Zvanja i činovi u BIA — službena zvanja, radna mesta i kategorije zaposlenih

Kada neko traži informaciju o „činovima u BIA", obično traži jednu od dve stvari: ili razmišlja o zaposlenju u Agenciji pa želi da zna kako izgleda karijerna lestvica, ili je negde naišao na naziv poput „viši samostalni saradnik" i pokušava da razume šta ta titula zapravo znači. U oba slučaja, prvi problem je terminološki — jer izraz koji se najčešće koristi u svakodnevnom govoru nije izraz koji koristi zakon.

Bezbednosno-informativna agencija nije ni policija ni vojska, iako se u javnosti često svrstava „negde između". Njeni zaposleni imaju sopstveni pravni režim, koji je uređen Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji („Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 111/2009, 65/2014 – odluka US, 66/2014 i 36/2018). Taj zakon vrlo precizno navodi koja zvanja postoje — ali istovremeno ostavlja veliki deo sistema izvan javnog uvida. Ovaj tekst objašnjava šta zakon zaista propisuje, šta ne propisuje, i gde prestaje ono što se može javno saznati.

Šta zakon podrazumeva pod „službenim zvanjem"?

Zvanje je pravni status pojedinca unutar hijerarhije jedne službe. Ono nije isto što i radno mesto: radno mesto opisuje šta neko radi, a zvanje opisuje na kom nivou ga radi, kakva mu je stručna sprema, koliki je stepen samostalnosti i odgovornosti u poslu, i — posredno — kako se obračunava njegova plata.

Ova razlika je važna zato što se u praksi lako pobrka. Dva čoveka mogu imati isto zvanje a raditi potpuno različite poslove, i obrnuto — na jednom radnom mestu mogu se, tokom vremena, smenjivati ljudi u različitim zvanjima. Zvanje putuje sa čovekom; radno mesto ostaje u sistematizaciji.

U Agenciji zvanja nisu stvar unutrašnjeg dogovora ili prakse. Član 20đ Zakona o BIA izričito kaže da se zvanja ovlašćenih službenih lica i lica na određenim dužnostima uređuju samim zakonom. Dakle, spisak zvanja je zakonska kategorija — direktor Agencije ne može da izmisli novo zvanje ni da ukine postojeće.

Ono što jeste prepušteno podzakonskom nivou su uslovi za sticanje i gubitak zvanja. Njih, prema istom članu, utvrđuje akt direktora Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade. To je ključna tačka za razumevanje celog sistema: zakon vam kaže koja zvanja postoje, ali ne i kako se do njih dolazi.

Da li u BIA postoje činovi ili zvanja?

Kratak odgovor: zakon poznaje isključivo zvanja. Reč „čin" se u Zakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji ne pojavljuje.

Zato izraz „činovi u BIA" nije pravno tačan, ali nije ni besmislen — reč je o kolokvijalnoj upotrebi. Ljudi ga koriste zato što intuitivno prepoznaju da je reč o hijerarhijskoj lestvici, a „čin" je najpoznatiji izraz za takvu lestvicu u srpskom jeziku, budući da ga koriste i Vojska Srbije i deo policije. Kada neko pita „koji je najviši čin u BIA", pita zapravo koje je najviše zvanje — a to je, po zakonu, glavni savetnik.

Ovo razlikovanje nije puko cepidlačenje. Činovi u vojnom smislu nose oznake, nose se na uniformi, javno su vidljivi i imaju jasno definisano međusobno komandno dejstvo. Zvanja u BIA nemaju uniformu, nemaju javnu oznaku, i vezuju se pre svega za sistematizaciju radnih mesta i obračun plate. To su dva sasvim različita pravna instituta koja se u svakodnevnom govoru slučajno preklapaju.

Ko su „pripadnici Agencije" — tri statusne kategorije

Pre nego što se pređe na sam spisak zvanja, treba razumeti da nemaju svi zaposleni u Agenciji zvanje.

Član 20a Zakona o BIA deli pripadnike Agencije u tri kategorije: ovlašćena službena lica, lica na određenim dužnostima i lica bez ovlašćenja.

Prve dve kategorije su one koje imaju zvanja iz člana 20đ. Na njihova prava, dužnosti i odgovornosti iz radnog odnosa, u delu koji nije uređen samim Zakonom o BIA, shodno se primenjuju propisi koji važe za policijske službenike. Treća kategorija — lica bez ovlašćenja — nema zvanja po ovom zakonu; na njih se shodno primenjuju propisi kojima se uređuju radni odnosi u državnim organima.

