Član 185

Imovina AIF-a sa privatnom ponudom može se ulagati u: 1) prenosive hartije od vrednosti ili instrumente tržišta novca; 2) udele u društvima sa ograničenom odgovornošću ili u drugim privrednim društvima; 3) instrumente nalik vlasničkim instrumentima u koje može ulagati AIF privatnog kapitala, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona; 4) jedinice ili akcije investicionih fondova iz člana 181. stav 2. tačka 4) ovog zakona; 5) depozite kod finansijskih institucija koje imaju registrovano sedište u Republici, drugoj državi članici ili trećoj državi; 6) izvedene finansijske instrumente kojima se trguje na regulisanom tržištu u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala u Republici, državi članici i trećoj državi, ili izvedenih finansijskih instrumenata kojima se trguje izvan regulisanog tržišta (OTC izvedene instrumente); 7) potraživanja po datim zajmovima; 8) nepokretnosti; 9) robu; 10) druge vrste imovine, ako je to izričito predviđeno pravilima poslovanja AIF-a; 11) imovinu podobnu za ulaganje u skladu sa važećim propisima EU koji uređuju AIF-ove. Prilikom ulaganja imovine AIF-a, DZUAIF se mora pridržavati sledećih uslova: 1) ukupna vrednost ulaganja u prenosive hartije od vrednosti, investicione jedinice ili instrumente tržišta novca čiji je izdavalac jedno lice i vrednosti depozita kod tog lica i izloženosti koje proizlaze iz transakcija sa OTC izvedenim instrumentima zaključenih sa tim licem ne sme da pređe 40% vrednosti imovine AIF-a. Lica koja su u odnosu bliske povezanosti smatraju se jednim izdavaocem; 2) ograničenje iz tačke 1) ovog stava ne primenjuje se na prenosive hartije od vrednosti ili instrumente tržišta novca čiji je izdavalac ili za koje garantuje Republika ili teritorijalna autonomija ili jedinica lokalne samouprave Republike, država članica ili jedinica lokalne uprave države članice, treća država ili međunarodna javna organizacija koje su jedna ili više država članica članice; 3) ukupna vrednost ulaganja u instrumente nalik vlasničkim instrumentima iz stava 1. tačka 3) ovog člana ne sme da pređe 20% vrednosti imovine AIF-a; 4) ako se imovina AIF-a ulaže u investicione jedinice investicionih fondova kojima upravlja, direktno ili na osnovu delegiranja, isti DZUAIF ili neko drugo društvo sa kojim je taj DZUAIF povezan zajedničkom upravom ili kontrolom, ili bitnim direktnim ili indirektnim međusobnim vlasničkim učešćem, takav DZUAIF ili drugo društvo ne smeju naplaćivati ulaznu ili izlaznu naknadu kod ulaganja AIF-a u investicione jedinice tih drugih investicionih fondova; 5) ako se značajan deo imovine AIF-a ulaže u investicione jedinice drugih investicionih fondova, u pravilima poslovanja AIF-a, uz maksimalnu naknadu za upravljanje koju je moguće zaračunati iz imovine samog AIF-a, mora biti jasno navedena i maksimalna naknada za upravljanje koju je moguće zaračunati iz imovine drugih investicionih fondova u koje se namerava ulagati, a u godišnjim izveštajima AIF-a mora jasno biti naznačen maksimalni procenat naknade za upravljanje koja je obračunata iz imovine AIF-a i iz imovine drugog investicionog fonda u koji je taj AIF uložio. Ograničenje iz stava 2. tač. 1) i 3) ovog člana ne primenjuje se na AIF-ove privatnog kapitala, na AIF-ove preduzetničkog kapitala i na specijalizovane AIF-ove koji dugoročno ulažu u imovinu koja doprinosi pametnom, održivom i inkluzivnom rastu. Ako je imovina AIF-a sa privatnom ponudom uložena u nepokretnosti shodno se primenjuje odredba člana 192. st. 2. do 4. ovog zakona.