Član 147

Komisija informacije prikupljene na osnovu člana 146. ovog zakona koristi u svrhu utvrđivanja do koje mere finansijski leveridž doprinosi povećanju sistemskog rizika u finansijskom sistemu, rizicima poremećaja na tržištu ili rizicima za dugoročni ekonomski rast u Republici. Informacije iz stava 1. ovog člana Komisija dostavlja Vladi i Narodnoj banci Srbije na njihov zahtev. Komisija sve informacije prikupljene na osnovu člana 146. ovog zakona u vezi svih DZUAIF-ova koje ona nadzire i informacije prikupljene na osnovu izdavanja dozvole za rad DZUAIF-ovima i AIF-ovima, stavlja na raspolaganje nadležnim organima drugih država članica, ESMA-i i Evropskom odboru za sistemski rizik (European Systemic Risk Board – u daljem tekstu: ESRB) u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju saradnju između nadležnih organa. Komisija dostavlja informacije i nadležnim organima direktno zainteresovanih drugih država članica ako DZUAIF koji je subjekt nadzora Komisije ili AIF kojim upravlja taj DZUAIF, može potencijalno predstavljati značajan izvor rizika druge ugovorne strane za kreditnu instituciju ili za druge institucije značajne za sistem u drugim državama članicama. DZUAIF je dužan da dokaže da su ograničenja u vezi finansijskog leveridža koja su utvrđena za svaki AIF kojim upravlja razumna i da on u svakom trenutku poštuje ta ograničenja. Komisija procenjuje rizike koji bi mogli nastati zbog korišćenja finansijskog leveridža od strane DZUAIF-a u vezi sa AIF-ovima kojima upravlja i, kad je to potrebno radi očuvanja stabilnosti i finansijskog sistema, nakon što je obavestila ESMA-u, ESRB i nadležne organe relevantnog AIF-a, može ograničiti nivo finansijskog leveridža koji DZUAIF ima pravo koristiti ili uvesti druga ograničenja vezana za upravljanje AIF-om, u odnosu na AIF-ove kojima upravlja kako bi se ograničila mera do koje korišćenje finansijskog leveridža doprinosi povećanju sistemskog rizika u finansijskom sistemu ili rizicima poremećaja tržišta. Komisija o preduzetim merama iz stava 5. ovog člana obaveštava ESMA-u, ESRB i nadležne organe AIF-a u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju saradnju između nadležnih organa. Komisija je dužna da pošalje obaveštenje ESMA-i iz stava 6. ovog člana u roku od deset radnih dana pre nego stupi na snagu predložena mera ili mera bude obnovljena. Obaveštenje mora sadržati pojedinosti o predloženim merama, razloge za meru i datum kada će iste stupiti na snagu. U izuzetnim uslovima, Komisija može odlučiti da predložene mere stupaju na snagu u periodu iz stava 7. ovog člana. Nakon što primi obaveštenje Komisije iz stava 7. ovog člana, ESMA daje mišljenje o merama koje je Komisija predložila ili preduzela. Na osnovu informacija primljenih u skladu sa stavom 3. ovog člana, i uzimajući u obzir eventualno mišljenje ESRB-a, ESMA može odlučiti da finansijski leveridž koji koristi DZUAIF ili grupa DZUAIF-ova predstavlja značajan rizik za stabilnost i integritet finansijskog sistema i može Komisiji izdati mišljenje u kojem će navesti koje korektivne mere je potrebno preduzeti, uključujući i ograničenje nivoa finansijskog leveridža koji DZUAIF ili grupa DZUAIF-ova ima pravo da koristi. ESMA će o svakoj takvoj odluci bez odlaganja obavestiti Komisiju, ESRB i Evropsku komisiju. U slučaju kada Komisija smatra kako je neophodno preduzeti radnje koje nisu u skladu sa mišljenjem dobijenim od ESMA-e o merama koje je potrebno preduzeti za ograničavanje nivoa finansijskog leveridža koji DZUAIF ili grupa DZUAIF-ova ima pravo da koristi, dužna je da o tome obavesti ESMA-u uz navođenje razloga. ESMA može objaviti činjenicu da Komisija nije usklađena ili da se ne namerava uskladiti sa mišljenjem koje joj je izdala. ESMA može odlučiti da objavi razloge zbog kojih se Komisija nije uskladila ili neće da se uskladi sa izdatim mišljenjem, o čemu će unapred obavestiti Komisiju.