Član 48

Obaveza čuvanja bankarske tajne ne postoji ako se podaci saopštavaju: 1) na osnovu odluke ili zahteva nadležnog suda; 2) za potrebe ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, organa nadležnog za borbu protiv organizovanog kriminala i organa nadležnog za sprečavanje pranja novca, u skladu s propisima; 3) u vezi sa imovinskim postupkom, a na osnovu zahteva staraoca imovine ili konzularnih predstavništava stranih država, posle podnošenja pismenih dokumenata kojima se dokazuje opravdani interes ovih lica; 4) u vezi sa izvršenjem nadležnog organa na imovini klijenta banke; 5) regulatornim telima u Republici Srbiji radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti; 6) licu koje su banke osnovale radi prikupljanja podataka o ukupnom iznosu, vrsti i ažurnosti u ispunjavanju obaveza fizičkih i pravnih lica klijenata banaka; 7) nadležnom organu u vezi s vršenjem kontrole obavljanja platnog prometa kod pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, u skladu s propisima kojima se uređuje platni promet; 8) poreskoj upravi, u skladu s propisima kojima se uređuju poslovi iz njene nadležnosti; 9) organu nadležnom za kontrolu deviznog poslovanja; 10) na zahtev organizacije za osiguranje depozita, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita; 11) stranom regulatornom telu pod uslovima predviđenim sporazumom o saradnji zaključenim između tog tela i Narodne banke Srbije; 12) u drugim slučajevima propisanim ovim ili drugim zakonom. Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, banka ima pravo da podatke koji predstavljaju bankarsku tajnu saopšti javnom tužiocu i sudovima, odnosno drugim organima koji vrše javnopravna ovlašćenja isključivo radi zaštite svojih prava, u skladu sa zakonom.