To praktično znači da spisak zvanja koji sledi ne pokriva ceo kadar Agencije, već onaj deo koji obavlja bezbednosne poslove i poslove sa posebnim ovlašćenjima. Administrativno, tehničko i pomoćno osoblje može biti u statusu lica bez ovlašćenja i tada se nalazi izvan ove lestvice.

Vredi pomenuti i dva ograničenja koja važe za sve pripadnike, bez obzira na status: prema članu 20, pripadnici Agencije ne mogu biti članovi političkih stranaka, i nemaju pravo na sindikalno organizovanje niti pravo na štrajk.

Zvanja savetnika — drugi stepen visokog obrazovanja

Za pripadnike sa drugim stepenom visokog obrazovanja (master akademske studije i njima izjednačeni nivoi) zakon predviđa šest zvanja, navedenih ovim redom:

mlađi savetnik → savetnik → viši savetnik → samostalni savetnik → viši samostalni savetnik → glavni savetnik

Ovo je najviša od tri grupe i po nivou obrazovanja i po poziciji u sistemu. Glavni savetnik je poslednje zvanje navedeno u članu 20đ i, prema redosledu iz zakona, predstavlja vrh lestvice za lica sa drugim stepenom visokog obrazovanja.

Jedan detalj koji se lako previdi: u grupi savetnika ne postoji „stariji savetnik". Zakon prelazi direktno sa savetnika na višeg savetnika. To nije previd u ovom tekstu — tako stoji u samom propisu, i po tome se lestvica savetnika strukturno razlikuje od preostale dve.

Važno je napomenuti i šta ova zvanja ne znače. „Savetnik" ovde nije funkcija u smislu nekoga ko nekome savetuje, niti podrazumeva rukovodeći položaj. To je oznaka nivoa u karijernoj lestvici. Rukovođenje se u Agenciji vezuje za radno mesto, a ne za samo zvanje.

Zvanja saradnika — prvi stepen visokog obrazovanja

Za pripadnike sa prvim stepenom visokog obrazovanja (osnovne akademske ili strukovne studije) zakon predviđa takođe šest zvanja:

mlađi saradnik → saradnik → stariji saradnik → viši saradnik → samostalni saradnik → viši samostalni saradnik

Ovde je lestvica potpuna: postoje i „stariji" i „viši" stepen. Viši samostalni saradnik je, prema redosledu iz zakona, najviše zvanje u ovoj grupi.

Razlika između saradničke i savetničke grupe nije razlika u kvalitetu rada niti u godinama staža — to je razlika u stepenu obrazovanja. Neko ko ceo radni vek provede sa prvim stepenom visokog obrazovanja kretaće se kroz saradnička zvanja i po zakonskoj logici ne prelazi u savetnička, koliko god da napreduje unutar svoje grupe. Prelazak iz jedne grupe u drugu podrazumeva promenu obrazovnog statusa, a uslove za to zakon ne uređuje — prepušta ih aktu direktora.

Zvanja referenata — srednje obrazovanje

Treća grupa, koja se u pretragama retko pominje ali postoji u zakonu isto koliko i ostale dve, odnosi se na pripadnike sa srednjim obrazovanjem:

mlađi referent → referent → stariji referent → viši referent → samostalni referent → viši samostalni referent

Struktura je identična saradničkoj — šest stepena, sa istim nizom pridevskih oznaka. Ovo je važno navesti zato što se čest utisak da BIA zapošljava isključivo lica sa visokim obrazovanjem ne slaže sa tekstom zakona.

Veza između zvanja i radnog mesta

Ovo je deo koji izaziva najviše nedoumica, i zakon ga rešava na dva mesta.

Prvo, član 20đ propisuje da se pripadnicima u statusu ovlašćenog službenog lica i lica na određenim dužnostima utvrđuju zvanja odgovarajućeg naziva za svako sistematizovano radno mesto. Dakle, svako radno mesto u Agenciji unapred „nosi" zvanje ili raspon zvanja koje mu odgovara.

Drugo, član 7 Zakona o BIA navodi da se aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta utvrđuju, između ostalog, podela radnih mesta, vrste radnih mesta, ukupan broj radnih mesta sa nazivom, opis poslova i — izričito — raspon zvanja za svako radno mesto. Taj akt donosi direktor Agencije uz prethodnu saglasnost Vlade.

I odmah zatim dolazi odredba koja objašnjava zašto je o ovoj temi tako malo javno dostupnih informacija: podaci sadržani u aktu o sistematizaciji jesu tajni podaci, sa kojima se postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka. Broj radnih mesta, njihovi nazivi, opisi poslova i rasponi zvanja — sve to je izvan javnog uvida.

