Član 163

Depozitar može delegirati samo poslove iz člana 161. ovog zakona trećem licu, koje može biti domaća ili strana banka. Delegiranje je dozvoljeno ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) poslovi se ne delegiraju kako bi se izbegle obaveze i zahtevi iz ovog zakona; 2) delegiranje se sprovodi iz objektivnih razloga i sa ciljem povećanja efikasnosti tih poslova; 3) depozitar mora biti u mogućnosti da dokaže da je treće lice izabrano primenom dužne pažnje; 4) da je depozitar u svako doba u mogućnosti da sa dužnom pažnjom i efikasno vrši nadzor nad obavljanjem delegiranih poslova; 5) depozitar dokaže da treće lice ispunjava i da će za vreme dok je ugovor o delegiranju na snazi kontinuirano ispunjavati sledeće uslove: (1) ima odgovarajuću unutrašnju strukturu i iskustvo potrebno i primereno prirodi i kompleksnosti imovine AIF-a koja mu je poverena na čuvanje, (2) u odnosu na delegiranje poslova depozitara to mora da bude lice: – koje podleže prudencijalnom nadzoru i nadzoru prema odredbama merodavnog prava (uključujući zahteve o adekvatnosti kapitala) koje je usklađeno sa relevantnim propisima EU, – nad kojim se redovno vrši periodična nezavisna eksterna revizija kako bi se obezbedilo i potvrdilo da lice u posedu i/ili ima nadzor nad finansijskim instrumentima koji su joj povereni na čuvanje, (3) odvaja imovinu klijenata depozitara od sopstvene imovine i imovine depozitara tako da se u bilo kojem trenutku može utvrditi koja imovina pripada klijentima tog depozitara, (4) preduzima sve potrebne radnje kako bi obezbedio da u slučaju nesolventnosti trećeg lica, imovina AIF-a koju treće lice drži na čuvanju ne ulazi u stečajnu i/ili likvidacionu masu trećeg lica, (5) bez dozvole AIF-a ili DZUAIF-a za račun AIF-a i prethodnog obaveštavanja depozitara ne sme da raspolaže imovinom AIF-a koja mu je poverena na čuvanje, (6) ispunjava obaveze i zabrane iz čl. 161. i 162. ovog zakona. Izuzetno od stava 2. tačka 5) podtačka (2) ovog člana, kada propisi trećih država zahtevaju da se određeni finansijski instrumenti čuvaju kod domaćeg lica, a u toj državi nema domaćih lica koji zadovoljavaju uslove za delegiranje iz stava 2. tačka 5) podtačka (2) ovog člana, depozitar može delegirati poslove takvom domaćem licu samo u meri u kojoj to zahteva propis treće države i samo dok nema domaćeg lica koje zadovoljava uslove za delegiranje iz st. 1. i 2. ovog člana, i samo ako: 1) su članovi AIF-a pre delegiranja uredno obavešteni da je delegiranje potrebno radi pravnih ograničenja u trećoj državi i o uslovima koje opravdavaju to delegiranje i rizicima povezanima sa takvim delegiranjem; 2) da je DZUAIF uputio depozitaru da delegira poslove čuvanja takvih finansijskih instrumenata tom domaćem licu. Treće lice može dalje delegirati obavljanje delegiranih poslova samo ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. do 3. ovog člana u kom slučaju se shodno primenjuje član 166. ovog zakona. Depozitar odgovara DZUAIF-u i članovima, odnosno akcionarima AIF-a za izbor trećeg lica. U smislu ovog člana, usluge koje pružaju sistemi za poravnanje hartija od vrednosti u skladu sa odredbama zakona koji uređuju konačnost poravnanja u platnim sistemima i sistemima za poravnanje finansijskih instrumenata, ne smatraju se delegiranjem poslova čuvanja.