Član 44

Sigurnom državom porekla smatra se ona država za koju se na osnovu pravnog stanja, primene propisa i opštih političkih okolnosti utvrdi da u njoj ne postoje dela proganjanja iz člana 24. ovog zakona, niti rizik od trpljenja ozbiljne nepravde iz člana 25. stav 2. ovog zakona, što se utvrđuje na osnovu podataka o: 1) relevantnim propisima države i načinima na koje se ti propisi primenjuju; 2) poštovanju prava i sloboda zajemčenih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, naročito njenim članom 15. stav 2, Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, kao i Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv torture i drugih okrutnih, nečovečnih ili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja; 3) poštovanju načela zabrane proterivanja ili vraćanja; 4) primeni efikasnog pravnog leka. Podaci iz stava 1. ovog člana prikupljaju se iz različitih merodavnih izvora, a posebno od EASO, UNHCR, Saveta Evrope kao i drugih relevantnih međunarodnih organizacija. Listu sigurnih država porekla utvrđuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za spoljne poslove i, prema potrebi, revidira je uzimajući u obzir odredbe stava 1. ovog člana. Ministarstvo nadležno za spoljne poslove Predlog liste sigurnih država porekla sačinjava uzimajući u obzir mišljenja nadležnih organa određenih ovim zakonom. Ispunjenost uslova za primenu koncepta sigurne države porekla procenjuje se posebno za svaki podneti zahtev. Država navedena na Listi sigurnih država porekla može se smatrati sigurnom državom porekla u konkretnom slučaju samo: 1) ako je tražilac državljanin te države ili ako je u toj državi imao uobičajeno boravište ako se radi o tražiocu bez državljanstva; 2) ako tražilac nije verodostojno obrazložio zašto se ta država porekla za njega ne može smatrati sigurnom državom porekla. Tražilac se blagovremeno obaveštava o primeni koncepta sigurne države porekla kako bi mu se omogućilo da ospori tu primenu u skladu sa stavom 5. ovog člana s obzirom na njegove lične okolnosti.