Posledicu ove veze vidimo i kod premeštaja. Član 23a definiše „odgovarajuće radno mesto" kao radno mesto čiji se poslovi obavljaju u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa kog se pripadnik premešta, i za koje ispunjava sve uslove. Zvanje je, dakle, mera uporedivosti radnih mesta. Za premeštaj zbog potrebe posla saglasnost pripadnika nije potrebna.

Da li zakon javno određuje koeficijente i plate?

Ne — i to je najčešći izvor razočaranja kod ljudi koji dođu do teksta zakona očekujući tabelu iznosa.

Član 20e Zakona o BIA postavlja samo okvir. Pripadnik Agencije ima pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja. Plata se sastoji od osnovne i uvećane plate, a osnovna plata se određuje množenjem osnovice sa koeficijentima za obračun plata.

Zakon zatim navodi i od čega ti koeficijenti zavise: sastoje se od osnovnog, dodatnog i korektivnog koeficijenta, koji se određuju u odnosu na radna mesta, zvanje, naročito rizične uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost poslova. Zvanje je, dakle, samo jedan od šest navedenih faktora.

Ali same brojke zakon ne sadrži. Koeficijenti za obračun plate utvrđuju se aktom direktora, uz prethodnu saglasnost Vlade. Iz toga sledi praktičan zaključak: iz zvanja se ne može izračunati plata. Ako negde naiđete na „tabelu plata po zvanjima u BIA", to nije podatak preuzet iz zakona, i prema takvom izvoru treba biti oprezan.

Razlika između BIA, policije i Vojske Srbije

Sve tri službe imaju hijerarhijske lestvice, ali ih uređuju različiti propisi i različitom terminologijom.

Vojska Srbije koristi klasične vojne činove — od podoficirskih, preko oficirskih, do generalskih. Činovi se javno nose kao oznake na uniformi, uređeni su propisima o Vojsci Srbije i vezuju se za komandnu strukturu.

Policija ima mešovit sistem. Zakon o policiji i prateća Uredba o karijernom razvoju policijskih službenika koriste zajedničku formulaciju „čin/zvanje": policijski službenici u statusu ovlašćenih službenih lica imaju činove, dok se za deo službenika koriste zvanja. Ti činovi i zvanja su međusobno uporedivi i označavaju se rednim brojevima kroz jedinstvenu lestvicu, a njihov raspon se takođe vezuje za akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji.

BIA ima isključivo zvanja, bez činova, bez javnih oznaka i bez javno dostupne sistematizacije. Nazivi zvanja (savetnik, saradnik, referent) podsećaju na terminologiju iz sistema državnih službenika, ali je reč o posebnom režimu uređenom sopstvenim zakonom, a ne o primeni Zakona o državnim službenicima.

Zanimljivo je da zvanja u BIA nisu postojala u zakonu od početka. Uvedena su tek izmenama i dopunama objavljenim u „Sl. glasniku RS" br. 36/2018, kojima su iza člana 20. dodati članovi 20a do 20e. Do tada je materija radnih odnosa u Agenciji bila znatno šturije uređena.

Tabela svih zvanja navedenih u propisu

Sva zvanja iz člana 20đ, prikazana po grupama i redosledu kojim ih zakon navodi:

| Redosled u zakonu | Srednje obrazovanje | Prvi stepen visokog obrazovanja | Drugi stepen visokog obrazovanja | | --- | --- | --- | --- | | 1. | mlađi referent | mlađi saradnik | mlađi savetnik | | 2. | referent | saradnik | savetnik | | 3. | stariji referent | stariji saradnik | viši savetnik | | 4. | viši referent | viši saradnik | samostalni savetnik | | 5. | samostalni referent | samostalni saradnik | viši samostalni savetnik | | 6. | viši samostalni referent | viši samostalni saradnik | glavni savetnik |

Ukupno 18 zvanja, u tri grupe po šest.

Jedna ograda uz tabelu: brojevi u prvoj koloni prikazuju redosled navođenja u zakonu, a ne zvanično numerisanje. Za razliku od policijskog sistema, gde su činovi i zvanja izričito označeni brojevima od 1 do 12, Zakon o BIA zvanja ne numeriše niti izričito propisuje da svako sledeće zvanje predstavlja napredovanje u odnosu na prethodno. Redosled je logičan i prati uobičajenu progresiju, ali sam zakon ga ne definiše kao formalnu skalu.

Najčešća pitanja

Koja zvanja postoje u BIA?

