljudi i proizvodnju hrane; 7) zdravstvenu ispravnost i bezbednost materijala i predmeta namenjenih da dođu u kontakt sa hranom; 8) prehrambene aditive; 9) prehrambene arome; 10) prehrambene enzimske preparate; 11) pomoćna sredstva u proizvodnji hrane; 12) nutritivne i zdravstvene izjave koje se navode na deklaraciji hrane; 13) hranu sa izmenjenim nutritivnim sastavom (hrana za osobe intolerantne na gluten, zamene za so za ljudsku ishranu, hrana obogaćena vitaminima, mineralima i drugim supstancama sa hranljivim ili fiziološkim efektom i dr.); 14) novu hranu. Ministar nadležan za poslove zdravlja, uz saglasnost ministra, bliže propisuje metode ispitivanja, dozvoljene nivoe radioaktivnosti, načine vođenja evidencije i način izveštavanja, uslove i način formiranja stručnih tela u vezi sa rešavanjem konkretnih pitanja koja mogu nastati prilikom primene propisa o hrani iz stava 6. tač. 4)–14) ovog člana. Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje način i postupak izdavanja međunarodne potvrde (sertifikata) o bezbednosti hrane koja se izvozi, izgled obrasca međunarodne potvrde, kao i evidenciju o izdatim potvrdama. Međunarodnu potvrdu (sertifikat) o bezbednosti hrane iz stava 8. ovog člana koja se izvozi izdaje inspektor u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona. Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje uslove za preradu, rukovanje, skladištenje i čuvanje određenih vrsta hrane sa oznakom „najbolje upotrebiti do”.