Osamnaest, podeljenih u tri grupe prema stepenu obrazovanja. Sa srednjim obrazovanjem: mlađi referent, referent, stariji referent, viši referent, samostalni referent i viši samostalni referent. Sa prvim stepenom visokog obrazovanja: mlađi saradnik, saradnik, stariji saradnik, viši saradnik, samostalni saradnik i viši samostalni saradnik. Sa drugim stepenom visokog obrazovanja: mlađi savetnik, savetnik, viši savetnik, samostalni savetnik, viši samostalni savetnik i glavni savetnik.

Da li zaposleni u BIA imaju činove?

Ne u pravnom smislu. Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji koristi isključivo termin „zvanje" i nigde ne pominje činove. Izraz „činovi u BIA" je kolokvijalan i najčešće se odnosi upravo na službena zvanja iz člana 20đ.

Koja je razlika između saradnika i savetnika?

Razlika je u stepenu obrazovanja. Saradnička zvanja pripadaju pripadnicima sa prvim stepenom visokog obrazovanja, a savetnička onima sa drugim stepenom. Nije reč o razlici u dužini staža ni u kvalitetu rada — reč je o dve odvojene lestvice vezane za obrazovni nivo.

Kako su zvanja povezana sa radnim mestima?

Svakom sistematizovanom radnom mestu utvrđuje se zvanje odgovarajućeg naziva, a aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji određuje se raspon zvanja za to radno mesto. Zvanje je i merilo kod premeštaja: „odgovarajućim radnim mestom" smatra se ono čiji se poslovi obavljaju u istom zvanju. Sam akt o sistematizaciji je, prema članu 7, tajan podatak.

Da li se iz zvanja može utvrditi plata?

Ne. Zakon propisuje samo strukturu — osnovna plata se dobija množenjem osnovice sa koeficijentima, a koeficijenti zavise od radnog mesta, zvanja, rizičnih uslova rada, opasnosti, odgovornosti i složenosti poslova. Konkretne koeficijente utvrđuje akt direktora uz saglasnost Vlade i oni nisu sadržani u zakonu.

Šta znači „glavni savetnik"?

To je poslednje zvanje navedeno u grupi za drugi stepen visokog obrazovanja, odnosno vrh te lestvice prema redosledu iz člana 20đ. Naziv ne znači rukovodeću funkciju sam po sebi — rukovođenje se vezuje za radno mesto, a ne za zvanje.

Šta znači „viši samostalni saradnik"?

To je poslednje zvanje u grupi za prvi stepen visokog obrazovanja — vrh saradničke lestvice. Po nazivu je slično zvanju „viši samostalni savetnik", ali su to dve različite grupe: saradnička se odnosi na prvi, a savetnička na drugi stepen visokog obrazovanja.

Zaključak

Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji daje jasan i konačan odgovor na jedno pitanje: koja zvanja postoje. Njih je osamnaest, podeljena su u tri grupe prema stepenu obrazovanja, i navedena su u članu 20đ. Reč „čin" u tom zakonu ne postoji — ono što se u svakodnevnom govoru zove činom, pravno je zvanje.

Na skoro sva ostala pitanja zakon svesno ne odgovara. Uslovi za sticanje i gubitak zvanja, raspon zvanja po radnim mestima, koeficijenti za obračun plate — sve to je prepušteno aktima direktora uz saglasnost Vlade, a sistematizacija radnih mesta je izričito označena kao tajan podatak. To nije propust u pisanju zakona nego namerno rešenje koje proizlazi iz prirode posla Agencije.

Praktična posledica je jednostavna: sve što se o zvanjima u BIA može pouzdano tvrditi staje u jedan član zakona. Sve preko toga — tabele plata, „rangovi", oznake, uslovi za napredovanje — dolazi iz izvora koji nisu javni propisi, i prema njima treba biti oprezan.

Ako imate konkretno pitanje o svom radnopravnom statusu, premeštaju, zvanju ili nekom drugom delu ovog zakona, postavite pitanje o svom slučaju i dobićete tumačenje vezano za tačne odredbe koje se na vas primenjuju.

Povezani članovi zakona: član 7 (sistematizacija i raspon zvanja) · član 20 (ograničenja za pripadnike) · član 20a (kategorije pripadnika) · član 20b (zasnivanje radnog odnosa) · član 20g (stručna obuka i ispit) · član 20d (ocenjivanje rada) · član 20đ (zvanja) · član 20e (plata i koeficijenti) · član 23a (premeštaj)

Tekst se odnosi na Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, „Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 111/2009, 65/2014 – odluka US, 66/2014 i 36/2018.